Dostupni linkovi

logo-print

Beograd i Priština: Ponovljeni poznati stavovi u Savetu bezbednosti


Ilustracija

Ilustracija

Kosovski analitičari ističu da su kosovska i srpska strana u utorak u Savetu bezbednosti UN samo ponovile svoje pozicije koje su dobro poznate javnosti. Dijaloga između Prištine i Beograda će biti zbog međunarodnog pritiska, ali ne zasebno o severu Kosova. Kosovska opozicija je ubeđena da se priprema teren da se severu pruži neki poseban status, poput onog Republici Srpskoj u BiH.

Dve strane su tokom sednice SB UN-a bile jasne da se dijalog Prištine i Beograda treba nastaviti, ali su po tom pitanju iznele suprotne stavove o čemu se može, a o čemu ne može razgovarati.

Podsetimo, kosovski premijer Hashim Thaçi je u Njujorku kazao da je Priština posvećena nastavku dijaloga s Beogradom, ali je naglasio da je status Kosova rešen jednom zauvek.

Karikatura Predraga Koraksića Coraxa

Karikatura Predraga Koraksića Coraxa

“Želim da naglasim i da budem jasan da dok smo posvećeni dijalogu, ni u jednom trenutku i ni pod kojim okolnostima nećemo raspravljati o državnosti i teritorijalnom integritetu Kosova. Državnost Kosova je politička i pravna činjenica,“ kazao je kosovski premijer.

Sukobi predugo traju, i vreme je za stabilizaciju u regionu, rekao je u Njujorku predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, istovremeno precizirajući na šta je Beograd spreman, a na šta nije.

“Mi smo spremni da razgovaramo o svim pitanjima. Mi smo spremni da vodimo dijalog ne samo na tehničkom nego i na visokom političkom nivou. Mi smo spremni da realizujemo dogovore koje je potpisala prethodna vlada u Briselu. Jedino što nismo spremni to je da na jedan indirektan način doprinesemo da se status Kosova i Metohije reši bez odluke SB UN-a”, kazao je premijer Srbije.

Azem Vlasi

Azem Vlasi

Kosovski analitičar Azem Vllasi kaže da su dve strane samo ponovile svoje pozicije koje su dobro poznate javnosti. On u izjavi za RSE istakao da će dijaloga biti i to pre svega zbog pritiska međunarodne zajednice, ali da sever Kosova, kao neko posebno političko ili teritorijalno pitanje neće biti predmet posebnih razgovora.

“Dijaloga će biti ako međunarodni faktori institiraju, a do toga će doći. Srpska i kosovska strana moraće da prihvate to, ali to pre svega treba da bude dijalog o normalizaciji međudržavnih odnosa. U tom kontekstu, mogu jedan od segmenata tog dijaloga na toj liniji, na toj strategiji normalizacije odnosa da budu i neka konkretna pitanja vezana specifično za sever Kosova, kao što je uspostavljanje lokalnih institucija po kosovskom Ustavu, ukidanja paralelnih institucija koje je Srbija instalirala, a za koje u EU insistiraju da se prekine sa tom praksom”, kaže Vllasi.

Nekadašnji ambasador Srbije pri UN-u, Pavle Jevremović u izjavi za RSE navodi da je Dačićevo insistiranje na ulozi svetske organizacije u rešavanju kosovskog pitanja uglavnom sporno.

“Razume se to Srbiji odgovara. Ali ne treba zaboraviti iz vida da su skoro deceniju i više razne vlade u Beogradu imale jedan nedosledan stav prema angažovanju UNMIK-a na Kosovu. UNMIK ni u jednom trenutku nije interpretiran i tumačen kao saveznik i stabilizirajuć faktor. Naš stav je tada bio veoma kritičan, često po mojoj proceni neopravdan. Tako da je sada dosta teško vratiti taj proces, kada je uloga UN-a i misija UN-a na Kosovu u dobroj meri smanjena”, kaže Jevremović.

S druge strane, kosovska opozicija ubeđena je da se priprema teren da se severu omogući neki specijalan status.

Premijer je rekao da se neće razgovarati o suverenitetu, teritorijalnom integritetu ili o nezavisnosti, ali ništa od ovog ne izbacuje iz mogućnosti pregovore o autonomiji za sever. To bi bilo jako štetno za Kosovo jer bi se u tom slučaju unutar Kosova formirala Republika Srpska, što bi učinilo zemlju nefunkcionalnom”, kaže Vjosa Osmani iz Demokratskog saveza Kosova:

Slično navodi i Visar Ymeri iz pokreta Samoopredeljenje.

“Ukoliko se u predstojećem političkom dijalogu bude tražila neka sredina, ta sredina bi onda bila ono što Srbija traži, a to je poseban status za Srbe na Kosovu ili poseban status za severni deo Kosova”, navodi Ymeri.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG