Dostupni linkovi

logo-print

Nikolić: Američki elektorski sistem za izbor Predsjedništva BiH


Bosnia and Herzegovina - Goran Nikolic, The Friedrich Ebert Foundation, undated

Bosnia and Herzegovina - Goran Nikolic, The Friedrich Ebert Foundation, undated

Prof. dr. Goran Nikolić, naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu, predložio je da se američki elektorski sistem koristi kod izbora za članove Predsjedništva BiH. Svoj prijedlog je objavio krajem prošle godine, a kasnije se ispostavilo da je takva ideja sadržana i u američko-evropskim inicijativama za provođenje presude u predmetu Sejdić–Finci, te je prema izjavama nekih domaćih političara pred njih već stavljena kao moguća varijanta.

RSE: Kako ste, gospodine Nikoliću, došli na ovu ideju, s obzirom da živite i radite u Srbiji?

Nikolić: Kad sam pratio izbore u Americi, pošto je bilo jako interesantno, onda mi je pala napamet ideja da bi na sličan način moglo doći do izbora u BiH. U suštini su pomirena dva principa kroz taj sistem elektorskih glasova – to je sistem zastupljenosti konstitutivnih jedinica i sistem prava svakog građanina na glas.

RSE: Vaš prijedlog se odnosi na izbor članova Predsjedništva a ne i delegata za Dom naroda?

Nikolić: Tu postoji neka saglasnost. Čini mi se da to i nije bilo toliko interesantno pitanje, tu su finese u pitanju, a mislim da će se tu lako naći kompromis, jer mislim da tu postoji volja da se to pitanje reši. Način izbora predsedništva je mnogo zahtevniji. Ja sam skeptičan da će do toga doći, čak i pod pritiskom OHR-a i Evropske unije. Zaista je teško očekivati da dođe do kompromisa, mada je ovaj moj predlog pokušaj u tom pravcu.

RSE: Mislite, teško će doći do dogovora o provođenju presude Sejdić-Finci?

Nikolić: Teško je ubediti sve tri strane da prihvate bilo kakvo rešenje. U Bosni je generalno problem to što za svako novo rešenje - zbog toga je i vrlo malo novih rešenja - za bilo kakav problem, svako misli da nešto gubi, što je, uzgred budi rečeno, često i istina. Ako imate neku složenu ustavnu konstrukciju, onda svaka promena može da utiče na neku od strana. Generalno, i ovaj sistem koji sam ja predložio tako je kalibriran da bi, recimo, samo promena jedne opštine iz jednog kantona, odnosno jedne elektoralne jedinice, u drugi, ili smanjenje broja elektoralnih jedinica kantona, dovelo do potpunog sloma sistema.

RSE: Kako izgleda vaš plan za elektorski način izbora članova Predsjedništva BiH? Znači li to da se mogu kandidovati svi, bez obzira jesu li ili nisu konstitutivni narodi?

Nikolić: Suština je sledeća: u Bosni i Hercegovini birala su se tri člana Predsedništva, nacionalno određena. Republika Srpska je birala srpskog člana Predsedništva, a Federacija hrvatskog i bošnjačkog. Mora se omogućiti svima da budu birani, kako u predsedništvo tako i u Domove naroda. Ovaj predlog podrazumeva da BiH ima dve izborne jedinice – jedna izborna jedinica je Republika Srpska, a druga izborna jedinica je Federacija BiH. Izborna jedinica koja ima deset kantona ima deset elektoralnih jedinica, druga ima jednu elektoralnu jedinicu. Manja izborna jedinica, Republika Srpska, bira jednog elektora koji se bira po relativno većinskom izbornom sistemu, kao što je to bio slučaj kod izbora svih u Bosni, svi su oni birani po relativno većinskom izbornom sistemu, dok druga izborna jedinica bira dva člana predsedništva, također po relativno većinskom sistemu u svakome od elektora, a izabrana su ona dva člana koja dobiju najviše elektora. Generalno, to je jednostavan predlog, ispunjava da se svi mogu kandidovati, da recimo svaki narod može kandidovati i pripadnika drugog naroda ako smatra da on dobro zastupa njegove interese, ali u suštini to bi bio autentični izbor Republike Srpske i autentični izbor Hrvata, odnosno Bošnjaka. Ne pada mi sada na pamet neko ko je jako popularan – ali, možda bi on bio izabran.

RSE: Bogić Bogićević, recimo?

Nikolić: E, da, Bogićević. Dakle, to jeste dobro, ako on zastupa integralne interese i ako se prepozna da je to čovek koji najbolje zastupa te interese.

Elektorska jedinica je bitna

RSE: Šta bi od ovakvog načina biranja predsjedništva imali ljudi poput Derve Sejdića i Jakoba Fincija?

Nikolić: Ljudi kao Sejdić i Finci mogli bi biti kandidovani od strane, recimo, SDP-a i da budu čak i izabrani ako ih prepozna stranka koja će ih kandidovati i narod, kao autentične zastupnike ideje države Bosne i Hercegovine. Šta ti moraš da dokazuješ koje si nacije!? To i jeste prednost – nek’ se bira ko hoće.

RSE: Teoretski se mogu se kandidovati svi, što je suština presude Evropskog suda za ljudska prava, ali za sada izgleda prosto nemoguće da u Predsjedništvo uđe neko ko nije Bošnjak, Hrvat ili Srbin.

Nikolić: Pošto ljudi slično glasaju u celoj Bosni, to je zanimljivo – šta bi se dešavalo? U Sarajevu bi verovatno, primera radi, kandidat SDA dobio 35 posto glasova, neki drugi kandidat bi dobio 25 posto itd., i slični bi bili rezultati u Tuzli, Sarajevu, Zenici, Bihaću, najčešće bi bošnjački kandidat verovatno najjače stranke, ili neke druge, dobio manje-više šest pobeda, hrvatski bi dobio četiri, i onda bi ta prva dva bila plasirana.
RSE: Pojavio se prijedlog sličan ovom vašem i iz Evropske unije, barem kako svjedoče pojedini bh. lideri. Na primjer, predsjednik SNSD-a Milorad Dodik smatra da je model elektorskog sistema glasanja veoma osjetljivo pitanje a da bi se mogao primijeniti u BiH. Komentirišući prijedlog o mogućnosti uvođenja deset elektorskih izbornih jedinica u Federaciji BiH i jednoj elektorskoj jedinici u RS-u, kako navode neki mediji, predsjednik SDP-a Zlatko Lagumdžija rekao je da je to samo jedan od modela koji predlaže Evropska unija. Neke od reakcija ste čuli i Vi gospodine Nikoliću.

Nikolić: Čuo sam, to je gospodin Božo Ljubić, dao je intervju gde je pomenuo da je čuo pored tog predloga još jedan predlog u Briselu, a to je da ima petnaest elektora na nivou cele BiH, što bi meni suštinski bilo neprihvatljivo za Republiku Srpsku, zato što ona u tom slučaju ne bi bila izborna jedinica, a to je bila po dosadašnjem sistemu.

RSE: Ključno za birače u Bosni i Hercegovini je da bi oni i prema elektorskom izbornom sistemu izlazili na birališta i glasali bi svi oni koji imaju pravo glasa – dakle tu nema ničeg zajedničkog sa glasanjem elektora, odnosno ljudi u Americi.

Nikolić: U Bosni ne bi ni postojali neki ljudi koji su elektori – to je prosto radi imaginacije. Dakle, elektorska jedinica je bitna. Pobeda elektorske jedinice je ustvari elektor. Ko pobedi odmah zna to veče. Ne mora čak ni da se mnogo broje ti glasovi. Do sad je to trebalo da se izbroji svima, sada ako vidite da vodi sa jedan posto u Sarajevu – gotovo je to, to je pobeda. Posle sat vremena ćete znati ko je pobedio. Tamo su elektori zaista ljudi, ali u ovom slučaju ne bi ljudi, to su samo pobede. Dakle, onaj ko je pobedio, njegov je elektor. Elektor je jedan glas.

RSE: I na kraju za one koji mnogo ne znaju o elektorskom načinu da nekako zaokružimo ovu priču, možda na primjeru susjednih zemalja koje imaju jednostavniju ustavnu organizaciju od Bosne i Hercegovine.

Nikolić: Ako bismo primenili na Srbiju, elektorski sistem bi, na primer mogao biti takav da se u svakoj opštini računa ko je pobedio, da onaj predsednički kandidat koji pobedi u najvećem broju opština, postane predsednik Srbije, a ne onaj koji je dobio najviše glasova. Dakle, ne bira se predsednik Srbije ili Hrvatske tako što se bira po broju glasova, nego se bira onaj koji dobije pobede u najviše opština. Taj je pobednik izbora.

Prijedlog Gorana Nikolića sadrži i način glasanja stanovnika Distrikta Brčko.Oni bi mogli glasati ili u jednom od kantona Federacije, na primjer Tuzlanskom ili Posavskom, ili bi svoje biračko pravo mogli ostvariti u Republici Srpskoj. I ono što je ključno - taj prijedlog se odnosi na trenutnu ustavnu organizaciju Bosne i Hercegovine, sa dva entiteta i deset kantona u Federaciji BiH.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG