Dostupni linkovi

logo-print

Njuzovci: Borimo se protiv ljudske gluposti


Nenad Milosavljević, Iva Martinović i Marko Dražić

Nenad Milosavljević, Iva Martinović i Marko Dražić

Tema u Srbiji za njih svakako nije manjkalo, pa je tako izašla i druga knjiga (treća u pripremi), tekstovi sa portala njuz.net vikendom izlaze i u štampanom izdanju, sada imaju i video priloge, izazvali su ovacije publike na regionalnom književnom festivalu Krokodil, a ušli su i u udžbenik za studente ekonomije.

Marko Dražić i Nenad Milosavljević, urednici i autori satiričnog portala koji kroz “vesti u ogledalu” ozbiljno i oštro kritikuje društvenu stvarnost, za RSE, pored ostalog, otkrivaju da li je Vučić uspeo da obriše sa YouTube-a svoje snimke iz devedesetih, da li je Dačić dobio vizu za Kosovo, kako je Dinkić provodio poslednje dane ministrovanja, i da li i danas stoje iza naslova “Osoba koja je poslednja izašla iz Srbije zaboravila za sobom da ugasi svetlo”.

Pričali smo “ozbiljno” jer njihove “lažne” vesti u većini slučajeva nisu tu da zasmeju, već da ukažu, upozore i zabrinu.

RSE: Najpre da pojasnimo kako je i zašto izmišljena vest sa vašeg portala završila u udžbeniku, a Njuz.net naveden kao relevantan izvor?

Dražić: To bi već morala sa pitaš dotičnog profesora koji je našu vest stavio u udžbenik, Milan Kocić sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Zabavno je zapravo kako smo mi došli do toga. Najpre smo videli samo fotografiju donjeg dela stranice udžbenika gde je u fusnoti kao izvor stajao Njuz.net. To nam je bilo simpatično i zabavno jer smo bili ubeđeni da je reč o nekom primeru izmišljene vesti. Onda smo krenuli da istražujemo i shvatili da je profesor pisao neko poglavlje o društvenim mrežama i njihovom uticaju, i da je onda naveo našu vest o tome kako Facebook zabranjuje svojim zaposlenima da koriste Facebook na poslu, kao, eto, jedan od radikalnijih primera kako društvene mreže mogu i negativno da utiču na produktivnost na poslu.

RSE: Kako je profesor objasnio to što je šaljivu, izmišljenu vest naveo kao istinitu, kao primer?

Milosavljević: Imao je neko prilično nevešto objašnjenje. Rekao je da to zapravo bila fora koju je napravio da vidi da li studenti umeju da razdvoje bitno od nebitnog. Taj slučaj je zapravo bio još jedan poraz naše javnosti i medija zato što se opet pokazalo da je bitno samo da nekoga stavimo na naslovnu stranu, da ga razapinjemo tri dana, a nije bitno da taj slučaj otvori neka dublja pitanja – kako je to uopšte dospelo u udžbenik, kako pored toliko instanci, preko kojih jedan udžbenik prilikom akreditacije i objavljivanja treba da prođe, niko nije primetio jednu takvu grešku. I onda je logično postaviti pitanje šta još prolazi u našim udžbenicima. E, to pitanje je možda par medija samo dotaklo i to je to.

RSE: Nije reagovao niko sa univerziteta?

Dražić: Koliko ja znam, nije. Pretpostavljam da profesor i dalje predaje i da će i dalje pisati neke dobre knjige i citirati Njuz.net.

RSE: Da li nam je ovo i veći problem od svakako velikog problema curenja testova sa male mature, ako prepisuju i učenici i studenti i profesori?

Dražić: To je verovatno sve deo jednog velikog problema. Govori o tome u kakvom je stanju naše školstvo i ako imate takve profesore, normalno je da će cureti testovi. I to onda otvara i niz drugih pitanja.

RSE: Šta se zapravo desilo? Objašnjavaju nam to često analitičari, sociolozi, psiholozi…ali vama nekako polazi za rukom da suštinu problema predstavite u jednoj satiričnoj rečenici. Šta je sa sistemom vrednosti, gde nam je i kada izmakao?

Milosavljević: Nas su kada smo bili mali učili da su profesori, doktori, sudije, elita društva. Da su elita ljudi koji su učeni, koji su završili neke visoke škole, koji se razumeju u posao koji rade. Obično su to bili ljudi koji žive pristojno, ali ne bahato. To je bio jedan sistem vrednosti koji je bio aktuelan recimo do kraja osamdesetih. Onda je krenuo je rat i sve one propratne stvari, turbo-folk kultura. I sada se, posle 23 godine, i dalje borimo sa sistemom vrednosti u kojem su elita neki ljudi koji su to ne znam na osnovu čega. Na osnovu čega je jedna starleta elita? Nemam ništa lično protiv tih ljudi, oni su se snašli u tom sistemu, plivaju i pokušavaju da izvuku najviše za sebe, ali lično imam utisak da je to sve negde pogrešno postavljeno. Živimo u vremenu instant zvezda i problem je u tome što mi možemo da konstatujemo gde su falinke tog sistema, ali za neku drastičnu promenu će nam biti potrebno dosta vremena.

Dražić: Cela ta priča polazi pre svega od porodice, ali mislim da u današnjem društvu mediji imaju veliku ulogu. A oni funkcionišu po principu gledanosti i čitanosti i onda na kratke staze jure priče koje su u tom trenutku aktuelne. Zbog toga se te osobe toliko nalaze u medijima i postaju idoli generacijama.

RSE: Rekli ste jednom da živimo u državi koja je za vas nepresušan izvor inspiracije. Kada je bilo inspirativnije, kada su je vodile demokrate ili danas sa naprednjacima i socijalistima?

U ovoj zemlji više ništa ne može da začudi
Dražić: To je teško pitanje… Pa dobro, bivši predsednik jeste bio velika inspiracija, to moramo da priznamo. Mada je i sadašnji premijer, pogotovo u prvih par meseci ove vlade, davao dosta materijala pa se onda malo povukao, pa je sad tu došao vicepremijer. Mislim da je otprilike podjednako lako i teško, ali ipak mnogo lakše nego teško.

Milosavljević: Ovde ljudi često imaju običaj da kažu – ma, svi su oni isti. Nama stvarno jesu isti, bar što se inspiracije tiče. Ne ulazimo previše u to kakve politike vode mada se ni tu ne razlikuju preterano. Ni jedni ni drugi nemaju pojma. Da se sada potpuno promeni cela ova postava koju znamo i da dođu neki potpuno novi ljudi, mislim da bi to bio isti cirkus. To su karijeristi, turbo-folk političari koji su često toliko apsurdni da mi ne znamo kako da obradimo neku njihovu izjavu, gaf ili političku odluku. To je kudikamo opasnije jer te političke odluke, posredno ili neposredno, utiču na sve nas. A izjave su im takve da svaki dan samo čekamo ko će sad nešto da tresne.

RSE: Imali ste jedan tekst pod naslovom “Stanovnici Srbije saglasni u oceni da je fora gde razni ljudi iz devedesetih formiraju vladu dobra, ali da se sada već otišlo malo predaleko“. Koliko smo daleko kao društvo otišli? Idemo li napred ili se vraćamo nazad?

Milosavljević: Mislim da idemo napred, ali prilično traljavo i nesigurno. Bukvalno kao da nas neko vuče na silu, kao da mi nećemo da napredujemo, ali eto, neko nam je rekao da bi trebalo pa ‘ajde. Kada spoljni pritisci da se nešto radi ne bi postojali, mislim da bi nastao potpuni haos, da bi političari koji odlučuju o svemu tome samo skinuli maske i postali ono što stvarno jesu, a to nam se ne bi nimalo dopalo.

RSE: Svi su vam isti, ali ako se pozovemo na onaj vaš naslov, da li je paradoks to što nas napred vuku ljudi iz devedesetih?

Dražić: Svakako jeste, ali u ovoj zemlji više ništa ne može da začudi. To jeste paradoks, ali kada vidite šta sada govore neki političari za koje znamo kakvi su bili devedesetih, to je samo jedna od tih raznih epizoda koje smo imali priliku da gledamo u poslednjih dvadeset godina.

RSE: I dalje ne štedite nikoga, ni poziciju, ni opoziciju, ni intelektualce, ni akademike, estradne ličnosti…

Dražić: Apsolutno nikoga. Za skoro tri godine našeg postojanja, apsolutno ne postoji nijedan političar koji nije bio barem u dva, tri teksta.

RSE: Ne bežite ni od ozbiljnih tema, poput ratnih zločina, nacionalizma, šovinizma i drugih društvenih patologija. Šta zapravo želite da poručite tekstovima koji na satiričan način obrađuju recimo reakcije na presude Haškog tribunala?

Dražić: Zamiljivo je da šta god želiš da poručiš takvim tekstovima, ne možeš da ne budeš pogrešno shvaćen od nekih ljudi. Evo baš smo kada je bila godišnjica Oluje imali tekst gde smo kritikovali to neko licemerje dela ljudi u Hrvatskoj koji su kao veliki hrvatski nacionalisti, a većina njih sluša srpsku narodnu muziku. I onda smo imali tekst o tome kako je na proslavi Oluje izbila velika tuča oko toga koji Cecin album da se sluša. Odmah smo dobili dva, tri komentara kako smo mi ustaški sajt. To je uvek veoma osetljiva tema, ali mi na prvom mestu želimo da se borimo protiv ljudske gluposti, a nacionalizam na ovim prostorima jeste veliki problem.

Nenad Milosavljević

Nenad Milosavljević

Milosavljević: Negde mogu da razumem da neko ko je učestvovao u ratovima, kome je nastradala porodica, oseća animozitet prema toj nekoj drugoj naciji. Mada i on, ako se zapita racionalno, zašto bi mrzeo sve te ljude. Čak je i ta vojska bila instrument u nečijim rukama i taj koji je donosio odluke je krivac, a ne običan narod. To su ljudi kao i mi, bez obzira da li su Albanci, Hrvati ili bilo koja druga nacionalnost. Ali opet, te ljude mogu da razumem. Ali ne mogu da razumem kako smo na taj način uspeli da odgajimo klince koji sada imaju 15 godina i koji ne da nisu bili rođeni tada, nego nisu bili ni u planu. I da ih toliko zadojimo mržnjom da oni idu i pevaju nacionalističke pesme, da mrze sve oko sebe i da koriste svaku priliku da se uključe u neke nerede. Glavni problem je to što stasavaju generacije koje nisu rasterećene tog balasta iz prošlosti. Ok, nemamo nešto novca da putujemo, ali čoveče, imamo internet. Bukvalno ti je sve na dlanu. Ne moraš da vidiš ceo svet, ali možeš da čitaš, možeš da komuniciraš sa njim.

Dražić: Možda je to problem, što na internetu nalaze mnoge pogrešne sajtove.

RSE: Da li mislite da vas ti, takvi klinci čitaju? Da li razumeju šta im zapravo poručujete?

Dražić: Oni nas dosta čitaju, ali imam utisak da većina njih misli da su u pitanju stvarne vesti. To se najbolje može videti po komentarima, oni ili vređaju autore ili se onako naglas šokiraju pa se prepucavaju sa nekim ko im kaže da je to izmišljena vest. Uglavnom, dođu na naš sajt, ali verovatno tu zalutaju.

RSE: Onaj profesor sa Ekonomskog fakulteta nije ni prvi ni jedini koji je vaš tekst preuzeo kao ozbiljan i relevantan. Sve je zapravo počelo sa Nenadovom pričom o tome kako je Srbin ubio ajkulu u Šarm el Šeiku tako što je slučajno skočio na nju. Tu vest su kao istinitu preneli i neki svetski mediji. Oni u Srbiji upecali su se do sada na vaše brojne naslove.

Dražić: Previše... Jedini tekst koji možda nije bio toliko sumnjiv na prvu loptu je onaj da je u Novom Sadu otvorena klinika za odvikavanje od lajkova jer postoje klinike za odvikavanje od Facebook-a, interneta, pa je to samo malo ekstremizovano. Sve ostale vesti su zaista bile potpuno nenormalne poput one da je Jelena Karleuša u najužem izboru za NIN-ovu nagradu na osnovu njenih kolumni u Kuriru i slično. Nama je to bilo dosta poražavajuće jer mediji imaju bitnu ulogu u ovom društvu i ako neki vrlo ozbiljni i ugledni tek tako prenose vesti, šta to govori i o toj profesiji i o čitavom društvu u kom živimo.

Milosavljević: Pojavili su se i sajtovi u regionu koji su slični nama, kao što je News Bar, i opet su naši mediji mnogo puta naseli na njihove priče, naročito kada su u pitanju neke sprsko-hrvatske teme. To su često prenosili ovi mediji koji vole malo da potpiruju te stvari.

Dražić: Pravda je prenela vest sa hrvatskog News Bar-a kako je vršeno neko naučno istraživanje koje je potvrdilo da su Hrvati potomci Srba. A od naših vesti koje su mediji prenosili je bilo stvarno sumanutih. Kada je bio zemljotres u Kraljevu, a ljudi u roku od minut, dva svi na Facebook-u pisali – ljudi zemljotres, zemljotres, mi smo imali vest da je osnivač Facebook-a Mark Zuckerberg odlučio da pokloni laptop osobi koja je prva napisala status o zemljotesu. Bila je i vest da je Čarli Šin došao u manastir Crna Reka na odvikavanje od svog načina života.

RSE: Da li je to jedan od razloga što ste pokrenuli još jedan portal - Posmatrač?

Milosavljević: Jeste, shvatili smo da tu ima stvarno mnogo materijala. Primarna svrha Posmatrača je da ukaže čitaocima da paze šta čitaju, da sami provere informaciju kada im se čini sumnjiva. Imali smo primer sa Tom Henksom kada je bila godišnjica nezavisnosti Kosova, pa je ovde plasirana priča da je on u nekom intervjuu izjavio da je Kosovo Srbija, da on podržava suverenitet i teritorijalni integritet i sve ostalo. Onda sam ja malo kopao i shvatio da taj intervju ne postoji.

RSE: Tu su sada, uz dva vaša portala i još jedan na engleskom, već dve knjige, video klipovi i pilot televizijska emisija, štampano izdanje u Danasu vikendom, brojne nagrade... A počeli ste po uzoru na američki sajt The Onion, kao mala grupa na Facebook-u. Šta mislite, zašto su vas ljudi tako brzo zavoleli?

Dražić: Valjda im je bilo potrebno tako nešto. Malo je apsurdna situacija da ljudi ovde jako prate politiku i jako ne vole političare, a činjenica je da nema baš previše satiričnog sadržaja. Naravno da ima nekih sjajnih karikaturista i strip crtača, da je bilo nekih sjajnih časopisa, ali kada pogledate odnos koliko prosečan Srbin prati politička dešavanja, mislim da nije bilo mnogo takvog sadržaja i da je ljudima baš to bilo potrebno.

RSE: Nekoliko kratkih Njuz pitanja - koga je Nikolić u poslednje vreme odlikovao?

Milosavljević: Nekoga ko je zaslužan za proizvodnju najvećeg broja odlikovanja koje je on podelio svuda po svetu, a to je fabrika za proizvodnju ordenja.

RSE: Zašto je Dačić od Tačija tražio vizu?

Dražić: Dačić je bio u nezgodnoj situaciji da je morao da objasni Srbima na Kosovu da Kosovo nije postalo nezavisno i zato je po hitnom postupku tražio od Tačija da mu odobri vizu da bi tamo otišao i rekao im to.

RSE: Da li je Vučić saznao kako da obriše snimke sa YouTube-a iz devedesetih?

Milosavljević: Još uvek pokušava, možda će mu ovi novi ministri otkriti tu tajnu.

RSE: Šta je Dinkić radio u svom kabinetu u danima odluke da napusti vladu?

Dražić: To je bila baš napeta situacija. Zaključao se lisicama za radijator i progutao ključ. A kada su posle nekoliko dana uspeli da ga oslobode, već sutradan je poslao svoj CV svim vladama sveta.

RSE: Šta su huligani uradili posle govora vladike Atanasija na skupu protiv Briselskog sporazuma u Beogradu?

Milosavljević: Utekli su, to je čak i za njih bilo previše.

RSE: Ko je Aleks Krkobabić?

Dražić: Osoba o kojoj će se tek pričati. Potomak, peti Krkobabić koji će vladati ovom zemljom, a koji će biti rođen za nekih dvadeset godina i koji je već sada postavljen na čelo jednog javnog preduzeća.

RSE: Hoćete li i danas stati iza naslova – “Osoba koja je poslednja izašla iz Srbije zaboravila za sobom da ugasi svetlo”?

Dražić: Mi stojimo iza svih naših naslova.

Milosavljević: Naravno, uvek.

VIDEO: Navijači Teofila Pančića vs obožavaoci Petra Lukovića
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Povezani članci

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG