Dostupni linkovi

logo-print
Ranđel Nojkić, predsednik Pokrajinskog odbora SPO za Kosovo i Metohiju bivši poslanik u kosovskoj skupštini u dva mandata, govori o lokalnim izborima na Kosovu. Nojkić govori o tome kome je odzvonilo na severu Kosova, kome veruju Srbi severno a kome Srbi južno od Ibra, da li je konačno okončana upotreba besmislenog naziva „Pokrajina Kosovo“, kakva su očekivanja od buduće Zajednice srpskih opština.

RSE: Šta je presudilo da Srbi ipak izađu na izbore? Svakako nije ključan izgled izbornog listića, ma kako to bilo predstavljeno javnosti. Koliku ulogu je odigrala pretnja da će Srbi, koji ne izađu na izbore, ostati bez podrške, pre svega materijalne, Beograda?

Nojkić: Što se tiče Srba južno od reke Ibar, mislim da tu nisu bile velike dileme ni ranije. Naravno da su Srbi znali da nemaju alternativu i druge mogućnosti, osim da se za svoja prava bore unutar institucija Kosova, što su i do sada činili, na ovaj ili onaj način, uz manju ili veću podršku. Svejedno, Srbi su učestvovali u skoro svim izbornim procesima od 2000. godine pa do današnjeg dana.

RSE: Tretman Srba, koji su do sada učestvovali u kosovskim institucijama, bio je tretman neke vrste izdajnika.

Nojkić: Taj tretman nije bio od samog početka. Srbi, i severno i južno od Ibra, učestvovali su na kosovskim i na lokalnim izborima posle 2000. godine. Tada je Beograd stao iza Srba i nisu imali taj tretman izdajnika, već su imali podršku. Kasnije je nastao taj tretman. Onog trenutka kada su Srbi sa severa Kosova, nezadovoljni svojom pozicijom i raznoraznim drugim razlozima, koji su bili pre svega lični, pokušavali da osvoje što više političkih poena, tada su zapravo zloupotrebljavali i institucije Kosova i institucije Beograda.

Kada je bio predsednik SRJ Koštunica, a kasnije i predsednik Vlade Srbije, pokrenuta je inicijativa, upravo od Srba koji su imali bezrezervnu podršku DSS-a. Oni su počeli da pričaju kako ne treba da se učestvuje u institucijama, kako treba da se prekine svaki vid saradnje, a na taj način su zapravo štitili svoje interese.

Pri tome, ni u to vreme, kada su to govorili, nisu sebi uskraćivali pravo da primaju novac i da zloupotrebljavaju te institucije. Tu su oni osetili vetar u leđa da manipulišu sa svim Srbima na prostoru Kosova i Metohije.

RSE: Pretpostavljam da nije bilo lako biti tako etiketiran godinama. Da li sada imate drugačiji tretman? Da li je "izdajnik" izbrisano iz političke upotrebe?

Nojkić: Postoji još uvek za one Srbe koji su u ranije osvojili određene mandate i nalaze se u institucijama Kosova.

RSE: Znači, oni koji su sada u institucijama i dalje su izdajnici?

Nojkić: I dalje su neprihvatljivi za Beograd. To je bila ogromna greška, što su imali takav stav, zbog toga što je tada situacija tih Srba bila lagodnija, u smislu da nisu imali nikakvu odgovornost da donose bilo kakve odluke. Beograd to nije prihvatio i oni su bili slobodni strelci.

RSE: Kako su kosovski Srbi sada shvatili podršku Beograda?

Nojkić: Kosovski Srbi na ovim prostorima su vrlo jasno i nedvosmisleno shvatili tu poruku, samom činjenicom da je veliki broj lista prijavljen i da su se Srbi masovno prijavljivali. Međutim nije takva situacija na severu Kosova. Iako i tamo Srbi, obični građani, smatraju da treba da učestvuju na tim izborima. Međutim, tamo se još uvek stvara jedna takva atmosfera, pojavljuju se neki ljudi koji pokušavaju na ovaj ili onaj način da zastrašuju ljude.

RSE: Koliko su uticajni ti koji pozivaju na bojkot izbora i ko su oni?

Nojkić: Nisu oni mnogo uticajni i nemojte da mislite da oni imaju podršku naroda, ali oni imaju moć. Ta moć je u tome što oni imaju ljude koji su spremni da, radi ostvarivanja nekih ciljeva, učine sve, pa i da vam dignu kola u vazduh, da vam zapale kuću, da vam bace bombu, a i da pucaju u vas.

RSE: Da li se na listama nalaze problematični likovi koji su zapravo ovu celu priču oko severa Kosova koristili za lično bogaćenje? Da li će lokalni izbori označiti kraj tog "pljačkaškog patriotizma" ili će označiti potpunu aboliciju tih osoba? Gde su oni?

Nojkić: Oni se nisu pojavili na listama ili bar do sada mi to nismo mogli da vidimo, ali zato oni pokušavaju da na tim listama kandiduju svoje izaslanike, ljude koji će da brane njihove interese i njihova dosadašnja dela. Mislim da izbori mogu delimično da stanu na put kriminalu, ali i da treba još malo da sačekamo, da vidimo protiv koga ćemo sve pokrenuti postupak i da li ima bilo kakvih osoba koje su učestvovale u ovim delima. Mislim da je poruka, koja je poslata zadnjih dana, da su svi Srbi na Kosovu ljudi koji najviše vole svoju zemlju i svoju Vladu, malo ishitrena ili je pre svega udvaračka jer vidimo da postoje ljudi koji vole svoju Vladu samo onoliko koliko imaju od nje koristi i koliko im ona omogućava da na lagodan način dođu do značajnih finansijskih sredstava.

RSE: Da li se promenio odnos prema kosovskim institucijama?

Nojkić: Promenio se, ali i ukoliko se nije promenio, vrlo brzo će da se promeni, samom činjenicom da će značajan broj, ili apsolutnu većinu, ta jedinstvena srpska lista da osvoji, da će sigurno da bude na vlasti i da će se onog trenutka, kada uđu u vlast, ukloniti sve barijere i videće se da je to učešće neophodno. Mislim da su Srbi shvatili da u donošenju sledećih rešenja moraju direktno da učestvuju i da utiču na donošenje odluka. Srbi sa Kosova su mnogo sposobniji da donesu optimalne odluke od bilo kog eksperta iz Beograda jer ti ljudi iz Beograda nemaju osećaj za život na ovim prostorima. To što oni dođu na dan dva i što daju izjave, samo je politički marketing. Oni to nikada neće moći da nose u duši i srcu, kao što to nose ljudi koji žive na ovim prostorima i koji se zapravo susreću sa svim poteškoćama koje su prisutne na ovim prostorima.

Beograd mora da napravi jasnu strategiju

RSE: Govorili ste o ljudima koji su koristili taj interrgnum na severu Kosova i potpuno odsustvo svih zakona i bilo koje države. Da li je jasnije Srbima ko gubi, a ko dobija sređivanjem stanja i uspostavljanjem reda na severu Kosova?

Nojkić: Ne samo da shvataju, nego Srbi sve više priželjkuju da se uvede bilo kakav red. Mnogi kažu da je bolje uvesti bilo kakav red, nego ovo bezvlašće koje sada vlada. Obični ljudi sigurno to žele i sigurno će izaći u značajnom broju. To će ukazati na to koliku podršku daju tome. Nezadovoljni i protivnici svega ovoga su oni koji su imali lične interese. Oni sada pokušavaju na razne načine da unesu dodatnu konfuziju, ali ovoga puta neće moći u onoj meri, u kojoj su to činili u ranijem periodu.

RSE: Vi imate iskustvo jer ste bili u kosovskom parlamentu i drugim funkcijama. Šta treba da urade kosovski političari kako bi pridobili poverenje Srba? Da li je bilo teško biti poslanik u Prištini?

Nojkić: Da, bilo je vrlo teško, međutim ljudi prepoznaju koliko se vi borite za određene ciljeve ili ste tamo potpuno pasivni. Mislim da je ovog puta Beograd preuzeo na sebe odgovornost stvaranja ove liste i da mora da napravi jasnu strategiju, da politički trasira put kako će Srbi politički da brane svoje interese. Mislim da je to najvažnije u ovom trenutku. Nije to toliko teško jer postoje određene zakonske regulative koje vam to omogućavaju. Zavisi od vaše umešnosti koliko ćete to da primenite u životu. Ono što se u prethodnom periodu, dok sam ja bio u Parlamentu, dva mandata i kasnije pokazalo jeste to da je najveći broj ljudi bio apsolutno pasivan i nije primenjivao te mehanizme. Često su upravo ti isti govorili da su ti mehanizmi neefikasni, što apsolutno nije tačno. Normalno da je teška implementacija i to nije sporno, ali nije nemoguće, pogotovo ako ste uporni. Mislim da je šansa za ove izbore utoliko veća jer postoji široka podrška međunarodne zajednice. Ako bi Srbi napravili vrlo jasnu koncepciju, imaju dvostruki mehanizam odbrane i podrške od strane međunarodne zajednice, kako ambasada na prostoru Kosova i Metohije, tako i ambasada iz Beograda. I ambasade iz Beograda su takođe vršile pritisak na rukovodstvo Srbije i pozivali Srbe da učestvuju. Srbi to treba i da iskoriste. Da li će iskoristiti ili ne, zavisi od njihove umešnosti i sposobnosti.

RSE: Da li je jasno gde je mesto Zajednice srpskih opština u sistemu vlasti na Kosovu?

Nojkić: Beograd, čini mi se, tu na neadekvatan način pokušava da predstavi Zajednicu srpskih opština. Pokušava tu zajednicu da predstavi kao telo koje će raspolagati određenim materijalnim dobrima, što mislim da nije baš tako. Zajednica srpskih opština, ukoliko bi trebalo da funkcioniše na taj način, to znači da mora da se stvori zakonska regulativa. Sadašnja zakonska regulativa u institucijama Kosova nema te mehanizme, ali zakonska regulativa koja postoji i koja može i te kako da se koristi, je zapravo ono što je u Ahtisarijevom planu pisalo i na šta se Priština obavezala. To je da Srbi mogu da se organizuju i da na taj način jedinstveno deluju, kako na lokalnom, tako i na nivou Kosova. To je ono što zapravo može itekako da zabrine Prištinu, ako se na pravi način upotrebi ta institucija.

RSE: Da li se sa ovim izborima završava priča o "pokrajini Kosovo"?

Nojkić: Vrlo je jasno da se nešto tako napušta.

RSE: Znači, napušta se tvrdnja da je Kosovo pokrajina?

Nojkić: Postoje izjave premijera i drugih zvaničnika, pa i ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju, koji je rekao da Srbi treba da sede u timovima koji će donositi važne odluke. Da Srbi treba da odlučuju o sebi. Prema tome, oni polako tu odgovornost, koju su prihvatili u Briselu, prenose na Srbe. Čim je jedna takva situacija, onda je vrlo jasno da je Beograd prihvatio realnost koja je na terenu.

RSE: Beograd je to prihvatio, da li su to prihvatili i kosovski Srbi?

Nojkić: Nego šta, nego su prihvatili. Prihvatili su to i oni najekstremniji, samo to ne žele da priznaju. Oni danas žale za pozicijama i mislim da je njihov osnovni revolt, neslaganje i pokušaji da se bojkotuju izbori upravo gubljenje određenih pozicija.

RSE: I da je njima odzvonilo, jel tako mislite?

Nojkić: Normalno da im je odzvonilo. Oni su formirali navodnu Skupštinu za Kosovo i Metohiju da bi zadržali određene pozicije i da bi mogli da funkcionišu sa pozicija te Skupštine i da ne budu zaboravljeni. Ali mislim, kako vreme bude odmicalo, da će oni polako otići u zaborav.

RSE: Vi zajedno sa porodicom živite u Gračanici?

Nojkić: Nije mi kompletna porodica tu. Deca su van Kosova. Imam troje dece i četiri unuka. Oni žive u Beogradu i Novom Sadu.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG