Dostupni linkovi

logo-print

Novo vreme neće ubiti knjigu


Biblioteka "Vuk Stefanović Karadžić"

Biblioteka "Vuk Stefanović Karadžić"

U severnoj Mitrovici najviše se čitaju beletristika i stručna literatura, kaže za RSE Milena Тepavčević, direktorica biblioteke "Vuk Stefanović Karadžić", koja ima fond od 30.000 knjiga i 3.000 korisnika svih uzrasta.

Podjednako se čitaju i domaći i strani autori, a od domaćih najčitaniji su najnoviji naslovi Vesne Dedić, Jelene Bačić Alimpić, Isidore Bjelice i Dragana Velikića.

"Naši čitaoci prate izdavačku delatnost koja je jako bogata. Mislim prvenstveno na beletristiku. Veliki broj studenata sa Univerziteta u Mitrovici, koristi pretežno stručnu literaturu", kaže Tepavčević.

Pored američke i engleske beletristike, standardno se čitaju ruski klasici, ali i španska književnost. Tinejdžeri najrađe čitaju sva izdanja francuskog pisca Gijoma Musoa.

Govoreći o elektronskim izdanjima Tepavčević smatra da na Kosovu još nema uslova za savremene audiovizuelne medije, te da elektronska knjiga još ne parira klasičnoj.

Biblioteka "Vuk Stefanović Karadžić“

Biblioteka "Vuk Stefanović Karadžić“

"Konkretno, kod nas se još čita knjiga u klasičnom obliku", kaže ona.

Svakog dana bibliteku poseti između 40 i 50 čitalaca, a pamti samo jedan slučaj primedbi čitateljke na prevod dela španskog pisa Karlos Ruis Safona.

Novo vreme i tehnološki napredak neće ubiti knjigu, smatra Tepavčević i dodaje da knjiga nije skupa, osim kad su nova izdanja u pitanju, a da čitaoci osim na sajmovima, imaju razne popuste kao članovi klubova izdavačkih kuća.

Tradicionalna knjiga će uvek živeti, kaže Olivera Stević, direktorka Gradske biblioteke "Vuk Karadžić Kosovska Mitrovica". Ova biblioteka ima izdavačku delatnost od 1996. godine i do danas potpisuje više od 100 svojih izdanja.

"Knjiga ima svoj put, svoju genezu, kako je postala i nastala, ona će bez obzira na savremena tehnološka dostignuća živeti u ovom formatu, na papiru, a naravno biće dostupna i e-knjiga. Biblioteka je tu da čuva izdanja, na bilo kom nosaču. Ipak, tradicionalna knjiga ima svoje mesto, i naći će ga i u novom veku", kaže Stević.

Opada kvalitet prevođenja

U Beogradu, u "Društvu književnika Srbije", knjiga koju je ova biblioteka izdala "Orlovi beli, Orlovi crni“ autora Zorana Milojevića, uspešnog književnika, Mitrovčanina koji živi u Beogradu, dobila je 21. aprila "Andrićevu nagradu“.

Govoreći o autorskim pravima koja su zakonom zagarantovana, Olivera smatra da su ona danas više nego ikad ugrožena i da u vremenu piraterije autori sve teže mogu da zaštite svoj intelektualni rad.

"Danas je sve pod znakom navoda, jer šta je autorsko pravo danas u vremenu kada sve može da se kopira i prezentuje u raznim oblicima. Autori teško mogu da zaštite sebe i ono što su napisali, jer je zloupotreba velika", kaže Stević.

Suzana Savić, lektor za ruski jezik na Filološkom odseku Filozofskog fakulteta "Univerziteta Priština sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici" i prevodilac stručne literature u oblasti medicine, filozofije, sociologije i lingvistike, čitajući stručne tekstove u poslednje vreme, stekla je utisak da kvalitet prevođenja opada.

"Čini mi se da veliki problem predstavljaju kratki rokovi koje izdavači daju. Uglavnom do grešaka u prevodu dolazi zbog brzopletosti, da se posao što pre završi i tu najčešće nastaju greške, zato što se ne razmisli dobro. Kada prevodite, vi stvarate. Prevod nije puko prenošenje sredstava jednog jezika, na sredstva drugog jezika. To je kreativno pisanje na vašem maternjem jeziku", kaže profesorka Savić za RSE.

Profesija je na margini, dodaje ona, prevodioci su nepravedno zapostavljeni i njihov rad se sve manje vrednuje. Veoma su malo plaćeni, i do nekoliko puta manje, u odnosu na zemlje u okruženju.

Ističe, da prevod može da ulepša jedno književno delo, ali i da potpuno unakazi originalni rad.

"Loš prevod može da unakazi originalan rad. Loš prevod u medicinskoj literaturi može katastrofalne posledice da izazove. Toga ste svesni. Dešava se da se dijagnoza i terapija pogrešno prevedu. U prevođenju se koristi masa rečnika dvojezičnih, jednojezičnih, rečnik sinonima, etimološki rečnik jezika sa kog prevodite, kao i vaš, na koji prevodite. Na ruskim sajtovima možete pronaći sve rečnike u elektronskoj formi i to je prednost, kaže Savić.

"Mi nemamo nijedan. Vi kod nas ne možete na sajtu da nađete iole jedan dobri srpski rečnik, koji bi bio u elektronskoj verziji, a koji biste mogli da koristite", kaže za RSE lektorka i prevodilac za ruski jezik Suzana Savić.

Šta kažu mladi Mitrovčani na pitanje šta i koliko čitaju?

  • 16x9 Image

    Maja Fićović

    Novinarstvom se bavi od 1999. godine. Diplomirala žurnalistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta Priština. Novinarsku karijeru započela u radiju Kosovska Mitrovica, gde je danas glavna i odgovorna urednica.

XS
SM
MD
LG