Dostupni linkovi

logo-print

Vandalizam u prestonici kulture


U ime protesta, građani 19. marta ostavljaju poruke na zidu prekrečenog murala francuskog strit-art umetnika Giljerma Remeda

Nakon prekrečenog murala francuskog strit-art umetnika Giljerma Remeda u centru Novog Sada deo umetničke javnosti kritikovao je gradsku vlast da neprofesionalno vodi kulturnu politiku.

Oni navode da je kulturna ponuda postala jednoobrazna i da ne dolikuje gradu sa titulom evropske prestonice kulture. Iz grada nismo uspeli da dobijemo odgovor na ove primedbe.

"Prvo pitanje je kome može jedan mural, jednog sjajnog strit-art umetnika da smeta? A drugo pitanje je, zašto bi to neko uradio a pri tom sve vreme ćuti o tome?", kaže Novosađanka Radmila Šuljagić nakon uklanjanja murala francuskog umetnika u centru glavnog grada Vojvodine.

Ona nije jedina koja traži odgovore. Brojni umetnici su se priključili takvim optužbama protiv gradske vlasti, uz ocene da nadležni alternativnu kulturnu scenu marginalizuju.

Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa da je uklanjanje zidnog crteža vandalski čin i upozorava na to da se u Novom Sadu uvodi jednoobrazna kulturna ponuda.

"Neosporno je da se u Novom Sadu ovih dana desio jedan vandalski čin. On se desio u momentu kada se uveliko pominju formulacije da bi Novi Sad trebalo da postane grad prestonica kulture za 2021. godinu. I to je istovremeno paradoksalno i bizarno, jer kada kulturna politika treba da se stara o tome da Novi Sad učini jedan takav korak u evropskom, svetskom kulturološkom smislu, istovremeno se dešava nešto što bismo mogli nazvati kulturološkim skandalom, par excellence", ističe kulturološkinja.

Ona kaže da je neophodno razmisliti i o društvenoj klimi u kojoj su ovakve stvari moguće.

"Ovde je po meni, osnovno pitanje zapravo pitanje klime poslednjih godina, znači kakva je to politička, ideološka, kulturološka klima koja omogućuje inkognito uništavanje umetničkog dela?", pita Đurić Bosnić.

Direktor Novosadskog pozorišta Ujvideki Sinhaz Valentin Vencel ipak ne deli to mišljenje. On smatra da je gradska kulturna ponuda daleko od jednoobraznosti.

"Politika savremenog stvaralaštva, ili savremenog stvaralaštva u institucionalnim oblicima kulture, dakle, u pozorištima, u operskim kućama, ja mislim da te odluke koje se odnose na takvo stvaralaštvo obezbeđuju dosta široku paletu kulturne ponude", istakao je on.

Pokušali smo da razgovaramo i sa nadležnima iz Gradskog veća Novog Sada, međutim, obavestili su nas da predstavnici te institucije nisu u mogućnosti da nam u ponedeljak govore na ovu temu.

Temu kulturne politike i ponude pokrenuo je potez grada da bez najave i obrazloženja ukloni zidni crtež francuskog strit-art umetnika Giljerma Remeda.

Inače, uklonjen mural je nastao 2009. godine, a finansirali su ga iz gradskog budžeta uz podršku švajcarskih umetničkih fondova.

S obzirom na to da je Novi Sad dobio titulu evropske prestonice kulture za 2021. godinu, grad je preuzeo na sebe obavezu da preispita savremeni identitet Novog Sada, ali se takođe u okviru Projekta 2021. predviđa i:

"Revitalizacija kulturnog nasleđa, rekonstrukcija starih i otvaranje novih prostora namenjenih kulturi, razvijanje međunarodne i međusektorske saradnje, podsticanje interkulturnog dijaloga, decentralizacija kulture, razvijanje kulturne participacije građana, samo su neki od principa kulturnog razvoja koji moraju biti usvojeni u narednih sedam godina, na putu ka osvajanju ove prestižne titule."

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG