Dostupni linkovi

logo-print

Region u 2011: Neuspešni pokušaji relaksacije odnosa


Nebojša Radmanović, Željko Komšić, Boris Tadić, Ivo Josipović i Bakir Izetbegović

Nebojša Radmanović, Željko Komšić, Boris Tadić, Ivo Josipović i Bakir Izetbegović

Dokazujući da nestabilnosti na Balkanu nema, ili barem da nije na nivou koji bi ugrozio evro integracije regije, saradnja svih država postoji. Ipak, konstantno se uzdrmava problemima koji odavno nose epitet hroničnih – poput odnosa prema Republici Srpskoj ili sporova oko statusa Kosova.

Avgusta 2011. Beogradska filharmonija nastupila je na Dubrovačkim letnjim igrama.

Uz predsednika Hrvatske Ivu Josipovića, koji je na koncertu bio ne prvenstveno zbog svoje profesionalne vokacije, nije bilo pozvanog i očekivanog predsednika Srbije Borisa Tadića. Beograd je te avgustovske večeri zbog posete tadašnje hrvatske premijerke Jadranke Kosor Prištini, propustio priliku za još jedan simbolički prijateljski čin.

Bio bi to produžetak prakse kojom je započeta prethodna 2010. godina. Prisećamo se da su se tada Josipović i Tadić zajedno prošetali opatijskom rivijerom, kao i centrom Beograda. Neki pokušaji predsednika Tadića da relaksira odlazeću hrvatsku premijerku, koja je pripretila Beogradu da je prošlo vreme kada se tu išlo po mišljenje, bili su neuspešni.

Izjava „najlepšeg regionalnog predsednika“ da bi radije poljubio premijerku, nego svog kolegu na Pantovčaku, dočekana je kao seksistička.

Uz to nimalo nije ublažila ono što je srpski šef diplomatije Vuk Jeremić nimalo džentlmenski rekao. „Kome je Jadranka Kosor najbolji prijatelj tome ne trebaju prijatelji“, Jeremićeve su reči.

Nova vlada u Hrvatskoj donosi pozitivne promene

Ipak, i pored povremenih incidenata na relaciji Beograd – Zagreb, bivši spoljno-politički savetnik nekadašnjeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, Tomislav Jakić procenjuje:

Tomislav Jakić

Tomislav Jakić

„Ti odnosi su nakon izvesnog zahlađenja pred kraj mandata predsednika Mesića, a potom jednog gotovo euforičnog ali nedovoljno utemeljenog otopljavanja na početku mandata predsednka Josipovića, sada čini mi se ušli u fazu relaksiranja i normalnijeg dijaloga. Mislim, nadam se, da će se sa dolaskom nove Vlade u Hrvatskoj otvoriti nove šanse da ti odnosi krenu napred bez zadrški, bez rezervi, bez onoga što se ovde kaže – fige u džepu“.

Odnosi Zagreba i Beograda su ključni za Bosnu i Hercegovinu kaže mostarski univerzitetski profesor Slavo Kukić koji priznaje da su Tadić i Josipović stvorili drugačiji ambijent u regionalnoj komunikaciji.

„Ali to ne znači da je ta komunikacija bitno promenila odnose u regionu, dapače. Ako se ti odnosi gledaju iz pozicije Bosne i Hercegovine bojim se da imamo trendove koji su karakterisali predratno vreme. Imamo sve zaoštreniju retoriku, imamo sve naglašenije nepriznavanje države i ne mogu sa sigurnošću tvrditi da se u svemu tome ne pomaže iz nekih političkih krugova iz Beograda. Srpske političke elite tipuju na Bosnu i Hercegovinu kao na neku vrstu, da tako kažem, nadohnade za Kosovo koje jeste izgubljeno“, zaključuje Kukić.

Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative, nevladine organizacije koja godinama uspešno radi na unapređivanju regionalne saradnje, kaže da su odnosi u regionu nastavljeni po principu vruće – hladno.

Dvolična politika Beograda prema BiH

Hladno je povremeno bilo na relaciji Zagreb – Beograd, kao i na relaciji Beograd – Podgorica jer Srbija, po mišljenju Popova, još nije prebolela odlazak Crne Gore iz zajedničke države pa i dalje računa na srpske Crnogorce.

Ipak, kaže Popov, najteže je ono što se događa na tri adrese: Beograd, Banja Luka, Sarajevo. Topli zagrljaj Beograda sa Dodikom čija se retorika 2011. godine zaoštrila. Citiramo njegove reči: „Ako neko misli da je Bosna i Hercegovina trajna kategorija, a Republika Srpska privremena, onda može očekivati naš odgovor da je Republika Srpska trajan a Bosna i Hercegovina privremen aranžman“.

Dakle, topli zagrljaji sa autorom ovakvih izjava šalju neku drugačiju poruku od verbalne podrške opstanku susedne države.

Ivo Josipović i Boris Tadić

Ivo Josipović i Boris Tadić

„Tu imamo pomalo šizofrenu situaciju. S jedne strane predsednik Tadić kad god je prilika šalje poruke da će Srbija uvek podržavati odluke Bosne i Hercegovine, međutim ima niz neprimerenih stvari koje se tu dešavaju. Od toga da je u vreme tamošnjih izbora srpski ministar inostranih poslova učestvovao u kampanji Saveza nezavisnih socijaldemokrata pa do drugih stvari koje su se dešavale na relaciji Beograd – Banja Luka. Sve to je dovodilo u sumnju izjave predsednika Tadića o tome da podržava celovitost Bosne i Hercegovine“, rekao nam je Aleksandar Popov.

Sve u svemu, normalizacija odnosa u regionu još uvek je jedan od neispunjenih uslova za ulazak Srbije u evropsku porodicu.

Prazna stolica na gostovanju Beogradske filharmonije na Dubrovačkim letnjim igrama mogla bi ostati upamćena po svojoj simboličnoj poruci – dokle god se ne nađe formula za normalno funkcionisanje dva najbliža suseda, Prištine i Beograda, uvek će neka stolica ostati prazna.

Pa čak i kada bi nova ministarka inostranih poslova Hrvatske Vesna Pusić na proleće dobila adekvatnog partnera u Beogradu.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG