Dostupni linkovi

logo-print

Nestašica lekova zbog nemara vlasti: Strpite se bolesni


Ilustracija

Ilustracija

Nestašica lekova u apotekama u Beogradu traje, iako su nadležni odavno obećali da će snabdevanje biti normalno. Državne apoteke troše poslednje zalihe pojedinih medikamenata dok većina apotekarskih ustanova još nije ugovorila nove nabavke.

Beograđani koji poslednjih dana obilaze apoteke u potrazi za lekovima na recept kažu za RSE program da mnogih medikamenata još nema, uprkos tome što su iz Ministarstva zdravlja objavili da je problem oko nabavki rešen:


U državnim apotekama i dalje je najteže naći pojedine sedativie, antibiotike, antidepresive, diuretike, lekove za epilepsiju, reumatski artritis, osteoporozu i zgrušavanje krvi. Pacijenti u državnim apotekama uglavnom ne mogu da nađu „amiodaron“ „bisoprolol“ i „monodipin“ i „enelapril”, dok je poboljšano snabdevanje nekim lekovima kao što su „spirinolaktron“, „aminofilin“, „fosevans“ i „rispolet“.

Vera Lazović, iz Apoteka „Beograd“ rekla je za RSE da se nakon isporuke lekova iz hitne nabavke snabdevanje normalizuje.

“Do kraja ove nedelje, to je sutra i prekosutra, sve će apoteke biti pune. A već sada su pune onim što je prethodno nedostajalo, insulinom, HIV lekovima, antiepilepticima, antiastmaticima… Veliki broj lekova je već u apotekama, ostalo je da se dopune još nekim medikamentima. Kada bude završena ova isporuka imaćemo dovoljno za mesečne potrebe, tako da nestašica uopšte nema. Deficitarni lekovi stalno postoje, ali to je neka druga priča jer oni nedostaju iz proizvodnje “Jugoremedije”, “Srboleka” i “Galenike”. Taj problem postoji već mesecima.”

Krah sistema

Većina državnih apoteka ranije je obustavila nabavke zahtevajući da se od 1. aprila do sledeće godine izuzmu iz Zakona o javnim nabavkama zbog čega se povećava broj deficitarnih lekova.

Draško Karađinović, iz nevladine organizacije Doktori protiv korupcije, smatra da je ovakvo stanje posledica nemara vlasti i podseća na slučaj reditelja Timotija Džona Bajforda koji u Srbiji ne može da kupi lek protiv kancera, kome se za pomoć ponudio predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić.

“Pa šta reći… To je totalni krah sistema. Bolje bi bilo da političari, umesto tih samoreklamerskih poteza, urede zdravstveni sistem i spreče korupciju koja ga razara i onemogućava da funkcioniše normalno. Stotine hiljada ljudi u Srbiji u ovom trenutku bolesno je od raka. Ko će njima da pomogne?! Lekova nema zato što korumpirani sistem niko ne želi da promeni. Poruka vlasti je da se strpe bolesni od malignih oboljenja i drugih bolesti do januara 2014. godine. Jer, navodno, tada će profunkcionisati sistem javnih nabavki koji će, kao, omogućiti da nema nestašica lekova. Takve poruke nadležnih su obično prodavanje magle", ocenjuje Karađinović.

Mnoge apotekarske ustanove, od ukupno 37 u Beogradu, još pripremaju tendere i prve isporuke lekova mogu da se očekuju tek od polovine juna. Neke od ustanova, od kojih pojedine imaju zalihe za samo dve nedelje, još čekaju saglasnost nadležnih za nabavku lekova po hitnom postupku.

Draško Karađinović ne očekuje da će problemi u snabdevanju lekova uskoro biti rešeni jer smatra da nekima to nije u interesu.

“Vlast jednostavno ne želi da uredi sistem jer je dubinski korumpiran i finansira političke stranke i pojedince u njima. Poznato je da mi imamo najkorumpiranije zdravstvo u Evropi. Političke stranke su napravile takav sistem i održavaju ga u životu već godinama. U zdravstvu se dešavaju ogromne zloupotrebe i rasipanje, i normalno da to sve ide u nečije džepove. Sa jedne strane se finansiraju političke stranke, a sa druge pojedinci, aparatčici, političari, uz lanac svih drugih posrednika koji dobijaju svoj deo kolača. Oni imaju ličnu korist od ovakvog stanja.”

Najviše lekova u Srbiji fali iz proizvodnje „Srboleka“, „Jugoremedije“ i „Galenike“, ali su te nestašice posledica problema u radu ovih proizvođača. Za razliku od državnih, privatne apoteke snabdevaju se redovno jer za njih Zakon o javnim nabavkama ne važi.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG