Dostupni linkovi

logo-print

Nova knjiga Ivančića: Priče koje zovu na pobunu


Viktor Ivančić (S), Bojan Marjanović (L) i Dejan Ilić

Viktor Ivančić (S), Bojan Marjanović (L) i Dejan Ilić

Viktor Ivančić, jedan od najznačajnijih savremenih novinara na prostoru bivše Jugoslavije, predstavio je u utorak beogradskoj publici u Kulturnom centru Grad svoju nedavno objavljenu zbirku priča "Radnici i seljaci".

Kroz razgovor o mračnoj knjizi punoj optimizma, kako je opisuju izdavači, na promociji se govorilo o promišljanju pobune, te o tome šta se dešava kada gubitnici tranzicije u egzistencijalnoj krizi počnu da sprovode pravdu.

"Ako je pravda na našoj strani, ne znači da se moramo ponašati kao sveci." Ovu rečenicu izgovara jedan od likova u priči "Paviljon", koja se našla u zbirci "Radnici i seljaci".

Štićenici jednog doma za stare odlučuju da dignu pobunu; organizovani u partizanske jedinice oni preuzmaju instituciju u kojoj su bili izloženi svakodnevnom maltretiranju od strane osoblja. No, iako traže pravdu, neki njihovi postupci se s moralnog aspekta mogu smatrati problematičnim.

Upravo taj odnos je, prema rečima splitskog novinara Viktora Ivančića, bilo ono što je preispitivao u novoj knjizi. Ni oni koji izvršavaju pravdu u "Radnicima i seljacima" nisu nikakvi pozitivni junaci, objašnjava on.

"Pobuna je, naravno, prisutna, ali i ona može imati različite motive. Kao nekakav zagovor otpora sistemu mi je to definitivno bilo važno. Međutim, ima i još nešto iza toga što me je zanimalo, a to je pitanje pravde. Vrlo često nekakvim moralističkim pristupom pravdi, mi smo unaprijed zakočeni u bilo kakvom djelovanju. Mislim da to na neki način vrlo često bude čak i liberalno-demokratska podvala, dakle, da se zbog nekih svojih usvojenih konvencija ne možeš aktivno uključiti u promjene", rekao je Ivančić.

Osam priča, objedinjenih u zbirci koju zajednički objavljuju Fabrika knjiga i Peščanik, u podnaslovu su označene kao eseji. Viktor Ivančić objašnjava zbog čega se odlučio na ovaj paradoks:

"Po formi se radi o kratkim pričama, ali je moj motiv za pisanje bio esejisitčki. Neke stvari koje u klasičnoj formi eseja nisam uspjevao reći, pokušao sam reći na ovaj način."

Knjiga "Radnici i seljaci"

Knjiga "Radnici i seljaci"

Bilo da je reč o čisto esejističkom štivu ili fikciji, učinak Ivančićevih tekstova je oslobađajući po čitaoca, rekao je Dejan Ilić, direktor izdavačke kuće Fabrika knjiga.

"Nama je u ovom trenutku pobuna nezamisliva , i onda nam Viktor priča priče pokušavajući da nas natera da je zamislimo i da vidimo da je moguća. S druge strane, u njegovim esejima, vi imate, recimo, predsednika Josipovića kao književnog junaka. Imate čitav niz ličnosti sa hrvatske političke scene koji u Viktorovim novinskim tekstovima ili esejima funkcionišu kao književni junaci. On ih na taj način spušta sa visine na kojoj oni misle da se nalaze. I jedan i drugi učinak je oslobađajući i mislim da je to ono što on pokušava da uradi u svojim tekstovima", objašnjava Ilić.

Za razliku od književne stvarnosti u Ivančićevoj zbirci, radikalna pobuna se ni u hrvatskom niti u srpskom društvu nije dogodila, iako je, kako kaže jedan od osnivača sada ugašenog satiričnog magazina "Feral tribune", stanje u obe zemlje identično loše. Jedan od uzroka, Ivančić vidi u tome što su glavnotokovski mediji sklopili pakt sa marketingom i podredili kritičnost kapitalu.

"Radikalna kritika postoji na marginalnim mestima, bez negativnih prizvuka u toj reči ’margina’. Za sad, u središnjem medijskom prostoru iole radikalnija kritika nije moguća. Čak i kad se pojave kritički članci unutra, oni su ambalažirani sa ostatkom sadržaja koji ih na neki način neutralizira", kaže Ivančić.

Iako će, prema rečima moderatora tribine Bojana Marjanovića, književna kritika verovatno smestiti "Radnike i seljake" u pamfletsku književnost, ni Ivančić niti Dejan Ilić ne beže od tog određenja. Naprotiv, Ilić napominje da književnost mora da pokreće čitaoce na razmišljanje i akciju.

"Ja stvarno mislim da ni ja kao neko ko se bavi knjigama i objavljuje ih, ni ljudi koji pišu ne treba da pišu knjige, niti vi koji ih čitate ne treba da ih čitate, ako posle čitanja ne vidite svet drugim očima. Recimo, ako vi sad pročitate Viktorovu knjigu i odete da bacate kamenje na neke zgrade vlade - ja mislim da je to dobar učinak i da je imalo smisla da čitate ovu knjigu. Mislim da je i Viktor zapravo pisao sa tom idejom", zaključio je Dejan Ilić.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG