Dostupni linkovi

logo-print

BiH i EU: Između izazova i slabosti


Delegacija EU u BiH, ilustrativna fotografija

Delegacija EU u BiH, ilustrativna fotografija

Građanska demokratija, insistiranje na individualnim ljudskim pravima, kao i vladavina prava, najznačajnija su dostignuća Evropske unije, ali je u BiH izostala stvarna politička volja kojom bi se pokazala spremnost da se prihvate te vrijednosti, navedeno je u političkoj analizi 'Status kandidata za članstvo u EU - između izazova i slabosti'. Analizu je uradio stručnjak za evropske integracije Osman Topčegić.

Prošla godina ostat će zapamćena kao godina povratka na put reformi, a rezultat je predaja zahtjeva za članstvo Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju sredinom februara ove godine.

Euroskeptici tvrde da je namjera bh. političara da provedu reforme tek deklarativna, a ne suštinska, jer je i dalje najveći izazov za BiH traženje saglasnosti za reforme unutar zemlje.

Osman Topčegić, stručnjak za evropske integracije, koji je uradio političku analizu 'Status kandidata za članstvo u EU - između izazova i slabosti', objašnjava da „uobičajena percepcija napretka u ovom procesu jeste da Bosna i Hercegovina pregovara sa Evropskom unijom i time omogućuje napredak".

"Međutim, pravi pregovori, najteži pregovori, to su oni koji se vode u zemlji, za formulisanje našeg stava u traženju načina kako ispuniti te uslove. Onda nam se pregovori sa Evropskom unijom pokažu kao lakši dio tog zadatka. Za nas je izazov da tražimo zajedničku osnovu, da tražimo način kako da pomirimo pojedinačne interese političkih aktera u zemlji sa onim što traži Evropska unija od nas za napredak u ovom procesu“, kaže Topčagić.

Do sticanja kandidatskog statusa potrebno je vratiti se kulturi kompromisa u Bosni i Hercegovini, smatra analitičar Evropske inicijative za stabilnost Adnan Ćerimagić.

Adnan Ćerimagić

Adnan Ćerimagić

„U srcu EU integracija, u srcu svakog napretka Bosne i Hercegovine je nalaženje kompromisa u Bosni i Hercegovini i promjena gledanja na kompromis kao na bitku između pobjednika i gubitnika. Trenutno je za Predsjedništvo BiH, koje je najavilo da im je cilj sticanje kandidatskog statusa do kraja 2017., važno da mobilizira sve snage u Bosni i Hercegovini, od Vijeća ministara, entitetskih vlada, kantonalnih vlada, pa i nas, civilnog sektora, akademske zajednice i građana, da ih ubijede da je cilj kandidatskog statusa nešto oko čega se svi treba da okupimo i na čemu svi iskreno treba da radimo.“

Ćerimagić navodi i šta su slabosti na koje Bosna i Hercegovina mora računati. „Slabosti u narednom periodu definitivno su činjenice da mi u ovom trenutku trebamo podršku svih 28 zemalja članica. To je popriličan izazov i za diplomatsku službu Bosne i Hercegovine i za bh. političare. Moramo ubijediti, osim institucija koje su većinom do sada razgovarale i bile partneri sa BiH, i preći u fazu gdje će za svaki naredni korak biti potrebna saglasnost svih 28 zemalja članica.“

Nedžma Džananović-Miraščija

Nedžma Džananović-Miraščija

"Predajom zahtjeva za članstvo u EU je tek počeo posao za bh. vlasti", kaže Nedžma Džananović Miraščija, profesorica na Fakulteta političkih nauka u Sarajevu. „Postoji ta stručna i profesionalna strana, koja u jednom aspektu procesa radi na harmonizaciji, radi na usklađivanju, radi na prihvatanju normi, ali postoji i onaj politički nivo, koji se kod nas pokazuje vrlo problematičnim s vremena na vrijeme, bar u nekim ciklusima, da zapravo ni političari niti mi, kao društvo, nemamo nikakvu alternativu“, rekla je Džananović Miraščija.

Prilagođavanje trgovinskog sporazuma sa EU, strukturalni dijalog u pravosuđu, pa i popis stanovništva, prvi su uslovi koji BiH mora rješiti na putu ka EU. Bosna i Herecgovina nema alternativu, zato treba koristiti situacije koje joj idu u prilog, kao što britansko-njemačka inicijativa, savjetuje ekspert za EU integracije Osman Topčagić.

„Zato, kad se ukaže određena prilika, a ta prilika za Bosnu i Hercegovinu je inicijativa Njemačke i Velike Britanije, koja je kasnije prihvaćena kao inicijativa Evropske unije, onda tu šansu treba zgrabiti, onda to treba koristiti, jer nakon toga doći će nešto drugo, neke druge teme dominiraju, kao što vidimo u ovom momentu“, kaže Topčegić.

  • 16x9 Image

    Aida Đugum

    Nakon iskustava u printanim i elektronskim medijima, uključujući BH Radio 1, u maju 2007. pridružila se ekipi RSE, gdje obavlja poslove novinara-reportera za radijski program i emisiju TV Liberty.

XS
SM
MD
LG