Dostupni linkovi

logo-print

Denis Hadžović: Ublažiti uslove za učešće BiH u Akcionom planu za članstvo u NATO


Denis Hadžović

Denis Hadžović

Centar za sigurnosne studije BiH uputio je generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, te svim ambasadorima Sjevernoatlantskog vijeća Inicijativu za ublažavanje uslova za učešće Bosne i Hercegovine u Akcionom planu za članstvo (MAP), uprkos neriješenom statusu nepokretne vojne imovine. O ovoj inicijativi govori generalni sekretar Centra, Denis Hadžović.

Koji je bio povod da generalnom sekretaru NATO-a i svim ambasadorima Sjevernoatlantskog vijeća uputite ovu Inicijativu?

Hadžović: Nas je motivisalo to da proteklih pet godina nije bilo političke volje da se jedan takav uslov ispuni. Vidimo također i nemogućnost postizanja političkog dogovora, što je značilo stagnaciju u daljoj reformi odbrane euroatlantskih integracija za Bosnu i Hercegovinu, a vidimo i nedavne izjave entitetskih predstavnika da i u slučaju da se postigne dogovor na državnom nivou, neće blagonaklono gledati, odnosno da će praviti prepreke za ispunjavanje. Možda je najvažniji motiv to da i NATO slijedi primjer Evropske unije, koja je prolongiranim ispunjavanjem uslova vezano za presudu 'Sejdić-Finci', dozvolila Bosni i Hercegovini malo više prostora, tako da smatramo da bi bilo lijepo i poželjno da i predstavnici NATO-a slijede taj primjer i ispunjavanje uslova za vojnu imovinu ostave za period kada Bosna i Hercegovina bude htjela da postane punopravni član NATO-a. To su, dakle, neki od motiva koji bi poslali jedan pozitivan imidž i građanima omogućili ispunjavanje njihovih uslova na što bržem približavanju euroatlantskim integracijama.

To bi, očigledno, mogao biti dio paketa tzv. novog pristupa prema Bosni i Hercegovini?

Hadžović: Jeste. Ovo je bila inicijativa od strane Evropske unije koja je kroz njemačko-britansku inicijativu dobila puni kredibilitet Evropske unije. Mi hoćemo da natjeramo naše političare da lobiraju za takav sličan pristup od strane NATO-a, koji bi mogao donijeti jednu odluku koja bi omogućila Bosni i Hercegovini da nastavi s euroatlantskim integracijama i još više formalizuje svoje odnose s ovom međunarodnom organizacijom.

Vi i Vaš Centar nedavno ste upozorili da bh. sigurnosni sektor nije pod parlamentarnim nadzorom i kontrolom od septrembra 2014. godine.

Hadžović: Da. To je onaj demokratski deficit Bosne i Hercegovine. Komisija za odbranu i sigurnost sastavljena je od zajedničkih članova parlamentarnog doma i Doma naroda BiH. S obzirom na to da još nemamo uspostavljen Dom naroda BiH, nije u mogućnosti niti da se formira ta zajednička komisija koja vrši nadzor nad kompletnim obavještajno-sigurnosnim sektorom u Bosni i Hercegovini, tako da od septembra, kada su počele predizborne aktivnosti, do dana današnjeg nemamo kapacitet parlamentarne komisije koja vrši nadzor nad sigurnosnim sektorom, što je veoma negativno. U ovom trenutku, u ovom vakuumu, niko ne kontroliše ni policijske snage, obavještajno-sigurnosnu agenciju i ostale institucije koje su pod parlamentarnim nadzorom, a vezane su za sigurnost.

To je veoma značajno u aktuelnoj globalnoj situaciji u svijetu, pa tako i kod nas.

Hadžović: Veoma je značajna uloga parlamentarnog nadzora. Oni drže izvršnu vlast odgovornom, traže objašnjenja za određene postupke, a vidimo sad i ovaj slučaj sa terorizmom. Mislim, svakako je značajno da neko kontroliše šta izvršna vlast radi u ovom trenutku i da li poduzima sve neophodne aktivnosti koje trebaju, tako da je javnost uskraćena za jedan kredibilan izvor informacija o tome šta se dešava u sektoru sigurnosti. To je deficit koji bi se, vjerovatno, trebao i zakonski malo bolje regulisati. Ovaj segment parlamentarnog nadzora već dugi niz godina je u međuprostoru, to je deficit u demokratskom nadzoru, a predstavlja veoma bitan elemenat funcionisanja svake države.

XS
SM
MD
LG