Novi zakon u interesu malih vinara ili „Plantaža“?

U sjenci rasprave o zakupu Mamule, Kraljičine plaže i Miločera kao i novih povoljnosti za zakupca Svetog Stefana, ponovo je u fokusu bio Zakon o vinu.

Vladin prijedlog nije prošao u parlamentu jer ga nijesu podržali pozicija i SDP.

Opozicija traži da domaćim proizvođačima vina bude omogućeno da uvoze grožđe do trenutka kada Crna Gora postane članica EU, dok bi prema zakonu krajnji rok trebalo da bude 2019. godina.

Zašto je taj dio zakona toliko sporan?

Prema vladinom prijedlogu koji nije dobio podršku, bilo je pred­vi­đe­no da se od 1. janua­ra 2019. go­di­ne ne smi­je pra­vi­ti vi­no od uvo­znog gro­žđa, dok je poslanik Pokreta za promjene Veljko Va­si­lje­vić pred­lo­žio da to bude od da­na ula­ska CG u EU.

Na­kon usvo­ja­nja tog amand­ma­na, ministar poljoprivrede Petar Iva­no­vić je po­vu­kao za­kon. Ivanović je re­kao da od 56 vi­na­ri­ja, sa­mo jed­noj ni­je u in­te­re­su usva­ja­nje zakona o vi­nu, aludirajući na nikšićku kompaniju "Nek­san".

„Nas interesuje kvalitet, mi ovdje pričamo o kvalitetu. Ne može se vino prodavati po toj cijeni i ja namjerno neću izgovarati ime te kompanije, ne može se vino prodavati po tako niskoj cijeni. Vrlo dobro znate da to kupuju djeca, studenti i mladi jer je jeftino. To ne ide tako ako istvoremeno pokušavamo od vina da napravimo crnogorski brend.“

Poslanik Veljko Vasiljević u izjavi za Radio Slobodna Evropa, međutim, tvrdi da je iza svega lični interes ministra koji je pojedinačno najveći akcionar „Plantaža“ da toj kompaniji omogući monopol na proizvodnju i prodaju grožđa:

„To je jedan apsurdno donesen zakon, donesen iz ličnog interesa i stvaranja monopola. Mali i svi drugi proizvođači će biti prinuđeni da kupuju grožđe od Plantaža, kakvog god ono bilo kvaliteta. Plantaže imaju 2 hiljade hektara pod grožđem. Pitanje je i kakvo će grožđe da rodi i šta će da se desi. Grožđe je obična sirovina. To je jedna poljoprivredna kultura koja može da rodi a može i da ne rodi, može da bude manje ili više kvalitetna i niko to ne garantuje šta i kako može da bude. Tako da je apsurdno privredi vezati ruke jer taj crnogorski proizvod da li je napravljen od makedonskog, hercegovačkog ili grožđa sa Kosova ili iz Albanije je crnogorski proizvod i piše da je proizvedeno u Crnoj Gori od tog i tog grožđa. To nije nikakav problem.“

Vino je jedan od - za Crnu Goru - najvažnijih izvoznih proizvoda, a proces pristupnih pregovora sa EU diktira potrebu usklađivanja zakonodavstva koje reguliše tu oblast.

Vasiljević, međutim kaže da niko iz EU ne uslovljava Crnu Goru da proizvodi vino od uvoznog grožđa

„EU je jedinstveno tržište i tamo nema zabrane uvoza iz bilo koje zemlje. Znači, to ministar nije demantovao a to je istina. EU samo zabranjuje uvoz van granica EU. Ako Crna Gora uđe u EU onda će važiti zakoni EU i ona će moći da izvozi i uvozi sve što joj bude trebalo iz EU kao jedinstvene zone.“

Aleksandar Bogojević, vlasnik "Vinarije Bogojević" kaže da nema zamjerki na zakon, ali da ima rezervi u vezi sa primjenom.

„To su zakoni koje Vlada uglavnom prepisuje iz evropskog zakonodavstva, tako da se ni oni tu mnogo ne pitaju. Nama su mnogo bitniji podzakonski akti nego sam zakon. Nama odgovara da se taj zakon koji sami usvoje – primjenjuje da bi se spriječio javašluk i haos koji je trenutno kod nas, da svaka kafana proizvodi vino i rakiju i to prodaju. Niko im ne smeta i mogu da rade što hoće. Time i država gubi jer ne naplaćuje akcize i poreze, a najopasnije je što gosti koji nam dođu u Crnu Goru piju nekontrolisana pića“, konstatuje Bogojević.

Bogojević kaže da male vinarije zabranom proizvodnje vina od uvoznog grožđa neće biti pogođene jer koriste samo domaću sirovinu, a da zbog toga trpi jedino Vinarija "Neksan".

U "Neksanu", međutim, nijesmo mogli naći sagovornika na ovu temu, jer su rukovodioci te firme u inostranstvu što nam je u kratkom telefonskom razgovoru potvrdio i direktor Miodrag Daka Davidović:

„Ja sam u Emiratima i u Crnu Goru se vraćam u srijedu kada ću biti spreman da odgovaram na vaša pitanja.“