Dostupni linkovi

logo-print

Nove strategije 'Šarene revolucije'


Jedan od protesta Šarene revolucije u Skoplju

Jedan od protesta Šarene revolucije u Skoplju

Nakon 50-ak dana protesta u okviru takozvane Šarene revolucije, očito je da pritisak prema vlastima daje efekte, kažu iz građanskog pokreta “Protestiram”.

Blokiranje tri raskrsnice u centru Skoplja u sredu uveče je nastavak borbe novim formama sve dok se ne ispune svi zahtevi, naglašava aktivista Aleksandar Donev.

On dodaje da “Protestiram” nije samo protest svakog dana u 18 sati, informišući da će biti i novih aktivnosti u budućnosti, ali da još nisu odlučili kakvi će oni biti.

“Sve ovo što se dešava nije atmosfera u kojoj treba da živimo normalno. Ovo je neka nova forma kretanja, gde se na različite načine može preprečiti normalno življenje, zato što ne možemo glumiti da normalno živimo. Želimo privući veću pažnju i informisati ljude koji su naši zahtevi.”

Donev kaže da je abolicija samo delimično povučena i da će oni ići do kraja sve do njenog kompletnog povlačenja. I dalje će tražiti ostavku predsednika države Gjorga Ivanova, podršku Specijalnom javnom tužilaštvu, kao i tehničku vladu koja će pripremiti uslove za verodostojne izbore.

Skoro svi ovi zahtevi su deo i takozvanog Pržinskog dogovora, koji je nazvan po skopskom naselju Pržino, gde je prošle godine 2. juna postignuta saglasnost između četiri najveće partije.

Godinu dana kasnije, analizira se šta je sve ispunjeno. Opozicija se vratila u parlament, Nikola Gruevski više nije premijer, opozicioni Socijaldemokratski savez je dobio dva ministarska mesta, pa ih je kasnije izgubio. Ipak, najvažnije od svega, kažu eksperti, je formiranje Specijalnog javnog tužilaštva, što je isto tako deo dogovora iz Pržina.

“Ostaje još mnogo posla za političke partije da bi se u celosti ispunio dogovor iz Pržina. Svakako da je, kao i za sve, i ovde neophodna politička volja. Najvažnije je da se dozvoli Specijalnom javnom tužilaštvu da funkcionira bez pritisaka, da bi moglo realno sprovesti procese zbog kojih i postoji”, kaže politički analitičar Mitko Gadžovski, dodajući da je iz ovog dogovora proizišao i novi sastav Državne izborne komisije, ali da birački spisak i dalje ostaje veliki problem.

Još posla treba i u sferi medija, kao i u nepoštovanju u delu odvajanja države od partije. Ipak, smatra Gadžovski, tek se treba sprovesti ključni deo da bi se realizovali fer i demokratski izbori.

Međunarodna zajednica još uvek veruje da se Pržinski dogovor može sprovesti i da je on ključni preduslov za izlaz iz političke krize.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG