Najnoviji svetski bankarski skandal otkrio je da i milioneri iz Srbije imaju račune u švajcarskom ogranku britanske HSBC banke, sa sumnjom da su to učinili kako bi utajili porez ili oprali prljavi novac. Naime, bivši radnik te banke Erve Falsiani, koga su već prozvali novi Snouden, izneo je još 2008. godine kompromitujuće dokumente i predao ih francuskim vlastima. U javnost su dospeli tek sada zahvaljujući Međunarodnom konzorcijumu istraživačkih novinara.
Konzorcijum je objavio da je ova banka pomagala svojim imućnim klijentima da izbegnu plaćanje poreza i sakriju, procenjuje se, oko 180 milijardi dolara. Naravno da to ne znači da su svi klijenti te banke uložili novac da bi izbegli porez ili ga “oprali”. Tek, strani mediji pišu da su u HSBC banci u Švajcarskoj, medju 130.000 klijenata tajne račune imali ili još imaju i poznati kriminalci, korumpirani poslovni lideri, političari i javne ličnosti.
Za domaću javnost je zanimljivo da je među tom svetskom klijentelom u švajcarskoj banci od 1988. do 2006. godine 38 osoba i firmi iz Srbije otvorilo 93 računa na kojima je pohranjeno ukupno 41,2 miliona evra. To prenose domaći mediji, uz pikantan detalj da je jedan, za sada neimenovani, klijent iz Srbije hteo da položi odjednom 20 miliona dolara, ali da su mu u banci savetovali da to čini u nekoliko rata, kako ne bi bilo sumnjivo.
Imena za sada nisu poznata, osim nekoliko svetskih VIP osoba, ali sam uzbunjivač kaže da je to vrh ledenog brega u aferi (nazvanoj “Svisliks”) da tek slede šokantne informacije.
Poznato je da je Švajcarska Meka za one koji bi da pohrane novac daleko od očiju javnosti, poreskih organa ili finansijke i druge policije. Šta može da uradi Srbija kako bi proverila da li su domaći milioneri sa računima u pomenutoj banci poreski dužnici?
Finansijka forenzičarka Miroslava Milinović iz Saveta za borbu protiv korupcije za RSE kaže da nije sigurna da u ovom momentu sa ovakvom količinom informacija Srbija može da uradi bilo šta.
“Ali to ne znači da ne treba sada diplomatiju staviti u funkciju saznavanja apsolutno pravih stvari i možda ući u neke zajedničke istražne timove sa malo jačim zemljama. Tu mogu da budu i delovi kiparskih para, para narko klanova... može da bude svašta. Tako da u ovom momentu , pretpostavljam, nadležne obaveštajne službe rade posao koji treba da rade”, komentariše Milinović.
Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protv korupcije, kaže da, ako je uzbunjivač naveo imena naših ljudi koji su rezidenti, koji ovde odgovaraju i za poreze i za ostala davanja, moraju dareaguju Poreska uprava, Uprava za pranje novca i sudovi i tužilašva:
“Naročito Tužilaštvo. Zato što je ono dužno da goni po službenoj dužnosti ovu vrstu pretpostavljenih krivičnih dela, a to je utaja poreza”, navodi Jelisaveta Vasilić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković smatra da bi država trebalo, pre svega, da adaptira svoje poresko zakonodavstvo jer ono ne ‘pokriva’ sve slučajeve poreskih prekršaja i da ga usaglasi sa novim medjunaordnim pravilima.
Domaći zvaničnici se za sada nisu oglasili, tako da se ne zna da li je Srbija tražila da se dostave imena i podaci o klijentima švajcarske banke koji su njeni rezidenti.
Inače, bankarski prljavi poslovi su izbijali na videlo i ranije, podsećaju naši sagovornici i navode slučajeve nekih banaka u Lihtenštajnu, Luksemburgu....Uostalom, zna se da su mnoge, pre svega daleke ostrvske zemlje, poreski rajevi. Kipar, gde se slivao nikad pronađen Miloševićev novac u 90-im, od kad je postao članica EU više nije na tom spisku.
Profesor Živković podseća da je to raširena pojava i da velike korporacije premeštaju svoje viškove u te zemlje da bi izbegle poreze. Nemačka i Amerika su nedavno uspele da izdejstvuju da se učine dostupnim imena njihovih državljana koji su položili novac u švajcarskim bankama. Profesor Živković kaže da se globalna pravila polako uspostavljaju:
”Ja mislim da će polako te vrste operacija da se smanjuju. Naša mogućnost je da pratimo ta globalna pravila i da koristimo potencijal za informacije te vrste”, ocenjuje Živković.
Klijenata, što ne znači i automatski finansijkih kriminalaca, u inkriminisanoj banci ima iz celog regiona. Srbija je po broju klijenata na 106. mestu liste, na kojoj su državljani 200 zemalja. Hrvatska je na 107-om, Crna Gora 132-om, Slovenija 146-om, Makedonija 157-om, Bosna i Hercegovina 164-om, Albanija 194-om mestu.
Ova afera ponovo je i na svetskom a i na domaćem nivou otvorila pitanje koncetracije enormnog bogatstva u rukama malog broja ljudi. U 2014. godini 105 domaćih milionera raspolaze sumom od 13 milijardi dolara, dok u svetu oko 211.000 ljudi ima bogatstvo vredno gotovo 30 hiljada biliona dolara. A porezi, između ostalog, služe da se deo tog bogatstva pravednije raspodeli.
