Dostupni linkovi

logo-print

Piše: Mark Krutov (Priredila Anamaria Ramač Furman)

Pet ruskih preduzeća vojne industrije neće moći da kupuju robu vojne namene od američkih kompanija. Osim toga Ministarstvo industrije i trgovine SAD preciziralo je i proširilo sankcije koje su krajem jula uvedene protiv kompanije “Rosneft” i Genadija Timčenka, jednog od najbližih saradnika Vladimira Putina. Takođe, izvori agencije Reuters saopštavaju о mogućnosti uvođenja sankcija protiv Rusije zbog napada ruskih hakera, а 15. septembra su na još pola godine produžene evropske sankcije protiv Rusije koje su uvedene zbog situacije u Ukrajini.

Na sajtu američkog vladinog glasnika Federal Register prošle srede su se pojavila istovremeno dva saopštenja vezana za sankcije protiv Rusije. U prvom je reč o novom preciziranju sankcija koje su već uvedene protiv Rusije zbog njenog mešanja u dešavanja u Ukrajini.

Ove sankcije su, u odgovor na pokušaje ruskih kompanija da ih zaobiđu, pre mesec dana već precizirane i proširene. Tada je, 30. jula, u sankcioni spisak dospelo još 11 građana Rusije, između ostalih i rođaci Genadija Timčenka i Borisa Rotenberga, kao i 15 novih kompanija – uglavnom ćerke firmi koje su i do tada bile pod sankcijama.

To se pokazalo kao nedovoljno i da bi se postigla veća efikasnost, one su sada proširene na sve ćerke naftne kompanije “Rosneft”, preduzeća za proizvodnju oružja – Iževsku mehaničku fabriku i koncern “Ižmaš”, niz preduzeća iz Finske, Švajcarske, Ukrajine (koje su, uglavnom, registrovane na Krimu i u Donjecku), Velike Britanije i sa Kipra.

Proširen je i spisak opreme koju je zabranjeno prodavati kompaniji “Rosneft” i njenim “ćerkama”, a kako piše ruski dnevni list “Komsersant”, radi se o tehnologiji i uređajima koji su “neophodni za eksploataciju škriljčanih i arktičkih nalazišta, kao i velikih vodenih dubina”.

U drugom saopštenju na sajtu Federal Register govori se o sankcijama protiv pet ruskih preduzeća vojne industrije koje su uvedene zbog narušavanja američkog zakona о zabrani prodaje oružja za masovno uništenje. Zbog isporuka nuklearnih i raketnih sistema Iranu, Severnoj Koreji i Siriji kažnjene su ne samo ruske kompanije, već i firme iz Kine, Sudana, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Stručnjaci su za Radio Slobodna Evropa ocenili da je Rusija dospela na spisak prvenstveno zbog isporuka protivvazdušnih raketnih sistema S-300 Iranu.

Sankcije su uvedene protiv niza preduzeća koja se bave vojnom industrijom. To je fabrika za konstrukciju i izradu naoružanja s navođenjem iz Tule (Konstruktorskoe biuro priborostroenija), fabrika za proizvodnju raketa “NPO mašinostrojenija”, korporacija za proizvodnju aviona “MiG”, i najvažnije – “Rosoboronoexport” – to je glavni izvoznik ruske vojne tehnike u inostranstvo.

Prema mišljenju vojnog stručnjaka, direktora Centra za međunarodnu bezbednost Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka, Alekseja Arbatova, ova ograničenja biće veoma bolna za Rusiju, jer od saradnje s kompanijom “Rosoboronoexport” mogu da odustanu i kompanije iz drugih država zbog sankcija koje su SAD uvele protiv te kompanije:

Direktor Rosoboronexporta Anatolij Isaikin

Direktor Rosoboronexporta Anatolij Isaikin

”Rosoboronoexport je glavni državni posrednik u prodaji ruskog naoružanja i ratne tehnike na inostrano tržište. Proizvodi koje je Rosoboronoexport isporučivao u inostranstvo, između ostalog i u SAD, više se tamo neće prodavati. Međutim, novina američkih sankcija je to što će svaka druga država koja nastavi da sarađuje s preduzećima sa 'crnog spiska' takođe postati žrtva američkih sankcija. Upravo taj multiplikacioni efekat i jeste najbolniji za rusku vojnu tehniku. Kupci ruskog naoružanja i borbene tehnike, isto kao i prodavci – niz država isporučuje nam nekoliko proizvoda, među njima je i Kina, na saradnju s kojom se polaže velika nada – sve one će sada pažljivo razmisliti kakav je odnos dobiti i gubitaka, jer i sami mogu da postanu objekat američkih sankcija ukoliko budu sarađivali s preduzećima sa crnog spiska. Ove sankcije su prilično bolne upravo zbog tog multiplikacionog efekta”, ocenjuje Arbatov.

Da će sankcije uprene protiv ruske odbrambene industrije biti izuzetno delotvorne saglasan je i stručnjak za međunarodnu bezbednost, politolog Jurij Fedorov. Prema njegovim rečima, Rusija u ovim sankcionim uslovima računa na saradnju s azijskim, pre svega kineskim kompanijama. Kao i Aleksej Arbatov, Fedorov ističe da neke od tih kompanija neće hteti da se prepiru sa SAD zbog saradnje s Moskvom, a druge su često i same ćerke kompanije američkih firmi i zbog toga neće moći da prodaju Rusiji vojnu opremu i robu dvostruke namene:

Fedorov: Sankcije protiv ruske vojne industrije uvele su ne samo SAD, već i zemlje EU i niz drugih evropskih država koje još nisu stupile u EU. One su uvedene praktično pre godinu dana, nakon tragedije s malezijskim 'Boingom', i te sankcije su prilično delotvorne. Ovo poslednje proširenje sankcija od strane SAD nema veze s Ukrajinom, već s tim što ova preduzeća narušavaju odluku o zabrani prodaje oružja, narušavaju američki zakon vezan za zabranu isporuke naoružanja Iranu, Siriji i Severnoj Koreji.

Ovo je jak udarac ruskoj odbrambenoj industriji, jer razvoj i proizvodnja naoružanja u Rusiji zavise od kupovine visokotehnološke opreme. Ne radi se toliko o nekim konkretnim proizvodima koji koji imaju vojnu namenu, koliko o sredstvima proizvodnje koja se koriste za izradu ruskog naoružanja.

To su naročito neke komponente, pre svega elektronika bez koje savremeno oružje ne bi ni funkcionisalo. Elektronski uređaji, čipovi i tako dalje predstavljaju srž svih sistema sa navođenjem savremenog oružja. Plus postrojenja pomoću kojih se proizvodi oružje, ostala oprema, određene vrste sirovina itd. Ruski stručnjaci za vojnu industriju kažu da Rusija može da proizvodi sopstvene elektronske komponente, ali oni zaboravljaju to da se i te komponente proizvode od uvoznih sirovina. Ti delovi su se uglavnom nabavljali iz SAD.

Ruski stručnjaci se nadaju da će ti delovi moći da se nabave u Kini i nekim drugim azijskim zemljama, ali ovde treba da se skrene pažnja na nekoliko bitnih momenata. Kao prvo, proizvođači najsavremenijih mikroelektronskih uređaja – kineski i ostali azijski proizvođači – najverovatnije neće ni hteti da ih prodaju Rusiji jer bi time mogli naneti štetu svome odnosu sa SAD. Kao drugo, većina tih delova proizvodila se u fabrikama koje su ili ćerke američkih kompanija u azijskim zemljama, ili koriste određenu američku tehnologiju. Prema tome, one neće imati pravo da slobodno prodaju svoje proizvode bez dobijanja saglasnosti od strane njihovih američkih partnera.

RSE: Do koje mere ovakve sankcije mogu da budu katastrofalne po rusku vojnu industriju? Da li će “migovi” prestati da lete?

Fedorov: Naravno da neće. Kao prvo, naoružanje i borbena tehnika koje čine sastavni deo naoružanja ruske armije mogu neko vreme da funkcionišu bez zamene sistema za navođenje. Osim toga, prošle godine, dok se još samo pričalo o mogućem američkom i evropskom embargu na isporuke tehnologija vojne i dvostruke namene u Rusiju, Rusija je organizovala krupne nabavke delova i komponenata veoma bitnih za savremenu tehniku. Dakle, ne možemo da kažemo da će odmah sve stati. Ali svakako, s vremenom, kad se na određenim sistemima pojavi potreba za zamenom, količina naoružanja sposobnog za borbu će se smanjivati. Naravno, ne radi se o mesecima, ali to može da bude kroz godinu dana, dve, tri godine.

RSE: Da li je moguće da se povuče paralela između situacije u kojoj se našla Rusija pod sankcijama i Irana koji je odavnо pod embargom na isporuku oružja?

Fedorov: Koliko ja znam, iranski sistemi PVO i iranska avijacija, koji su stradali zbog ovih sankcija, svakako su smanjili svoju borbenu gotovost. Zašto trenutno Izrael veoma odlučno i žestoko istupa protiv prodaje ruskih kompleksa S-300 Iranu? Pa zato jer bi to suštinski moglo pojačati borbeni potencijal te zemlje, a za Izrael, pa i za druge države tog regiona, to bi moglo izazvati određene probleme i opasnost.

RSE: Da li nove američke sankcije protiv ruskih preduzeća koje se bave vojnom industrijom mogu da imaju veze s glasinama о raspoređivanju ruskih lovaca, vojnih pilota i pomoćnog osoblja u Siriji, navodno zbog obezbeđivanja pomoći predsedniku države Bašaru el Asadu u borbi s “Islamskom državom”?

Fedorov: Iskreno govoreći, ja ne mislim da one imaju veze s ovim glasinama. Kao prvo, jedan predstavnik ruskog Ministarstva odbrane je već demantovao te glasine, iako ne sasvim ubedljivo, i veoma je moguće da se tamo nešto dešava. Ali ja mislim da to u izvesnoj meri i odgovara interesima SAD, naročito onim delom koji se tiče ruskih vojnika – ako ih zaista prebacuju u Siriju – koji će se boriti sa “Islamskom državom”. Druga stvar je što će se oni, moguće, boriti i s drugim snagama – onima koje su u opoziciji režimu Bašara el Asada, a to Amerikancima baš i ne odgovara. Ali ja ne mislim da bi nekoliko aviona o kojima govorimo, čak i ako su to najsavremeniji avioni MIG-31 koji su se pominjali, mogli principijelno da promene situaciju u Siriji. A tamo je trenutno za Asada prilično loša situacija.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije već je odreagovalo na nove sankcije uvedene od strane SAD, saopštavajući da su ograničenja protiv preduzeća vojne industrije “nelegitimna”.

“Neprihvatljiva retorika u Vašingtonu prevazilazi svaku meru. Ovakav nesmotren potez izaziva sve veću zabrinutost čak i među saveznicima SAD. On je prepun ozbiljnih troškova za međunarodnu stabilnost i nesumnjivo će se odraziti kao bumerang po američkim interesima”, kaže se u saopštenju ruskog ministarstva.

Pored proširivanja sankcija protiv strukture kompanije “Rosneft” i novih ograničenja protiv preduzeća vojne industrije, EU je produžila sankcije protiv ruskih kompanija i građana zbog konflikta u Ukrajini.

Takođe ne isključuje se ni mogućnost sankcija protiv Rusije u vezi sa sve češćim napadima hakera na servere američkih državih struktura poslednjih meseci.

Ranije se kao potencijalni objekat takvih sankcija pominjala samo Kina, međutim, kako javlja agencija Reuters, pozivajući se na anonimne izvore u državnim strukturama SAD, sada su sumnje za te napade pale i na Rusiju.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG