Dostupni linkovi

logo-print

Nova podela u EU: Stabilni sever i problematični jug


Italijanski studenti protestuju protiv mera štednje, novembar 2011.

Italijanski studenti protestuju protiv mera štednje, novembar 2011.

Rikard Jozwiak (Brisel), priredio Dragan Štavljanin

Nekadašnji ogromni jaz između starih i novih članica (bivših komunstičkih zemalja) Evropske unije – poslednjih godina je znatno smanjen. Kako su centralno i istočnoevropske države postajale bogatije i samopouzdanije, otvara se nova podela unutar EU – između fiskalno stabilnog severa i krizi sklonog juga.

Ne tako davno na deset budućih članica Evropske unije sa istoka se gledalo kao na siromašne rođake, koji znatno zaostaju za bogatijim i politički razvijenijim susedima na zapadu.

Međutim, mnogo toga se promenilo kada su Češka republika, Estonija, Mađarska, Letornija, Litvanija, Poljska, Slovačka i Slovenija ušle 2004. u EU, a Bugarska i Rumunija tri godine kasnije.

U meri u kojoj je većina ovih zemlja postajala bogatija, reformisale su privrede i javne finansije i postale integrisanije u Uniji, sve su manje bile sklone da glasaju kao jedinstveni blok.

Međutim, sa nestajanjem nekada sveprisutne podele na Istok i Zapad u Evropi, sadašnja ekonomska kriza unutar evrozone je izbacila na površinu novu podelu – između zemalja na severu sa relativno zdravim javnim finansijama, i članica na jugu kontinenta čiji budžeti posrću pod teretom raskalašne potrošnje i narastajućeg državnog sektora.

Analitičari ističu da zemlje Centralne i Istočne Evrope sada ubiru plodove bolnih strukturalnih reformi i budžetske discipline, koje su morali da sprovedu na putu ka EU nakon pada komunizma.

U međuvremenu, dugogodišnje članice sa juga kontinenta, kao što su Grčka i Italija, i dalje su se rasipnički ponašale kao u prošlim vremenima.

Fabijan Culeg (Fabian Zuleeg), glavni ekonomista iz Centra za evropsku politiku (EPC), čije je sedište u Briselu, kaže za Radio Slobodna Evropa da je spremnost zemalja iz Centralne i Istočne Evrope na promene omogućila da se nađu u sličnoj situaciji kao i štedljive članice zone na severu, dok se one na jugu i dalje suočavaju sa problemom sklerotičnih ekonomija.

Dok je vladin dug u Grčkoj u drugom kvartalu ove godine dostigao astronomskih 152 odsto bruto društvenog proizvoda (GDP) i 121 procenat u Portugaliji – Poljska uspeva da ga održi na 56 odsto. Estonija, koju hvale kao najuspešniju ekonomiju među novim članicama, uspela je da smanji dug na samo 6.2 procenta bruto društvenog proizvoda.

Ne postoji tajni recept

Nove članice su uspešnije od ekonomija na jugu kontinenta i kada je reč o rastu. Prema proceni Evropske komisije, Estonija će ostvariti ove godine impresivnih 8 odsto ekonomskog rasta, Poljska 4, a Slovačka 2.9. S druge strane, očekuje se da će grčka privreda zabeležiti pad od 5.5 a portugalska 1.9 procenta.

Andres Kuningas, šef finansijskog odeljenja u ambasadi Estonije pri EU, kaže da je ova mala baltička zemlja uvek težila da drži svoj dug na niskom nivou. Zvanični Talin je brzo reagovao u cilju sređivanja javnog sektora kada je izbila finansijska kriza 2008. godine.
Ilustracija

Ilustracija


On poziva članice evrozone sa juga da striktno sprovedu reforme kako bi njihove ekonomije postale fleksibilnije i konkurentnije. Kuningas, međutim, upozorava da nema lakog rešenja.

"Ne postoji tajni recept. Radi se o čistom ekonomskom osećaju koji morate da sledite”, ističe on.

Sadašnje stanje je drastično drugačije nego 2008. godine, kada su, nakon izbijanja krize, nove članice iz Centralne i Istočne Evrope bile kritikovane zbog fiskalne neodgovornosti. Mađarska i Letonija su bile prvi članice EU koje su zatražile pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda i Brisela.

Uprkos činjenici da nijedna nova članica Unije nije dostigla evropski prosek društvenog proizvoda po glavi stanovnika, njihova reakcija na krizu iz 2008. znatno se razlikuje u odnosu na ponašanje nekoliko starih članica EU.

Glas sa Istoka se sve bolje čuje

Dok se Grčka i Portugalija suočavaju sa teškoćama u primeni programa štednje – većina zemalja iz Centralne i Istočne Evrope užurbano su sprovele mere kao što su
Sada je teško zamisliti situaciju u kojoj se lideri iz Centralne i Istočne Evrope tretiraju kao “građani drugog reda”.

drastična kresanja u javnom sektoru, radikalne reforme penzionog sistema i veća uključenost privatnog sektora u zdravstvo.

“Ako se prisetimo debate na početku krize 2008., bilo je mnogo upiranja prstom na Centralnu i Istočnu Evropu. Sada vidimo da zahvaljujući reformama, zemlje iz ove regije stoje na veoma čvrstim temeljima i u mnogo čemu su uzor kada je reč sprovođenju strukturalnih reformi”, objašnjava Dag Hartelius, ambasador Švedske pri EU.

Poštovanje koje su ove zemlje stekle u Briselu na očigledan način je promenilo dinamiku funkcionisanja EU. Sada je teško zamisliti situaciju u kojoj se lideri iz Centralne i Istočne Evrope tretiraju kao “građani drugog reda”, kao 2003. godine kada im je usred rasprava o ratu u Iraku francuski predsednik Žak Širak poručio da “umuknu”.

Švedski ambasador ističe da se glas sa Istoka sve bolje čuje i – što je još važnije - sve više uvažava.
Piotr Maciej Kačinskiiz Centra za studije evropske politike

Piotr Maciej Kačinskiiz Centra za studije evropske politike


Kao rezultat, nove članice Unije se sve manje osećaju prinuđenim da glasaju kao jedinstveni blok protiv država kao što su Francuska ili Nemačka. Njihova zajednička pozicija o politici prema poljoprivredi, regulativi koja se odnosi na ekologiju i spoljne poslove – nije više norma.

“Od energije do poljoprivrede, postoje velike razlike među novim članicama, kao i među svih 27 zemalja, tako da podele unutar Unije ne idu više po liniji Istok-Zapad”, kaže Pjotr Maciej Kačinski iz Centra za studije evropske politike (CEPS) sa sedištem u Briselu.

Estonija, na primer, nije voljna da se zadrže visoka davanja EU za poljoprivredu, čemu Poljska teži. Takođe zemlja poput Češke, Slovačke i Mađarske, koje nemaju izlaz na more, protive se poziciji baltičkih zemalja oko pomorske regulative.

Podela Istok-Zapad je, međutim, i dalje očigledna kada je reč o popunjavanju institucija EU. Mada su u nedavno formiranoj Evropskoj službi za spoljne aktivnosti (European External Action Service) sve članice ravnomerno zastupljene – u moćnoj Evropskoj komisiji i dalje dominiraju stare članice.

Kačinski to ilustruje sledećim podacima:

“Oko polovine zaposlenih na nižim nivoima u Evropskoj komisiji je iz novih članica Unije. Na višim nivoima gde se odlučuje – šefovi departmana, direktori direktorata – postavljen je samo od jedan do pet odsto predstavnika iz Centralne i Istočne Evrope”.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG