Dostupni linkovi

logo-print

Rat plakatima: Od ukidanja autonomije do Vojvodine republike


Grafiti u Novom Sadu

Grafiti u Novom Sadu

Grafit „Vojvodina Republika“ se pojavio na više punktova u Novom Sadu. Crnim sprejom su išarani plakati stranke Treća Srbija, koja traži da se reorganizacijom države, između ostalog ukine i autonomija Vojvodine.

Preko plakata Treće Srbije ispisano veliko slovo V, kao i natpis “Vojvodina Republika”. Poruka „Vojvodina Republika“ se nije prvi put pojavila na zidovima Novog Sada.

Pre deset dana u glavnom gradu Vojvodine su bili polepljeni plakati na kojima je pisalo „Vojvodina Republika – Sloboda za Vojvodinu“, koje je potpisala Vojvođanska partija. Ti žuto-plavo-zeleni plakati su bili prelepljeni preko plakata stranke Treća Srbija.

Jedan od predstavnika stranke Treća Srbija, Miroslav Parović kaže da on ne misli da je poruka „Vojvodina Republika“ upućena njegovoj stranci.

“Mi se ne osećamo prozvanim direktno sa ovom kampanjom koja je pak usmerena prema destabilizaciji regiona. Postavlja se pitanje gde je stajna tačka nečije politike, ako je stajna tačka nečije politike da se posmatra Srbije u celini, integralno, kao što je to slučaj sa našom političkom organizacijom, onda ne možemo govoriti da smo mi skoncentrisani na to da se ukine Autonomna Pokrajina Vojvodina. To je samo jedan od produkata politike da se napravi država Srbija kao moderna država koja je efikasna i koja ima jeftinu državnu upravu. Sva suština je u tome. Ako krenete da izvlačite iz konteksta možete svašta iskonstruisati”, kaže Parović.

Predsednik Vojvođanske partije, Aleksandar Odžić kaže za Radio Slobodna Evropa da se oni ne zalažu za izdvajanje Vojvodine iz Srbije, već traže federalizaciju zemlje.

“Činjenice su da je Vojodina ostala jedino nerešeno pitanje od svih konstituenata bivše Savezne Republike Jugoslavije, Srbija se prema Vojvodini odnosi kolonizatorski, da čak ne poštuje ni ustavne odredbe kada su u pitanju finansijska sredstva, da je Vojvodina u poslednjih dvadeset godina rapidno, da ne kažemo u potpunosti propala i da jednostavno ovo je pitanje života u Vojvodini. Kada mi kažemo “Vojvodina Republika” mi nikako ne mislimo na separatizam, na izdvajanje iz Republike Srbije, jer je to prosto nemoguće. Mi tražimo da dođe do ustavnih promena, da se donese novi Ustav i da Vojvodina u jednom ravnopravnom odnosu sa Srbijom stvori neku buduću Saveznu Republiku Srbiju”, objašnjava Odžić.

Različita viđenja statusa Vojvodine su svakako rezultat neaktivnosti većih stranaka koje su bliže centru političkog spektra kaže politikolog Dušan Spasojević.

“Ja mislim da je u potpunosti očekivano da se jave takve tendecije i da je to rezultat situacije u kojoj se Srbija nalazi: dalje prolongiranje statusa Kosova koja se preliva na druge krajeve, kontinuirano ignorisanje problema položaja nacionalnih manjina i jedna radikalizacija odnosa sa EU kao posledica odluka Haškog Tribunala i slično. Naprosto politička scena je prepuštena radikalnijim akterima, zato što mi ne vidimo stavove mejnstrim partija, demokrata i naprednjaka, u vezi sa ovom temom”, smatra politikolog.

Na pitanje čiji je zadatak rešavanje krize, Spasojević odgovara na sledeći način.

“Sukobi o kojima danas govorimo nisu bili tu ranije, nisu bili toliko vidljivi pre tri meseca ili pre godinu dana. Naprosto oni su indukovani radom političkih aktera i ukoliko se tu politički mejnstrim ne oglasi, onda će radikali biti sve glasniji”, naglašava sagovornik RSE.

U vezi sa grafitima, oglasio se i Gradski odbor Srpske napredne stranke.

"Nećemo dozvoliti da nikakvi grafiti, separatističke strategije, niti demagogija ''autonomaških'' zagovarača skrenu pažnju i uspore obračun države sa kriminalom. Umesto što se bave isticanjem separatističkih parola, prvaci ovih marginalizovanih grupa bi trebalo da se uključe u borbu Srpske napredne stranke protiv korupcije i kriminala i pomognu u razotkrivanju svih aktera ove pošasti koja je zahvatila gotovo sve sfere našeg društva", stoji u saopštenju stranke.
  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG