Dostupni linkovi

logo-print

Novi pritisak da Beograd prizna genocid u Srebrenici?


Memorijalni centar Potočari

Memorijalni centar Potočari

Britanija sa partnerima u Savetu bezbednosti UN radi na usaglašavanju rezolucije povodom 20. godišnjice genocida u Srebrenici sa ciljem da se oda počast žrtvama i ohrabre dalji koraci ka pomirenju i boljoj budućnosti za Bosnu i Hercegovinu, saopštila je u utorak britanska ambasada u Beogradu.

"Nadamo se da će njome biti odata počast žrtvama genocida u Srebrenici i svima koji su patili na svim stranama u ratu, te da će ohrabriti dalje korake ka pomirenju i boljoj budućnosti za Bosnu i Hercegovinu. Ova godišnjica je, takođe, prilika za celu međunarodnu zajednicu da izvuče pouke iz jednog od najtužnijih trenutaka u istoriji UN i da naglasi našu odlučnost da se angažujemo na sprečavanju genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina", dodaje se u saopštenju.

Vlada Srbije od Londona traži da je informiše o tekstu rezolucije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je od ambasadora Velike Britanije zatražio da ga ta zemlja "informiše o svojim namerama" u vezi sa nacrtom rezolucije Saveta bezbednosti o Srebrenici, i dodao da je Srbija "protiv toga da se godišnjice zloupotrebljavaju u političke svrhe". Uznemirenost i u Banjaluci gde se takodje, kako kažu visokorangirani političari iz srpskog entiteta, pribojavaju zloupotreba. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za Srbiju kaže da međunarodna zajednica očekuje da Beograd prizna genocid i da proglasi 11. jul za Dan sećanja na taj najstrašniji zločin u balkanskim ratovima u 90-im godinama.

Sonja Biserko

Sonja Biserko

„Navodno će rezolucija imati odredbu koja će se odnositi na poricanje genocida u Srebrenici i određene reperkusije za to i ja mislim da Srbija uopšte ne treba da se iznenađuje ako je to tako, zato što u Beogradu, kao što znamo, svi poriču da je to genocid – od predsednika, premijera, Dačića, cele akademske elite... To jemehanizam koji treba da uspostavi neku vrstu odgovornosti prema onome što se dešavalo u Haškom tribunalu, odnosno da se uspostave neke pravne norme koje proizilaze iz onoga što je Haški tribunal radio svih ovih godina. To je izostalo, ne samo u Srbiji, ali kod nas najviše.

Mislim da je to pokušaj da se napravi ozbiljna korekcija i da se zemlje prinude da ozbiljno priđu tom pitanju. Mislim da ne treba niko u Beogradu da se čudi što se to tako dešava. Da su proglasili 11. juli Danom sećanja na Srebrenicu, da su to priznali, ne bi bilo te rezolucije.“

RSE: Vlada Srbije, kako je RTS objavio, traži da dobije na uvid tekst koji se priprema u Ujedinjenim nacijama.

Biserko: Onda kad taj tekst postane zvaničan, Srbija će ga dobiti, kao i svi ostali. Ne može Srbija da utiče na tekst, ako je jedna grupa zemalja odlučila da ga da u toj formi u kojoj je najavljen.

RSE: Kakvu će snagu imati?

Biserko: Ona ima pre svega moralnu snagu. To je rezolucija koja ima za cilj moralnu obavezu Srbije u odnosu na taj zločin. To poricanje je toliko uzelo maha, pre svega u određenim krugovima u akademskoj zajednici, u političkim krugovima, u javnoj sferi.... svugde. To je vrlo vidljivo. To je opomena, korekcija ili pozivanje Srbije na neku vrstu pristojnosti u odnosu na taj zločin koji je sada neka paradigma za sve genocide koji su se dešavali poslednjih 20 godina. Ta rezolucija ima širu moralnu dimenziju – pre svega Srbija će morati uvesti 11. juli kao Dan sećanja na Srebrenicu i moraće priznati da je to genocid. To je užasno važan aspekt celog tog procesa približavanja EU.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG