Dostupni linkovi

logo-print

Novi zakonski ustupci za "Beograd na vodi"


Maketa "Beograda na vodi"

Maketa "Beograda na vodi"

Nakon što je krajem septembra pompezno, uz visoke zvanice, žive TV prenose, ali i proteste Beograđana položen kamen temeljac za izgradnju prve dve stambene kule, a potom, početkom oktobra krenula i prodaja stanova, ispostavilo se da su arapskom investitoru potrebne i posebne građevinske dozvole kako bi nastavio sa gradnjom projekta "Beograd na vodi". To mu je i omogućeno proteklog vikenda, kada su u Skupštini Srbije izglasane izmene posebnog zakona o "Beogradu na vodi", Leks specijalisa, usvojenog ranije ove godine.

Baš kao i Leks specijalis, i poslednje izmene ovog zakona u delu javnosti su probudile sumnju i pokrenule kritike da se zakonodavstvo Srbije prilagođava jednom privatnom investitoru.

Ministarka građevine, Zorana Mihajlović, u razgovoru za RSE to odlučno odbacuje.

"Uvek ima kritičara i to se odnosi i na 'Beograd na vodi'. 'Beograd na vodi' je veliki projekat i prirodno je da tako veliki projekat, ogroman projekat koji treba da zaposli hiljade ljudi, ima svoj poseban zakon", navodi ministarka građevine.

Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović

"Razlog zašto je došlo do izmene zakona o 'Beogradu na vodi' nije zbog toga što će neko sada dobiti neku posebnu građevinsku dozvolu i izvoditi građevinske radove. Da se razumemo, u Srbiji, da bi ste bilo šta radili i gradili od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji možete to da uradite jedino i samo uz građevinsku dozvolu. Ono što se daje kroz ovaj zakon, jeste posebna građevinska dozvola za pripremne radove, odnosno kule visine 162 metra", kaže za RSE ministarka Mihajlović.

Ipak, u organizaciji Transparentnost Srbija ukazuju da "ovde imamo jedan problem da se kroz formu zakona uređuju stvari koje se tiču samo jedne pravne situacije".

"To je ono što je pogrešno i što nikada ne bi trebalo da se dešava", ističe za RSE Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija.

Ta organizacija je od prvih najava izgradnje "Beograda na vodi" postavljala brojna pitanja i od nadležnih tražila informacije, pre svega, da li će u vezi tog projekta biti primenjen postojeći, domaći Zakon o javno-privatnim partnerstvima, što se, kako podseća Nenadić, nije dogodilo.

"Već je, na osnovu jednog međudržavnog ugovora između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata zaključen ugovor sa investitorom iz te zemlje, bez prethodnog nadmetanja, i to je ono što je, svakako, najproblematičnije u vezi sa tim projektom. Zaista, ne vidim neki razuman razlog zbog kojeg nije predloženo da se izmeni Zakon o planiranju i izgradnji i da onda takve dozvole i primene takvih međunarodnih standarda postanu opšte pravilo koje bi važilo za sve druge lokacije i za sve druge građevinske poduhvate koji se dešavaju u Srbiji", naglašava Nemanja Nenadić, te dodaje:

Nemanja Nenadić

Nemanja Nenadić

"Dakle, meni je to obrazloženje nedostajalo u predlogu zakona, nešto što bi nas uverilo zašto je sada taj projekat toliko specifičan da ta pravila moraju važiti samo za njega, a ne i za sve druge projekte."

Redosled je, dakle, bio sledeći - posle međudržavnog ugovora, potpisan je i ugovor, pa je donet Leks specijalis, koji je izmenjen i odobrene su posebne građevinske dozvole, primećuju u "Inicijativi ne da(vi)mo Beograd" koja se protivi ovom projektu, ukazujući na čitav niz nepravilnosti koje ga, kako tvrde, prate.

Predstavnik Inicijative, Radomir Lazović, nakon poslednjih izmena zakona o "Beogradu na vodi" pita - šta je sledeće?

"Očigledno je da zakoni Srbije nemaju nikakve veze sa tim područjem sada i samo je granice - šta će sve biti udovoljeno investitoru? Znači, država je spremna na sve ustupke i učiniće sve kako bi zaštitila investiciju privatnog investitora", konstatuje Lazović.

Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija ukazuje i da bi donošenje posebnog zakona o "Beogradu na vodi", moglo da stvori probleme u budućnosti.

"Kada je donet Zakon o 'Beogradu na vodi', tu su propisana posebna pravila, pre svega o eksproprijaciji, ali i o drugim pitanjima - poput izdavanja dozvola i mogućnosti da se direktno ugovaraju javni radovi, i to će onda neke buduće sazive Skupštine i neke buduće vlade stavljati pred dilemu - šta da rade kada se neki drugi investitor pojavi na nekoj drugoj lokaciji u Beogradu ili nekon drugom gradu? Dakle, šta će onda učiniti?", pita se Nenadić.

Osim ugovora i zakona koji prate "Beograd na vodi", struka, arhitekte i urbanisti, od samog početka kritikuju način na koji se ovaj projekat realizuje.

Poznati arhitekta Dragoljub Bakić, svojevremeno je to duhovito opisao kao "Niotkuda naopačke", aludirajući na primedbu Akademije arhitekture Srbije koja je ocenila da je umesto urbanističkog plana, maketa bila glavna matrica dalje razrade prostornog plana za najvredniji deo Beograda.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG