Dostupni linkovi

logo-print

Nikoliću nije mesto u Srebrenici i pitanje je ko ga je zvao


U Sarajevu se uz prisustvo brojnih stručnjaka 28.maja održava javni čas povodom 20 godina od genocida u Srebrenici. Jedan od 12 aspekata koji će biti prezentovani je „Mapiranje genocida i postgenocidno društvo“. Predavač na ovu temu je sociologinja Janja Beč Neumann.

RSE: Gospođo Neumann, Vi se godinama bavite temom genocida. Već ste ranije izjavili kako je sutrašnje predavanje o mapiranju genocida i postgenocidnom društvu izuzetno teška tema. Zašto?

Neumann: Zato što je previše patnje, previše bolno i zato je jako teško i baviti se time. Isto tako je i jako osetljivo, jer kada se bavite time, jedna pogrešna reč može da povredi puno ljudi i ko nema osećaj za taj balans bolje da se time i ne bavi. Ja ne kažem da imam, ali se trudim da ga imam i dugo sam u tome.

RSE: Javni čas obrađuje 12 aspekata genocida. Koji su to aspekti?

Neumann: Ja mislim da je ovo jedan od prvih pokušaja, koliko ja znam, da pokušamo da govorimo o postgenocidnim društvima. Mi smo do sada bili fokuisrani na genocid sam po sebi, mislim da je važno da krenemo u tu drugu fazu, u ta postgenocidna društva koja su najdublje deformisana i promenjena iskustvom genocida kao prakse i sopstvenog doživljaja ovog regiona, jer je ovaj region postgenocidni region.

RSE: Kažete da je regija postgenocidno društvo, ali koliko bh društvo, ali i ono u regiji je svjesno svega onoga što se dešavalo u julu 1995?

Neumann: S jedne strane ne znamo dovoljno, ali isto mislim da je Haški tribunal otvorio taj veliki prostor za puno ljudi da govore o tome i to jako dugo traje.

RSE: Uprkos tome, Rezolucija o genocidu još uvijek nije usvojena u Parlamentu BiH. Šta mislite, do kada će to da traje, odnosno vjerujete li u to da će doći vrijeme da Rezolucija bude usvojena?

Neumann: Samo po sebi neće. Moraju da postoje ljudi iznutra, koji će se truditi, boriti za to, a to govori o zrelosti i nezrelosti društva, ali ja mislim da će se to desiti.

RSE: Uprkos tome, državni vrh Srbije, već godinama, genocid u Srebrenici karakteriše kao i svaki drugim zločin koji se dogodio u BiH. Zašto?

Neumann: Vrlo teško je priznati. S druge strane, mislim da je ta politička elita i vojna, akademska, crkvena itd, oni su stvarno verovali da se to neće otkriti što bi se, možda, i desilo da nije bilo Haškog tribunala. Taj veliki otpor je što je to bio ogroman zločin, a s druge strane što se stvarno negde mislilo da se neće saznati. Odgovor na Vaše pitanje zašto - pa ista politička elita je na vlasti koja je bila i tada, sa istom ideologijom genocida.

RSE: Mnogo se ovih dana govorilo o tome ko će sve doći na obilježavanje 20-te godišnjice genocida u Srebrenici. Pominjalo se i ime srbijanskog predsjednika Tomislava Nikolića, koji je jedini predsjednik u regiji koji je odbio da dođe, ali Vi ste već izjavili kako njemu tamo i nije mjesto. Zašto?

Neumann: Stvarno mu nije mesto tamo. Ne može neko ko je učestvovao u predgenocidnim fazama, u izvršenju, ko i sada je otelotvorenje te ideologije i tog projekta, pa stvarno je sramota da on ode tamo. Nije mu tamo mesto. Za mene je isto pitanje ko ga je uopšte pozvao, odavde, ko ga je pozvao da dođe. To nije lepo, nije pristojno, jer, ponavljam, njemu nije mesto tamo.

  • 16x9 Image

    Dženana Karabegović

    Diplomirani žurnalista. Od 1999. prelazi iz Tuzle u Sarajevo, gdje u bh. dopisništvu RSE počinje raditi kao novinarka. Obrađuje političke teme, uređuje i vodi radijske emisije i urednica je magazina TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG