Dostupni linkovi

Nikolićevo negiranje genocida gura Srbiju u izolaciju


Tomislav Nikolić

Tomislav Nikolić

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u svom kratkom predsednikovanju treći put eksplicitno izjavljuje da u Srebrenici nije bio genocid. To je rekao ove nedelje u intervjuu italijanskom listu Koriere dela Sera .

"U Srebrenici se nije desio genocid. Reč je o pojedinačnoj krivici pripadnika srpskog naroda. Srpski parlament je osudio ovaj zločin, ali nije kazao da je reč o genocidu. Nijedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja“, poručio je predsednik Srbije-

Pre toga slično je izjavio dva puta u roku od nedelju dana - 1. juna Televiziji Crne Gore i 8. juna Tanjugu.

“U Srebrenici nije bio genocid. Jako je teško na sudu dokazati da je nešto imalo oblik genocida”, rekao je Nikolić prvi put kao predsednik Srbije u intevrjuu TV Crne Gore.

Posle prve junske predsedničke izjave reagovali su, uz Sarajevo, i Amerika i Brisel. Oni su poručili novoustoličenom predsedniku da negiranjem srebreničkog genocida negira presude Haškog suda. Nikolić se na to nije osvrnuo, osim što u naredna tri meseca nije spominjao Srebrenicu. A onda je došao oktobar i opet poruka da genocida nije bilo.

Ni prethodna vlast u Beogradu nije srebreničku tragediju nazvala genocidom, ali ga Nikolićev prethodnik nije ni direktno poricao, već se dva puta poklonio žrtvama sahranjenim u Potočarima. Šta nagoveštava ovakva izjava o politici nove vlasti prema susedima, da li je to korak unazad u odnosu na procese pomirenja proteklih godina?

Nikolić se poziva na skupštinsku Deklaraciju iz 2010. godine u kojoj se ne pominje reč genocid.

Narodni poslanik Žarko Korać koji nije tada glasao za taj dokument smatrajući ga eufemističkim, za naš program kaže da tako direktno poricanje genocida znači ne samo nepoštovanje odluka Haškog suda, već i jednostrano interpretiranje skupštinske Deklaracije:

“U njoj se na vrlo lukav način izbegava kvalifikacija zločina i citira se presuda Haškog suda bez pominjanja reči genocid. Ali se poziva na Sud koji je taj zločin dirketno kvalifikovao kao genocid. Tako da Nikolić u suštini ne interpretira korektno ili jednostrano interperetira tu Deklaraciju Skupštine Srbije. U njoj se, dakle, pominje medjunaordna presuda koju je on dužan da poštuje zato što su taj Sud u Hagu i njegove presude praktično deo našeg unutrašnjeg pravnog sistema. Drugim rečima, on pokazuje nepoštovanje odluka Suda koji je osnovan od strane saveta bezbendosti UN”, upozorava Korać.

Da li ovim iskazom novi predsednik Srbije ide korak nazad u procesu normalizacije osetljivih regionalnih odnosa?

Boris Tadić u Potočarima, juli 2010.

Boris Tadić u Potočarima, juli 2010.

Njegov prethodnik Boris Tadić u svom mandatu je dva puta bio u Potočarima i poklonio se srebreničkim žrtvama, Srbija je proteklih godina, uz Deklaraciju u kojoj se osuđuje ovaj najteži ratni zločin, izručila Haškom sudu najodgovornije vodje bosanskih Srba - Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Ali, ni prethodni predsednik nikada nije izgovorio reč genocid.

Nikolić govori što Tadić misli

Enver Kazaz, profesor Filosofskog fakulteta u Sarajevu, vidi kontinuitet na srpskoj političkoj sceni .

“Iz pseudoistine Borisa Tadića o poliitčkom pomirenju, pali smo u istinu Tomislava Nikolića koji stvari naziva imenima svoje ideologije. Za Tadića možda jest, možda nije bio genocid, za Nikolića nije bio genocid, i to je naš politički kapital. Nikolić govori ono što Tadić misli, i kad to imamo u vidu, onda je jasno da i Srbiji i BiH, a i kompletnoj regiji, treba konačno ozbiljno suočenje sa ratnim zločinima. I to na svim stranama. Nije ni na bošnjačkoj strani drugačije”, kaže Kazaz i iznosi primer komandanta Armije BIH Rasima Delića kome je presuđeno za ratne zločine u Hagu a koji u bosanskom javnom prostoru nikada nije nazvan ratnim zločincem.

Žarko Korać kaže da Nikolić čini korak nazad u odnosu sa susedima. On ne može da zamisli da Tomislav Nikolić ode u Potočare i pokloni se žrtvama. Ovakvim izjavama Nikolić podseća na sopstvenu radikalsku prošlost iz 90-ih godina i vodi Srbiju u izolaciju i u regionu i šire.

“On, radikalizacijom stavova, a to je ono što je on oduvek mislio dok je još bio u Srpskoj radikalnoj stranci, dovodi ozbiljno u pitanje stav nekih analitičara da je to stranka koja se jako promenila. Mi svakog dana sve više vidimo da se oni nisu promenili, da su vrlo agresivni. Tomislav Nikolić se ponaša, ne kao predsednik države, nego kao predsenik bivše Srpske radikalne stranke“, kaže Žarko Korać i objašnjava zašto je takva izjava predsednika Srbije dodatno porblematična.

“Srebrenica je postala simbol rata u BIH. I negirati karakter tog zločina, govoriti protiv presude međunaordnog suda, vodi izolaciji Srbije. Tomislav Nikolić nij svestan da se nalazi pod prismotrom civilizovanog dela sveta. Oni gledaju i kažu: da li ćeš ti nastaviti ono što je započeo Tadić, makar da ostaneš na tom nivou, ili ćeš ići unazad. On evidentno ide unazad”, zaključuje Korać.

Enver Kazaz primećuje da u Srbiji već dugi niz godina traje proces prekrajanja istorije i to ne samo one iz 90-ih godina. U tom smislu u Srbiji nema diskontinuiteta, smatra naš sarajevski sagovornik.

“Takva politika se obila Tadiću o glavu. Ona je na neki način rehabilitirala politiku ratnih zločina i u toj rehabilitaciji nije se išlo samo u blisku prošlost, nego i u onu dalju, pa je konačno Draža Mihajlović pretvoren u simbolički znak antifašizma”, kaže Kazaz i odmah pokazuje zašto je odnos prema prošlosti tako delikatan za ceo region, kako se to odmah reflektuje u BIH:

“Rezultat takve politike je izjava Milorada Dodika da je u Republiku Srspku ugrađena borba srpskog naroda protiv fašizma. Radi se o vampirskom obratu istina, pri čemu eufemizmi u političkom polju su otvorili prostor radikalnim političkim elementima kakav je, nesumnjivo, Nikolić”, smatra ugledni bh. intelektualac koji, kao i svaki nezavisni mislilac na Balkanu, nije pošteđen osporavanja nacionalističkih krugova u svom etnicitetu.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG