Dostupni linkovi

logo-print

Nikolić za novu rezoluciju o Kosovu, u SNS o tome nisu razgovarali


Tomislav Nikolić

Tomislav Nikolić

Izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića da treba doneti novu skupštinsku rezoluciju o pregovorima o Kosovu izazvala je nagađanja šta se iza toga krije. Savetnica predsednika Srbije Stanislava Pak Stanković ponovila je novinarima ono što je Nikolić već rekao, posle čega je sve ostalo isto toliko nejasno.

Ona je kazala da je dosadašnja rezolucija, usvojena početkom prošle godine, dostigla svoj maksimum i da bi novi skupštinski saziv trebalo da se izjasni o onome što je do sada dogovoreno, kao i da zauzme stav o promenjenim okolnostima nakon postizanja Briselskog sporazuma. A te promenjene okolnosti, prema njenim i Nikolićevim rečima, jesu formiranje bezbednosnih snaga Kosova i promena mandata EULEX misije na Kosovu.

Nikolić je u u kontekstu tih promenjenih okolnosti kazao i da je “u svetu bilo raznih dešavanja koja bi mogla da poljuljaju samouverenost Prištine, a Beograd da navedu da razmišlja o tome može li da ponudi konačno rešenje koje bi bilo u skladu sa Ustavom, međunarodnim pravom i realnošću“.

U istom dahu on je rekao i da Srbija ne odustaje od puta evropske integracije, da želi što pre da ispuni uslove za ulazak u EU i da ove godine otvori što više pregovaračkih poglavlja. Čak je izrazio nezadovoljstvo time što su od 2001. godine učinjene mnoge greške na putu evrointegracije zemlje: „Vrata su bila otvorena i 2001, ali Srbija nije dobro iskoristila otvorenost EU prema integraciji Srbije i izgubila je dragoceno vreme“, kazao je predsednik.

Dakle, bizaran miks oprečnih Nikolićevih poruka – poljuljati samouverenost Prištine i navesti Beograd da razmišlja o ponudi konačnog rešenja za Kosovo u skladu sa Ustavom Srbije, ali i ubrzati korake ka EU.

Dušan Janjić

Dušan Janjić

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, kaže da nije sporna potreba nove rezolucije u ovoj fazi primene pregovora, ali ukazuje na to da stav o konačnom rešenju Kosova izaziva nedoumice i zebnju, tim pre što su takve i slične ideje ranije Srbiju dovodile u vrlo teške situacije:

„Ono što možda u toj izjavi izaziva sumnju, strepnju ili traži nove interpretacije, a što predsednik Nikolić nije pojasnio – to je njegova ideja o konačnom rešenju. Podsećam da je takvu ideju 2010. izneo Tadić, pa se ona pretvorila u dogovaranje podele, da je sa sličnom idejom ekipa Koštunica -Tadić krenula u razgovore sa Ahtisarijem, pa je na kraju Rusija blokirala proces i da je pre toga Milošević isto imao ideju o konačnom rešenju. Dakle, ideja o konačnom rešenju kad je Kosovo u pitanju Srbiju je uglavnom dovodila u vrlo teške situacije. Zbog toga je zaista potrebno da predsednik Nikolić razjasni svoju izjavu ili svoju inicijativu“, upozorava Janjić.

On dalje analizira šta bi moglo da znači pozivanje na nove međunarodne okolnosti, odnosno, kako predsednik Srbije tumači događaje u Ukrajini i Krimu.

„Zaista je sad rano reći da li predsednik Nikolić misli da Srbija treba, kao Rusija Krim, da Kosovo sebi vrati, odnosno, da prekine pregovore i da ga integriše ili pak misli da je odvajanje Krima od Ukrajine na osnovu referenduma poruka koja predstavlja snažan vetar u leđa kosovskim Albancima, u šta ja verujem, jer otvara mogućnost da se međunarodne sile dogovore oko mesta Kosova u Ujedinjenim nacijama, a onda i prećutnog tolerisanja, ali nepriznavanja prisvajanja Krima. Dakle, zaista, momenat u kome je izjava data i njena nedorečenost zahteva da se puno toga razjasni. Nesporno je, međutim, da Srbija mora da menja neke stvari u politici, da verovatno treba da ukine Kancelariju za Kosovo, da napravi direktnu konekciju sa EU, u smislu da ima tehničkog pregovarača, a ne samo političkog, kao i da unutar vlade Srbije mora da se uspostavi koordinacija između pregovora sa Kosovom i pregovora sa EU oko poglavlja 35“, smatra Janjić.

Komšić: Prostor za spekulacije

Valja podsetiti da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić početkom prošle godine napisao platformu za Kosovo, koja je bila veoma rigidna, pa je morala da bude peglana pre usvajanja Rezolucije u Skupštini. Nije, dakle, tada bilo tajne da su postojale dve politike: jedna Nikoićeva i druga Vladina i da je Nikolićeva pretrpela poraz.

Posle takvog ishoda postavlja se pitanje zašto se Nikolić ponovo laća pisanja rezolucije o Kosovu, zašto to najavljuje pre formiranja nove vlade i zašto se uopšte meša u vođenje unutrašnje i spoljne politike, koju i kreira i sprovodi vlada.

Što se tiče njegovog čitanja nove realnosti, teško da bi Brisel prihvatio da kosovski deo Predsednikovih želja vodi u ubrzanje evropskog puta Srbije, pri čemu je teško i da Nikolić toga nije svestan. Tim pre nije jasno zašto proizvodi ovakve šumove kojima zbunjuje i domaću i regionalnu i evropsku javnost.

Iz Srpske napredne stranke, okosnice buduće vlade, nije bilo reakcija na ove Nikolićeve stavove, osim izjava njenih funkcionera da su stavovi Predsednika izvan okvira te stranke, da eventualna rezolucija nije bila predmet njihovih stranačkih razgovora, a da će buduća vlada Srbije doneti odluku o tome da li je takav dokument potreban.

Na pitanje da li bi se ovakva formulacija, iako štura, mogla shvatiti i kao bar nekakav nagoveštaj distanciranja od pomenutih Nikolićevih pogleda, politikolog sa Novosadskog univerziteta Jovan Komšić kaže da nije siguran o čemu je zapravo reč, što ostavlja dosta prostora za nagađanja i spekulacije.

„Ne znamo, videćemo šta će predsednik Nikolić da ponudi. Možda je reč i o nekoj vrsti sinhronizacije nekih pozicija, u kojoj jedna grana vlasti šalje poruke ka jednoj strani zemaljske kugle, a druga grana vlasti ka drugoj strani zemaljske kugle. Moguće je i da u toj sinhronizaciji testiraju prohodnost jedne, druge ili treće ideje. Rusi, vidimo, šalju te rane signale, tvrde. Možda je ovde reč o nekoj balansiranoj poruci u kojoj Vučcić ima jednu ulogu i jedan zadatak, kad je reč o razgovorima sa adresama na Zapadu, a Nikolić drugi zadatak – da drži tu komunikaciju i da komponuje melodije koje vole da slušaju ovi na Istoku – to će tek politička scena u ovoj i narednoj godini konkretnije da pokaže. Nisam siguran zaista o čemu je reč“, kaže Komšić.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG