Dostupni linkovi

logo-print

Kako BiH koristi evropsku pomoć filmašima


Sa Sarajevo film festivala - ilustracija

Sa Sarajevo film festivala - ilustracija

Razvijanje projekata i scenarija, podrška u distribuciji evropskih filmova i televizijskih programa, promocija kinematografije i filmskih festivala - namjera je programa MEDIA. Ali, da nije trome bh. administracije, projekti domaćih filmskih radnika mogli su odavno biti potpomognuti ovim programom koji je počeo još 2007. a traje do kraja tekuće godine.

O svom iskustvu u prijavi na program MEDIA govori producent i režiser producentske kuće VizArt iz Banjaluke Zoran Galić:

„Još u novembru prošle godine smo aplicirali. Taj proces potpisivanja bio je jako traumatičan i nekako, u ovim teškim vremenima i nedostatku sredstava za realizaciju filmova, MEDIA se pokazala kao izvrstan vjetar u leđa, ne samo nama, čitavoj Evropi. Meni je bilo jako žao kad smo saznali da zbog nepotpisivanja jednog načelnog naivnog sporazuma i zbog nekoordinacije između entiteta i na državnom nivou, sredstva nisu mogla da budu realizovana, ne samo sredstva VizArt filma, već ni vrata nisu mogla biti otvorena mnogim drugim producentima koji imaju spremne projekte i sigurno dobre projekte da ostvare ta sredstva.“

Značajno je i to što je Bosna i Hercegovina zvanično integrisana u audiovizuelni sektor Evropske unije i prije nego što je postala punopravna članica, ocjenjuje direktorka Vanjskopolitičke inicijative BiH Lejla Kablar.

„Ova činjenica potpisivanja Memoranduma pokazuje da je, kad ima dobre volje i znanja, moguće napraviti vrlo konkretna sektorska usklađivanja sa Evropskom unijom, koja će u ovom slučaju pomoći svim audiovizuelnim stvaraocima i kinematografima u Bosni i Hercegovini. Bh. redatelji, producenti, scenaristi, ostala fizička i pravna lica koja se bave audiovizuelnom djelatnošću imaće mogućnost apliciranja za sredstva koja u budžet ovog programa od 2007.-2013. iznosi 755 miliona eura. Iako Bosna i Hercegovina uplaćuje godišnju kotizaciju za članstvo koja je za 2013. godinu iznosila 40.000 eura, procjenjuje se da će se ova ulazna karta za 2013. godinu vratiti najmanje peterostrukim iznosom sredstava Bosni i Hercegovini“, navodi Kablar.

Komplikovana aplikacija

Bosanskohercegovački producenti su vrlo aktivni u ostvarivanju svojih prava i crpljenju inostranih finansijskih mogućnosti jer većina filmova nastaje u koprodukcijama sa drugim državama. Na taj način ostvaruje se pravo za prijavljivanje na fond Savjeta Evrope Eurimages ili Evropske unije MEDIA. Sekretarka Udruženja filmskih radnika BiH Elma Tataragić ističe:

„Iako je proces same aplikacije izuzetno komplikovan, dosta filmova, dosta koprodukcija vezano je za Eurimages, i filmovi, odnosno producenti su uspjeli da zajedno sa svojim koproducentima dobiju ta sredstva koja su zaista značajna, ponekad su i veća od onoga bh. producent za jedan prosječni igrani film u Bosni i Hercegovini može dobiti od našeg jednog fonda.“

Kako bi bh. filmaši što bolje ispunili aplikaciju za ovaj program, nužno je, navodi Tataragić, da Bosna i Hercegovina ima svoj Media desk, poput ostalih članica programa MEDIA.

„Mi još uvijek nemamo Media desk. Bilo bi važno da ga što prije uspostavimo zato što osoba koja radi na Media desku je osoba koja služi kao savjetnik svim zainteresiranim producentima ili predstavnicima određenih institucija koje se prijavljuju za razne projekte, da im pomogne u sklapanju same aplikacije. Kažem, aplikacija je zaista izuzetno velika, iscrpljujuća i vrlo je precizna, ponekad se koristi terminologija koja nije poznata nama, koja je vrlo karakteristična za evropsku birokratiju“, kaže Tatragić.

Važno je i steći uslove za dugoročnu održivost filmske industije. Predstavnik Bosne i Hercegovine u fondu Eurimages Jovan Marjanović pojašnjava da treba izgraditi samoodrživ sistem finansiranja stvaralaštva, te ojačati bh. audiovizuelne proizvode kako bi postali konkurentni na evropskom i svjetskom tržištu.

„Republika Srpska ima zakon o kinematografiji, tako da se sada radi na pravljenju zakona u Federaciji. Rekao bih da nije nužno da bude ovakav zakon na državnom nivou. U ovom trenutku bitno je povezati mehanizme finansiranja koji se naprave na entitetskim nivoima, na državnom nivou, kako bi funkcionisali za kompletnu državu. Mislim da bi bilo značajno za ojačavanje kinematografije Republike Srpske jače povezivanje sa kolegama u Federaciji.“

Dosadašnji programi Evropske unije - Kultura, MEDIA, MEDIA Mundus - koji su pružali podršku kulturnom i audiovizuelnom sektoru, od iduće godine spojiće se u jedan. Novi program Unije „Kreativna Evropa“ značajnije će poduprijeti evropsku kinematografiju, kulturni i kreativni sektor. Predloženi budžet za razdoblje 2014. - 2020. iznosiće 1,8 milijardi eura, što je najveća svjetska podrška za ove oblike stvaralaštva.
  • 16x9 Image

    Zvjezdan Živković

    Magistar komunikologije. Izvještava o kulturi, socijalnim temama i eurointegracijama. Kreira multimedijalne sadržaje i uređuje portal Balkanskog servisa RSE.

XS
SM
MD
LG