Dostupni linkovi

logo-print

Novi kredit MMF-a za BiH uz 'bolne' rezove


Konvertibilna marka (KM), ilustrativna fotografija

Konvertibilna marka (KM), ilustrativna fotografija

Već do početka juna trebalo bi da bude potvrđen novi trogodišnji aranžman Bosne i Hercegovine sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od 1,05 milijardi maraka (oko 500 miliona eura), ali uvjet za dobijanje novca je da se prethodno riješe nagomilani problemi u bankarskom sektoru Republike Srpske i da se uspostavi bolja kontrola finansijskog sektora u BiH.

Ekonomisti upozoravaju da novi aranžman ne obećava stabilizaciju finansijskog stanja u Bosni i Hercegovini, jer će i ovoga puta dobar dio novca biti potrošen na krpljenje budžetskog deficita.

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH, Denis Zvizdić, najavio je dolazak Misije MMF-a u BiH već krajem maja, nakon čega će se znati kada bi Bosni i Hercegovini mogla dobiti obećana kreditna sredstva.

Zvizdić je optimističan i kaže da će čak dio sredstava zatražiti za modernizaciju cesta u cijeloj BiH, za mala i srednja preduzeća i za zapošljavanje, sa fokusom na mlade ljude, kao i reformu oblasti zdravstva, mirovinsko-invalidskog osiguranja i za namjene koje će entitetima pomoći da uđu u efikasno re-struktuiranje javnih preduzeća kako bi ih učinili efikasnijim i jeftinijim.

Ekonomistica Svetlana Cenić kaže da su ovo, ipak, sredstva za održavanje likvidnosti budžeta.

"Ovo nije kredit za proizvodnju, ovo nije kredit za bilo šta od čega ćemo mi sutra živiti bolje, ovo je za održavanje tekuće likvidnosti", navodi Cenić.

Ovaj aranžman se, upozoravaju stručnjaci, dodjeljuje državama koje su u velikom finansijskom problemu.

"Cilj ovog programa je da pomaže zemljama koje imaju velike probleme u balansiranju troškova i prihoda, ali na način da izvrše sve neophodne reforme koje će doprineti da se budžeti stabilizuju u nekom narednom period", ističe Zoran Pavlović, ekonomista.

MMF je i za ovaj, kao i prethodne aranžmane, odredio i uslove koje BiH treba ispuniti. Zvizdić kaže da se oni u prvom redu odnose na efikasniju kontrolu finansijskog sektora.

"Ono što smo mi tražili je da postoji model permanentne revizije kvalitete aktive svih banaka u BiH kako bi izbjegli situacije u koje smo ušli likvidacijom Bobar banke, problemom koji ima Banka Srpske ili Pavlović banka. U svakom slučaju mora postojati neka vrsta regulatora koji će redovno provjeravati kvalitet aktive banaka, jer je likvidacija Bobar banke značajno uzdrmala kvalitet funkcioniranja Agencije za osiguranje depozita. Ne možemo dozvoliti da se takvo što ponovo desi i da bankarski sistem, koji je krvotok svake zemlje, dođe u propast", objašnjava Zvizdić.

Mišljenja ekonomskih eksperata o novom kreditu su različita. Dok jedni smatraju da su ova sredstva neophodna za BiH, drugi upozoravaju da će većina i ovih sredstava biti potrošena na krpljenje budžetskih deficita.

Muris Čičić

Muris Čičić

"Mislim da je ovo dobar aranžman za BiH jer je mnogo bolje da dobijemo jedan sveobuhvatan kredit koji bi u naredne tri godine omogućio stabilno funkcioniranje sistema i koji bi pokrpio sve rupe. Vraćanje kredita je najveća stavka, ali je značajno i balansiranje entitetskih budžeta", smatra Muris Čičić, ekonomista.

Ekonomistica Cenić, pak, napominje da je i ranije prilikom uzimanja kredita od MMF-a obećavano da će barem dio sredstava biti utrošen na konkretne projekte, no osim povećanog zaduženja drugih rezultata nije bilo.

"Bosna i Hercegovina je imala do sada strukturalnih i raznih drugih aranžmana, te nije bilo rezultata. Uzmimo samo Stand-by aranžman iz 2009. godine. Koje rezultate je doneo osim povećanja duga? Postavljam pitanje i šta će se dešavati sa kantonima i opštinama koji ponesu najveći teret otplate kredita, iako ta kreditna sredstva ne dođu do njih i sa koliko novca će lokalne zajednice raspolagati kad se još više zadužimo, a ni danas ne dobiju dovoljno za preživljavanje sa većih nivoa vlasti", upozorava Cenić.

Ekonomista Zoran Pavlović tvrdi da Bosnu i Hercegovinu očekuju "bolni rezovi" kada se preuzete obaveze počnu ispunjavati.

"Kreditna sredstva će biti raspoloživa ali pod vrlo strogom kontrolom MMF-a, koji će zahtevati provođenje strukturalnih reformi, smanjivanje troškova javne administracije i, u konačnici, uređivanje finansijskog sektora. To će biti teško i bolno, pogotovo smanjivanje troškova administracije što podrazumeva i otpuštanje zaposlenih, povećanje kvalitete rada službi i, naravno, smanjenje plata koje su dva puta veće nego u realnom sektoru. Tako da ta sredstva, ipak, neće moći biti utrošena na vraćanje ranije uzetih kredita nego prvenstveno na obećane reforme", zaključuje Zoran Pavlović.

  • 16x9 Image

    Mirna Sadiković

    Radila na OBN televiziji, u sarajevskoj redakciji "Nezavisnih novina", a 2001. postaje dio ekipe RSE. Obrađuje političke i ekonomske teme. Uređuje radijske emisije, kao i magazin TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG