„Noćni razgovori“ na Slobodnoj zoni: Kosovo između pregovora i dijaloga

Druge večeri „Noćnih razgovora“, pratećeg programa filmskog festivala Slobodna zona u Beogradu, učesnici debate razgovarali su o tome da li je moguć dijalog između Srba i Albanaca na Kosovu i može li on iskoračiti iz okvira politike.

Razgovoru je prethodila projekcija filma „Ponovo zajedno“ norveškog reditelja Juna Haukelanda, koji govori o grupi srpskih i albanskih studenata sa Kosova koji se sastaju 2009. godine, tačno deset godina od njihovog poslednjeg susreta koji je uoči NATO bombardovanja organizovala međunarodna mirovna grupa. Reditelj Jun Haukeland kaže da film prikazuje neku vrstu neobičnog dijaloga između dveju strana.

„Veoma je interesantno videti šta ovaj film zapravo radi. On ljude vraća na početak, na 1999. godinu i nudi im mogućnost da razmisle o tome ko su bili tada. To je suština celog filma. Kada kažem da se nešto dogodilo u toj prostoriji, mislim da su se likovi razotkrili. Pokazali su se. Razumeli su ko su oni sami. A, kada sami sebe razumeju, mogu ih i drugi razumeti”, objašnjava Haukeland.

On objašnjava da nije siguran predstavlja li njegov film rešenje za dijalog na Kosovu ili na Bliskom istoku, ali je to, kako kaže, lekcija koju možete poneti sa sobom. Formalnim pregovorima, prema rečima srbijanskog reditelja Lazara Stojanovića, često prethode manje ili više formalni dijalozi. Stojanović dodaje da razgovor koji u filmu “Ponovo zajedno” vode Srbi i Alabanaci sa Kosova pokazuje dve vredne stvari:

„Prvo – da je postojao izvestan element društvene kohezije i društvene komunikacije i pre ovih sukoba, bez obzira na etničku distancu i na ozbiljne ideološke razlike. I drugo – da postoji osećanje pripadnosti zajednici, pa u tom smislu potreba, a ako hoćete i pravo ljudi, da govore u ime svojih zajednica, bez obzira što za to nemaju mandat i bez obzira što to nema neposrednu političku posledicu.“

Dijalog ne rešava problem, već povećava međusobno razumevanje obeju strana, složili su se učesnici diskusije. Faik Ispahiu, direktor medijske kuće Internews Kosova, međutim napominje da taj dijalog mora imati neki konkretan rezultat na političkom nivou.

„Ali obavezno moramo imati neki dogovor, rezultat pregovora ili dijaloga. Najgora stvar koja može da se desi i Srbiji i kosovu jeste da se dijalog vodi u beskraj. Da se samo pregovara, dogovara, dijaloguje, da se razgovara, a da se nigde ne stiže. Bilo kakve da su vlade u Prištini i u Beogradu, one moraju sesti za jedan sto i potpisati neki dogovor, neki sporazum, prema kojem će onda ta dva naroda lakše komunicirati i, nadam se, bolje živeti“, ističe Ispahiu.

Stajner Brin, jedan je od ljudi koji je učestvovao u filmu “Ponovo zajedno (deset godina nakon rata)”. Kao osnivač “Nansen dijalog mreže” koja se bavi uspostavljanjem kontakta između sukobljenig strana, Brin je moderirao i prvi susret Srba i Albanaca, onaj koji će prethoditi NATO intervenciji. Nakon višegodišnjeg iskustva iz Hrvatske, BiH, Makedonije i sa Kosova, Brin ističe da je problem netolerancije mnogo dublji te da se njegovo rešavanje ne može se svesti na evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana.

“Ne mislim da će ljudi u Srbiji i na Kosovu rešiti svoje probleme ulaskom u EU, ekonomskim razvojem i sl. Videli ste ulične nerede u Parizu, Londonu, Kopenhagenu jer ne uspevamo da integrišemo ljude. Etnička netolerancije je problem širom Evrope. Ta neuspešna integracija ukorenjena je u činjenici da neki ljudi veruju da imaju jače pravo na državu od drugih. To nije specifičan srpsko-kosovski problem, to je evropski problem i moramo da pomognemo jedni drugima, moramo da razgovaramo o tome”, kaže Stajner Brin.

U filmu “Ponovo zajedno”, Albanci i Srbi ponovo se sastaju na “neutralnom terenu”, u Crnoj Gori, gde su razgovarali i te ’99. godine. Gledajući video zapis tog prvog susreta, dve strane daju različita tumačenja onoga što se desilo do početka bombardovanja, ali i nakon tog perioda.

Beogradskoj projekciji u nedelju uveče su prisustvovali i neki od aktera filma. Fisnik i Boban, koji su po završetku filma u Dvorani kulturnog centra počašćeni aplauzima, za RSE govore o utiscima koje nose sa snimanja ovog dokumentarca.

„Ono što je bilo dobro, izvanredno, je da smo se sreli kad smo bili zreliji i kad smo mogli da hladne glave pričamo o svemu ovome. Nažalost, vidi se u filmu da i sa albanske i sa srpske strane ima puno ljudi koji su žrtve nekih predrasuda i propagande“, kaže Fisnik, kojeg je publika zapamtila kao momka koji ima ambiciju da jednog dana postane premijer Kosova.

„Sazreli smo kao ljudi“, ističe Boban, poredeći prvi i drugi sastanak. „Drugo, tada, na prvom snimanju, Srbi su dominirali Kosovom i mi smo bili, verovatno, malo arogantniji, nabusitiji, mlađi. Sad, 10 godina kasnije, mi smo se međusobno pozaboravljali. Ja nisam nikog od njih video u međuvremenu. Samo iskustvo tog susreta je spektakularno jer smo prošli taj turbulentni period istorije svi skupa na tom malom parčetu zemlje... Fascinantno, u svakom slučaju.“

Danas, nakon tih turbulentnih godina, učesnici albansko-srpskog dijaloga nisu rešili sve nesporazume koji su bili između njih još na prvom susretu. Ipak, slažu se u jednom: kada bi se oni pitali i učestvovali u pregovorima, lakše bi došli do rešenja prihvatljivog za sve.

VIDEO: Trejler za film "Ponovo zajedno"