Dostupni linkovi

logo-print

Ruski blagoslov za čelnika NATO-a


Jens Stoltenberg

Jens Stoltenberg

AP, priredio Slobodan Kostić

U vreme stravične geopolitičke krize, NATO prolazi kroz unutrašnje promene dolaskom novog čelnika koji je dobio blagoslov, makar privremeni, jednog od najvećih neprijatelja Zapada: ruskog predsednika Vladimira Putina.

Bivši premijer Norveške u dva mandata Jens Stoltenberg, počeo je da obavlja u sredu dužnost generalnog sekretara NATO, trinaestog po redu u šezdeset petogodišnjoj istoriji transatlanske Alijanse. Naravno, tu se dolazi do ključnog pitanja – da li će njegov stil da rešenja traži konsenzusom biti delotvorniji za smirivanje ukrajinskog konflikta i drugih kriznih žarišta nego što je to polazilo za rukom njegovom oštrijem prethodniku, Andersu Fog Rasmusenu?

„Očekujem daleko umereniji jezik i nastojanje da se drže otvorene mogućnosti za dijalog“, kaže Kristian Berg Harpviken, direktor Instituta za istraživanje mira iz Osla.

Nekim saveznicima, poput Nemačke, upravo su očekivanja da će se ublažiti Rasmusenova retorika, bila jedan od razloga zbog koga su podržale Stoltenbergov izbor.

Tako je, na primer, ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer direktno optužio Kremlj za produženje krize u Ukrajini, dodajući da neke stvari koje su dolazile iz sedišta NATO-a u Briselu nisu uvek bile „od pomoći“.

Stoltenberg je jednoglasno izabran za Rasmusenovog naslednika na sastanku ambasadora država članica NATO-a u martu mesecu. Bio je to čin koji je dobio i suzdržanu podršku i samog Putina sa kojim se Stoltenberg svojevremeno dogovarao oko raznih pograničnih pitanja između Rusije i Norveške, dok je taj pedeset petogodišnjak predvodio levo orijentisanu norvešku vladu.

„Mi imamo veoma dobre odnose, pa i neke lične veze“, rekao je jednom prilikom Putin u intervjuu za rusku televiziju. „On je ozbiljna, odgovorna osoba, ali ćemo videti kako će se razvijati naši odnosi kada bude na novom položaju.“

Tradicionalno, predstavnici evropskih država nalaze se na čelu sedišta NATO-a u Briselu, dok su američki oficiri glavnokomandujući Alijanse još od vremena Dvajta Ajzenhauera koji se našao na tom mestu 1950/52. godine.

Stoltenberg je prvi generalni sekretar NATO koji dolazi iz neke države Alijanse koja se graniči sa Rusijom. Istovremeno, on se našao na funkciji najviše rangiranog civilnog lica u NATO u trenutku kada su odnosi Zapada sa Moskvom na najnižoj tački od rušenja Berlinskog zida do koga je došlo pre četvrt veka.

S druge strane, članice NATO suočene su sa krizom u Iraku, Siriji, severnoj Africi, neizvesnom budućnošću Avganistana i čitavim nizom bezbednosnih izazova – od pretnji sajber napadima do juriša gusara na trgovačke brodove u morima u blizini roga Afrike.

NATO mora biti jak kao politički i vojni savez i održati "kao stena jako savezništvo sa Sjedinjenim Američkim Državama", poručio je Stoltenberg odmah nakon preuzimanja dužnosti u Briselu.

Novi generalni sekretar NATO je istakao da bi nove "udarne snage" NATO na istoku Evrope mogle biti spremne za dejstvo već u februaru iduće godine kao deo "Akcionog plana za spremnost" koji se priprema na osnovu poslednjih odluke čelnika NATO-a.

Jer, ukazao je on, "jedino jak NATO može graditi konstruktivne odnose s Rusijom", i podsetio da je praktična i vojna saradnja prekinuta, ali da nisu i politički kontakti s Moskvom.

Stoltenberg je rekao su izazovi koji zahtevaju snažan NATO to što je "Rusija zadržala mogućnost da narušava stabilnost Ukrajine i krši međunarodno pravo; na jugu se nestabilnost širi u našem susedstvu; a međunarodna koalicija u kojoj su savezničke zemlje NATO i regionalni partneri, preduzima akcije protiv terorističkih grupa takozvane 'Islamske države Iraka i Sirije'", dodao je on.

Stoltenberg, ekonomista po obrazovanju, postao je 2000. godine najmlađi norveški premijer samo dan nakon što je proslavio četrdeset prvi rođendan, mada je bio prinuđen da podnese ostavku već sedam meseci kasnije kada je njegova Laburistička stranka izgubila na izborima.

On je pristupio partiji već sa 14 godina, da bi kasnije učestvovao u protestima protiv rata u Vijetnamu koji su se povremeno završavali bacanjem kamenica na američku ambasadu.

U poslednjim danima hladnog rata, kao mladog, perspektivnog političara, pokušala je da vrbuje tajna služba Sovjetskog Saveza, ali je on odmah obavestio norveške vlasti o tim neuspelim pokušajima KGB-a.

Kao premijer, Stoltenberg je postao prepoznatljiva pojava na međunarodnoj sceni sa svojim trezvenim, dostojanstvenim odnosom prema terorističkom napadu tokom koga je u julu 2011. godine ubijeno 77 ljudi u Norveškoj. Bio je to najteži zločin nakon Drugog svetskog rata koji je zadesio njegovu malu, ali ponosnu zemlju. Za Norvežane to znači, govorio je tada, „sate, dane i noći“ ispunjene „očajem, besom i suzama“.

Protivno svojoj reputaciji mirotvorca, Stoltenberg je izgurao povećanje budžeta za vojsku tokom svog drugog premijerskog mandata od 2005. do 2013. godine.

Stoltenberg je već odavno odani saveznik SAD. Otvoreno je podržao predsednika Džordža Buša u „ratu protiv terorizma“ nakon 11. septembra kada su napadnuti Svetski trgovački centar i Pentagon, stajući čvrsto iza odluke da se norveške trupe pošalju u Avganistan, ali i da jedna vojna jedinica njegove zemlje učestvuje u vazdušnim napadima u Libiji.

Oženjen je i ima dvoje odrasle dece, inače je pasionirani biciklista i skijaš, tako da oni koji ga znaju jedino gaje zebnju, da li će ga i nakon preuzimanja nove funkcije, moći da vide kako ćaska sa prolaznicima na ulici, dok čeka da se upali zeleno svetlo na semaforu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG