Dostupni linkovi

logo-print

Ni govora o ruskoj vojnoj bazi u Crnoj Gori


Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore

Nakon što je gostujući na američkom German Marshall Fondu u Vašingtonu senator Kristofer Marfi rekao da Rusija nudi Crnoj Gori više milijardi dolara za vojno prisustvo na crnogorskom primorju, ponovo je aktivirana priča o ruskom vojnom prisustvu u Crnoj Gori. O tome se govori već dvije godine i svaki put su slične informacije oficijelno demantovane.

Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić je rekao da Crna Gora i Rusija nikada nijesu razgovarale o gradnji vojnih baza na crnogorskoj teritoriji.

Iznoseći informaciju o ruskoj ponudi za formiranje vojne baze u Crnoj Gori, američki senator Kristofer Marfi je rekao da 'za državu koja se nalazi u izuzetno stresnoj finansijskoj situaciji, veoma je teško reći ne takvom prijedlogu, a Crna Gora Rusiji uporno govori ne, zato što želi da postane dio NATO-a i Evropske Unije'.

Ovim povodom reagovala je i ruska ambasada ocjenjujući da je izjava američkog senatora politička provokacija i kako je rečeno u saopštenju, usmjerena na komplikaciju rusko-crnogorskih odnosa i diskreditaciju rukovodstava dvije zemlje.

Međutim, podgorički dnevni list „Pobjeda“ je objavio da informacije i dokumenta koje posjeduje taj list dokazuje da je Rusija 2013 godine bila veoma zainteresovana za stacioniranje ruskih vojnih brodova na crnogorskoj obali i da je Moskva zvanično tražila 'da luke Bar i Kotor budu ključne stacionarne tačke za uplovljavanje, servisiranje ruskih vojnih brodova'.

Podsjetimo, u reakciji ruskog ambasadora u Podgorici 2013 godine, kada je otvorena priča o ruskoj vojnoj bazi u Crnoj Gori rečeno je da je Moskva bila zainteresovana da razgovara sa čelnim ljudima crnogorske vojske o mogućnosti da ruski ratni brodovi pristaju u luke Bar i Kotor, ali da Ministarstvo odbrane Crne Gore nije želelo ni da razgovara o tome. Rečeno je da nije bilo u pitanju nikakvo instaliranje ruske vojne baze, već bi brodovi, kako je navedeno, dolazili isključivo zbog humanitarnih razloga.

Na pitanje kako tumači obnavljanje priče o zvanično nepotvrđenoj ruskoj inicijativi da na crnogorskom primorju dobije mornaričku bazu u zamjenu za investicije, geopolitički analitičar Blagoje Grahovac kaže da jednako prihvata ono što je saopštio američki senator, ali i ono što su saopštili crnogorski zvaničnici i rusko ministarstvo da razgovora nije bilo. Grahovac smatra da će se priča o potencijalnoj ruskoj bazi na cvrnogorskom primorju okončati tek kada Crna Gora postane punopravna članica Evropske Unije i NATO:

„To što je pokrenuto od strane jednog američkog senatora, ima u suštini genezu i to decenijsku. Što se tiče zvaničnog saopštenja naših institucija ja vjerujem da je tako. Što se tiče zvaničnog saopštenja predstavnika Rusije i to prihvatam da je tako. Ali treba uvijek imati na umu kada su u pitanju odnosi Ruske Federacije ili bolje rečeno određenih snaga u Ruskoj Federaciji prema Balkanu, to je nešto sasvim drugo. Nikada nije prestala ta imperijalistička potreba za Balkanom. Prvenstveno za dijelom Balkana na kome se nalaze pravoslavni narodi. Tako da i jedno i drugo ima osnova. I ovo što su zvaničnici kazali da nije tako ali i što je senator pokrenuo da ima dima ispod vatre. I zato ja mislim da to neće prestati biti aktuelno nikada, dokle Crna Gora ne dostigne pune evropske i NATO integracije", kaže Grahovac.

Na kraju treba reći da je crnogorsko primorje jedini prostor Mediterana koji nije priključen NATO alijansi. Bez obzira što priča o navodnoj zainteresovanosti Rusije za bazom na crnogorskom primorju kruži par godina, u skupštinskom odboru za bezbjednost i odbranu nikada nije pominjana, kaže Obrad Mišo Stanišić iz DPS-a:

„Od kad sam ja član Odbora za bezbjednost a ovo je već drugi saziv, nikad se na tu temu nije razgovaralo. Niti pominjalo na sjednicama. Mislim da su to bespredmetne priče, da mi isti stav imamo kada su naši nacionalni prioriteti u pitanju kako prije deset godina tako i sada. Prvi nacionalni i državni prioritet jeste članstvo u NATO savez a normalno poslije toga i članstvo i u Evropskoj Uniji. To je ono od čega zvanična Crna Gora neće odustati“, zaključuje Stanišić.

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG