Dostupni linkovi

logo-print

Nova pravila za izdavače na Sajmu knjiga: Igraj po diktatu tržišta


Beogradski sajam knjiga, ilustrativna fotografija

Beogradski sajam knjiga, ilustrativna fotografija

“Tržište iznad svega” – tako bismo u najkraćem mogli sažeti nove parametre za dodelu izlagačkog prostora književnim izdavačima na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga. Naime, među definisanim kriterijumima, koje je doneo Odbor ove kulturne manifestacije, nalazi se i broj zaposlenih, godišnji promet izdavačke kuće, te broj objavljenih kniga tokom godine. Dok veliki izdavači pozdravljaju ovakav korak, oni manji strahuju da će, pred diktatom tržišta, kvalitet biti podređen pukom kvantitetu.

Prema indikatorima, vrednovaće se i godina osnivanja izdavača, te nagrade koje je dobio, ali i broj prevedenih knjiga domaćih autora u inostranstvu.

Reagovalo je Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), koje smatra da ovi kriterijumi kulturnu manifestaciju pretvaraju isključivio u prostor za diskontnu prodaju. Gojko Božović, izdavač i član UPIS-a, smatra da je poruka koja se ovom odlukom šalje nedvosmislena.

“Ona govori u prilog komercijalizaciji. Ona nas podstiče da se komercijalizujemo i da razmišljamo o velikim brojevima, a ne o velikim izdavačkim poduhvatima. Kada se uzmu takozvani indikatori, odnosno nova pravila, onda je potpuno vidljivo da se posebno insistira na brojevima. Dakle, ne insistira se na kvalitetu knjiga, što bi zapravo trbalo jedino da zanima Programski savet Beogradskog sajma knjiga i kulturnu javnost, pa i Grad Beograd kao osnivača Sajma knjiga. Sajam knjiga je postao značajan upravo zbog toga što je insistirao na vrednostima i reprezentativnosti, a ne na uspesima u prodaji”, kaže Božović.

U Odboru Sajma, međutim, kažu da novi inikatori predstavljaju samo preciziranje kriterijuma koje je doneo prethodni odbor, a koji nisu bili detaljno promišljeni, pa se njima moglo manipulisati. Predsednik Odbora Zoran Avramović smatra da je kvantitativni kriterijum u ovom slučaju opravdano koristiti.

“Pa vi u nauci imate kvantifikaciju naučnih radova – koliko je jedan naučnik uradio i u kom je zvanju, to može da se uradi samo na osnovu broja objavljenih radova i broja referentnih časopisa. Ako je to u nauci, pa valjda to može da se primeni i na druge oblasti”, kaže Avramović.

No, ovde je reč o odnosu kvantiteta i kvaliteta. Treba li favorizovati nekoga samo zato što objavljuje više knjiga, čak i kada ta izdanja ne zadovoljavaju osnovne estetske kriterijume? Avramović smatra da je to teško urediti:

“Vidite ko je najčitaniji u književnosti – to je estrada. Šta da radimo? Jednostavno, ne možete da im zabranite javni prostor. Možete da se ne slažete, da kritikujete, ali kad je reč o izlaganju i predstavljanju, tu nemate mehanizme. Ako hoćete tržište, onda morate da prihvatite njegove dobre i loše strane. Ako nećete tržište, onda morate da prihvatite neku vrstu dirigizma ili nekog elitnog kluba koji bi rekao: ovo može, ovo ne može.”

Nova tržišna pravila pozdravilo je Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS), koje predvode velike izdavačke kuće. U ovom udruženju smatraju da će na ovaj način biti postavljeni jednaki uslovi za sve:

“Određivanje jasnih indikatora značajno će ograničiti prostor za zloupotrebe ličnih i političkih veza, što će omogućiti da prvi put u novijoj istoriji raspodela izlagačkog prostora na Beogradskom sajmu knjiga bude poštena, doprinoseći pravilnom vrednovanju tradicije, raznovrsnosti izdavačke ponude i bogatstvu kulturnog života Beograda i Srbije”, navodi se u saopštenju UIKS-a.

Slađana Novaković direktorka je male nezavisne izdavačke kuće Rende, koja već godinama unazad ovdašnjim čitaocima predstavlja autore iz regiona i sveta. Na pitanje, strepi li zbog novih sajamskih kriterijuma, Novakovićeva odgovara:

“Vidim da su se kolege prepale. Ja lično se nisam uplašila, što ne znači da nemam razloga.”

Iako ne spori da bi na Sajmu knjiga u Beogradu trebalo uvesti red, Slađana Novaković smatra da je mnogo važnije urediti zakonodavni okvir za izdavače.

“Postoji tu stvarno zbrka oko te dodele prostora, naročito kad je u pitanju Arena (centralni sajamski prostor, prim D.K.). Čini mi se da se oko nje i vodi borba i da bi trebalo tu uvesti red, ali pre svega mislim da se red uvodi tako što se donese dobar i ozbiljan zakon o izdavaštvu koji mi nemamo. A, ne da ljude ucenjujete pitanjem koliko imaju zaposlenih. Taschen je jedan od najvećih izdavača na svetu. To je malo porodično preduzeće koje vode muž i žena. Znači, po nekim novim kriterijumima Taschen ne bi ušao u izbor”, kaže Slađana Novaković.

I u godinama pre donošenja novih kriterijuma, atmosfera na Beogradskom sajmu knjiga neretko je podsećala na vašar. Pojedini izdavači su pod sloganom “kupiš dva, dobiješ tri” darivali kupce čokoladom, testeninama, čak i nagradnim putovanjima na primorje. To jeste, prema rečima Gojka Božovića, gorka realnost, ali je, dodaje naš sagovornik, ne bi trebalo dodatno podsticati:

“Problem tržišta knjiga u Srbiji je uslovio da poslednjih dvadesetak godina Sajam knjiga u Beogradu bude sve značajniji i kao mesto prodaje. Ali mi ne smemo od nevolje da pravimo vrlinu i da zbog toga ceo Sajam knjiga pretvorimo u veliki jednonedeljni diskont. Od toga tržište knjiga u Srbiji neće dobiti prosvetljenje, ali plašim se da ćemo izgubiti Beogradski sajam knjiga kao značajnu kulturnu manifestaciju. To je sigurno važnije od bilo čijeg poslovnog rezultata i uspeha u prodaji knjiga”, zaključuje Božović.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG