Dostupni linkovi

logo-print

Ni posle pogibije nema odgovora zašto je ambasada Srbije ostala u Tripoliju


Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Mnoštvom informacija zasuo je premijer Srbije javnost na poslednjoj konferenciji za medije, davao čak i šlagvorte za to ključno pitanje, ali novinari ga nisu postavili. Zašto ambasada Srbije u Tripoliju nije zatvorena ili izmeštena pre otmice državljana Srbije ako situacija nije bila bezbedna?

Aleksandar Vučić pričao je o tome šta je sve Bezbodnosno-informativna agencija (BIA) radila u potrazi za dvoje u novembru prošle godine kidnapovanih službenika Ambasade Srbije u Tripoliju - Slađane Stanković i Jovice Stepića i s kim je sve sarađivala.

U jednom trenutku rekao je da “ako mi vi kažete ko je u Libiji terorista, a ko nije, svaka vam čast”, što je bio direktan šlagvort za pitanje - pa zašto onda srpska ambasada u Tripoliju nije zatvorena mogo pre te otmice, kada i sva druga diplomatska predstavništva – ali, to pitanje nije postavljeno. Niti je srpski premijer našao za shodno da sam kaže ko je za to nečinjenje odgovoran.

Da je Ambasada Srbije u Tripoliju trebalo ranije da bude zatvorena, govorio je neposredno nakon otmice dvoje službenika u novembru prošle godine i bivši srpski ambasador u Libiji Dušan Simeonović. To i sada kaže za naš program:

Ambasada Srbije u Tripoliju

Ambasada Srbije u Tripoliju

Ona je po mom mišljenju trebalo da bude zatvorena iz političkih i iz bezbednosnih razloga. Iz političkih zato što ta takozvana vlada u Tripoliju nije međunarodno priznata. Mi nemamo predstavnika u Tobruku, kod druge vlade koja je međunarodno priznata, a mi navodno pratimo stav Zapada i Evropske unije, koju tu vladu u Tripoliju nisu priznali. Sa bezbednosnog aspekta je više nego jasno da su svi naši ljudi tamo životno ugroženi. Zatvaranje ambasade ili bar snižavanje njenog nivoa na obavljanje administrativno-konzularnih poslova bilo bi jasan znak da su stvari ozbiljne i da bi građani trebalo da se povuku. Sada, post festum govoriti o zatvaranju ambasade je implicitno priznavanje greške”, kaže Simeonović.

Da je ambasadu Srbije u Tripoliju trebalo zatvoriti pre otmice njenih dvoje službenika smatra i spoljnopolitički novinar Borivoj Erdeljan, koji se dugo bavi Bliskim i Srednjim istokom.

“Neobično je najpre i gotovo meni neshvatljivo da je Srbija zadržala ambasadu u Tripoliju i čak komunicirala sa tamošnjim međunarodno nelegalnim vlastima, dok su druge zemlje, gotovo sve, prešle u Tobruk, gde je sedište one vlade koja se smatra međunarodno priznatom. Ja mislim da je ambasada Srbije takođe trebalo da napusti Tripoli u ovakom stanju kakvo sada tamo vlada, a to nije od juče nego je već u dugom periodu”, kaže Erdeljan i podseća da je situacija u Libiji čak i haotičnija nego u Siriji i Iraku, gde, ma koliko strašne, postoje granice razdvajanja između strana koje su u sukobu, dok u Libiji to nije slučaj.

U toj je zemlji, podseća Erdeljan, nakon ubistva Gadafija i krvavog metaža nastupio potpuni haos.

Borivoj Erdeljan

Borivoj Erdeljan

Legalna vlada nije u prestonici, nelegalna vlast dobrim delom tu upravlja, a to IDIL koristi na svoj način, cinično, ali vrlo efikasno. Prethodna filozofija “kalifata” bila je da stvara državu na svom tradicionalnom terenu – u Siriji i Iraku – ali sada se IDIL, za razliku od Al Qaide, koja je delovala diljem sveta, svojim terorističkim akcijama pokušava da uspostavi jednu teritorijalno sedište i središte na jednom drugom terenu, a to je u Libiji, gde, što je najtragičnije, prave jedan sistematski centar za regrutovanje svojih boraca iz Afrike i njihovo pripremanje i opremanje za terorističke akcije ne samo na severu Afrike, što su i činili dva puta u Tunisu, nego i u Evropi, od koje je sad ne deli toliko veliki prostor nego samo uski pojas Mediterana”, objašnjava Erdeljan.

Osvrćući se na Vučićevu izjavu da Ministarstvo spoljnih poslova nije dalo nalog za putovanje tokom koga su u Libiji oteti srpski državljani, iako je to uobičajena praksa, Dušan Simeonović kaže da ta praksa nije uobičajena nego obavezna, i to čak i u mirnodopskim uslovima. Upitan šta je onda ambasador Olivera Potežica sa službenicima uopšte radio u koloni vozila 45 kilometara od Tripolija na putu ka Tunisu, Simeonović kaže da to mora biti predmet istrage.

Da je ambasada u Tripoliju zatvorena kada i sve druge ova tragedija se mogla izbeći, ukazuje Dušan Simeonović i dodaje:

"Ja sam u novinama video da je BIA sugerisala zatvaranje Ambasade, a onda je ministar Ivica Dačić dao objašnjenje da je on predložio ambasadoru Potežici da se vrati. Ministar ambasadoru ne predlaže, nego naređuje: idi, vrati se, dođi. Ambasador je obavezan da da objektivnu i preciznu sliku o situaciji u zemlji. I to je sve. A u vladi i ministarstvu spoljnih poslova se radi analiza bezbednosne, političke i svake druge okolnosti da li je opravdano da jedna ambasada nastavi da radi ili ne. Na osnovu procene ministarstva daje se predlog vladi da se ambasada zatvori ili nastavi da radi”, objašnjava Simeonović šta je u čijem opisu posla.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG