Dostupni linkovi

logo-print

Bescarinski izvoz mesa u Tursku: Šansa i test za BiH


Ilustracija

Ilustracija

Odluka Turske da omogući bescarinski uvoz mesa iz BiH predstavila je ogromnu šansu sa bh. proizvođače, ali to se pokazao i kao svojevrstan test o tome koliko je bh. ekonomija sposobna i spremna za slične izvozne poduhvate, pogotovo kada vrata budu širom otvorena za izvoz u zemlje Evropske unije. Bescarinski izvoz mesa u Tursku oživio je i aerodrome u BiH, a podaci Vanjskotrgovinske komore BiH pokazuju da je za samo prva četiri mjeseca ove godine ostvaren izvoz od 14 miliona KM, dok je za cijelu 2014. godinu bio 20 miliona KM. No, proizvođači mesa upozoravaju da se već sada nivo izvoza smanjuje, jer u BiH nema dovoljno stočnog fonda.

Bosna i Hercegovina, iako je dobila mogućnost da u Tursku pod povoljnim bescarinskim uslovima izveze 15.000 tona mesa, ipak neće moći do kraja iskoristiti tu privilegiju. Odgovor je jednostavan - domaći proizvođači nisu sposobni da proizvedu tolike količine mesa. O tome nam je posvjedočio i direktor firme Pijemonte iz Tuzlanskog kantona Kasim Selimović. Ta firma je u Tursku izvezla preko 400 tona mesa vrijednosti oko pet miliona maraka. Dok je odnos Turske bio potpuno korektan, Selimović se, kaže, sa najviše problema susreo upravo u Bosni i Hercegovini.

„Mi smo prezadovoljni onim šta smo uradili, sa vrlo korektnim odnosom od strane Republike Turske, pravovremeno smo naplatili, bolje reći, drugi dan po isporuci robe mi smo imali novac na našem žiro računu. Tu nije bilo nikakvih poteškoća. Međutim, želim da istaknem ogromne poteškoće u okviru Bosne i Hercegovine – poteškoće administrativne prirode, od obezbjeđenja raznih dozvola za izvoz, do unutarnjeg prometa, obezbjeđenja stočnog fonda itd. Znamo kakvi dokumenti sve ovdje trebaju. Tu je bilo zaista ozbiljnih poteškoća.“

Sa druge strane, izvoz u Tursku je vrlo podsticajan za domaću proizvodnju, ističe Selimović, te sa ponosom naglašava i saradnju sa bijeljinskim Mesoproduktom. Mesoproduktu je dobro došla ta saradnja, jer je zbog krize ranije završio u stečaju.

„Ako se postavlja pitanje perspektive budućeg rada na tom principu, ja mogu da kažem da je to jedan vrlo perspektivan posao za našu poljoprivredu, od velike je koristi i važnosti. Ja, kad sam počeo da radim taj posao, cijena mesa žive vage bio je 4 marke, danas je to već 4,8 KM, plus PDV i u jednom i u drugom slučaju, tako da je to, mogu s pravom da kažem, vrlo unosan posao.“

Izvoz mesa u Tursku omogućio je jačanje i kargo letova sa aerodroma u Banjaluci i Sarajevu. Ta dva aerodroma imaju dozvolu od Savjeta ministara BiH za transport mesa do Turske.Stručna saradnica za odnose s javnošću sarajevskog Aerodroma Belma Ćureković kaže da su itekako vidljivi pozitivni efekti.

„Do danas je otpremljeno dvadeset letova sa po 65 tona prosječnog tereta, što iznosi 1.300 tona. U prilog ovome govori podatak za mjesec august, u toku kojeg je sa sarajevskog Aerodroma otpremljeno 435 posto više komercijalnog karga u odnosu na isti period prošle godine. Poređenja radi, u prošloj, 2014. godini, ukupan iznos komercijalnog karga iznosio je 1.950 tona, a u ovoj godini ta brojka je premašena na mjesečnom nivou.“

I direktor Aerodroma RS Miroslav Janjić kaže da se radi o pozitivnom poslu za jačanje kapaciteta Aerodroma Banjaluka.

„Radi se o cca 4.000 tona u nekoliko desetina aviooperacija koje su odrađene sa Banjalučkog aerodroma i to podržava jedno od naših razvojnih opredjeljenja, a to je razvoj kargo saobraćaja. To je činjenično stanje. Naravno da želimo da ga razvijemo dalje, u tom pravcu bi se vršila i određena ulaganja. Smatramo da je to po svim informacijama jedan ozbiljan posao koji zaslužuje svaku pažnju u perspektivi.“

Zahtjeve za dobijanje dozvola za transport mesa u Tursku podnijeli su i Aerodrom Tuzla te Aerodrom Mostar. O tim zahtjevima oglasio se i ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović.

„Svaki aerodrom u ovoj zemlji može i ima pravo da podnese zahtjev, da ispuni odgovarajuće uslove. Ukoliko ih ispuni, dozvolu će dati Komisija za integrisano upravljanje granicom.“

U Spoljnotrgovinskoj komori BiH kažu da se može govoriti o krajnjim pozitivnim rezultatima izvoza mesa, koji je, prema zvaničnim podacima, u prvom kvartalu ove godine bio veći za 300 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Stručna saradnica za prehrambenu industriju animalnog porijekla u Spoljnotrgovinskoj komori BiH Tijana Muhamedagić:

„Za sedam mjeseci 2015. godine izvezeno je čak 50 miliona KM vrijednosti mesa i mesnih prerađevina u Republiku Tursku, dok je ukupan izvoz u 2014. godini, dakle za dvanaest mjeseci, iznosio samo pet miliona na godišnjem nivou. Dakle, ovo je velika stvar za Bosnu i Hercegovinu. Nadamo se da će nam se u budućnosti taj stočni fond proširiti, da će vlada raditi na poticaju poljoprivrede, da se što više mesa izveze u Republiku Tursku. Ova kvota od 15.000 tona je jako velika tranša za Bosnu i Hercegovinu, međutim, bude li se godinama ulagalo, to definitivno nije nedostižan rezultat.“

Nakon katastrofalnih poplava sa kojima se BiH suočila prošle godine, Turska je u želji da pomogne našoj zemlji odobrila bescarinski uvoz mesa. No, Muhamedagićeva kaže da će ministarstva poljoprivrede oba bh. entiteta morati pristupiti izradama ozbiljnih strategija za podsticanje domaće proizvodnje, ukoliko se u potpunosti želi iskoristiti pružena ruka od Turske, te postati konkurentnim i na evropskom tržištu.

XS
SM
MD
LG