Dostupni linkovi

logo-print

Nepredvidljivost Rusije opasna po bezbednost Evrope


Panel na temu „Implikacije konflikata u Siriji i Ukrajini na bezbednost u jugoistočnoj Evropi i EU“

Panel na temu „Implikacije konflikata u Siriji i Ukrajini na bezbednost u jugoistočnoj Evropi i EU“

Nepredvidljivost Rusije glavni je faktor uticaja na bezbednost u jugoistočnoj Evropi, naročito za EU i NATO, izjavio je u sredu Sergei Konoplyov, direktor harvardskog Regionalnog programa za bezbednost i izvršni direktor američko-ruskog bezbednosnog programa, dok moskovski profesor Alexander Nikitin poručuje kako su za Rusiju glavne pretnje konflikti koji se vode između Crnog i Kaspijskog mora, a ne Zapad ili Evropa.

Oni su bili učesnici panela na temu „Implikacije konflikata u Siriji i Ukrajini na bezbednost u jugoistočnoj Evropi i EU“, koji se održao u Prištini u sredu u sklopu međunarodne konferencije „Grmija Hill“.

Nikitin, profesor sa moskovskog državnog Instituta za Međunarodne odnose, kazao je da su trenutni odnosi Rusije i Zapada u dubokoj krizi, te da je ta kriza prisutna u diplomatskim, ekonomskim, vojnim i kulturološkim odnosima.

On dodaje kako se Rusija takođe smatra i pretnjom po bezbednost u svetu, nakon "Islamske države Irak i Levant" (IDIL).

Ovaj moskovski profesor kaže da, dok je Rusija u Jelcinjovo vreme bila velika ali regionalna sila, Putinova administracija smatra da je Rusija globalna sila sa globalnim interesima.

Pre 25 godina Rusija nije imala nameru niti političku volju da vodi, ali ova zrela Rusija vrši napore da nosi status euroazijske super sile, dodao je Nikitin.

„Geopolitički, Rusija je i dalje najveća država na ovoj planeti, njena teritorija jednaka je kombinaciji SAD-a i Kine. Nalazi se među 10 država sa najvećom populacijom. Dok se ovde govori o ’evropskom karakteru nacija’, dozvolite mi da kažem da 40 posto Rusije pripada evropskom kontinentu, tako da smo i mi Evropa koliko ste i vi Evropa“, istakao je on.

Realne pretnje ruskoj bezbednosti ne dolaze sa Zapada, od NATO-a ili Evrope, kaže Nikitin, te naglašava da su za Moskvu glavne pretnje konflikti koji se vode između Crnog i Kaspijskog mora.

„Mi smo zauzeti našom listom konflikta koji su daleko od Evrope“, dodao je on.

Moskovski profesor je kazao i da je tokom istorije konflikata koji su vodili ka osamostaljenju, od Čečenije, Kosova, Avganistana, Ukrajine, te Sirije, kada je Zapad uglavnom podržavao opoziciju i podržavao one koji su hteli nezavisnu zemlju, bilo dosta pragmatične nedoslednosti.

„I u Siriji Zapad podržava opoziciju, a ne Damask, ali u slučaju Krima i Istočne Ukrajine, Zapad je odlučio da podrži režim koji je došao na vlast kao rezutlat državnog udara. I za razliku od ranije situacije, Rusija se sada ponaša kao Zapad nekada, Rusija podržava samoopredeljenje“, kazao je on, dodajući da je i Rusija menjala svoju poziciju često, kao što je bio slučaj tokom bombadrovanja Srbije 1999, "kada je Moskva promenila svoj stav prema Miloševiću“.

Pokušaji da se oslabi NATO

S druge strane, Sergei Konoplyov, direktor harvardskog Regionalnog programa za bezbednost, kaže da ono što Rusija danas čini je u suprotnosti sa međunarodnim poretkom, a to je najveći faktor uticaja na ovim prostorima i u Evropi.

„Rusija, na koju se gledalo kao na, po površini, najveću državu sa jakom ekonomijom, ali koja je i globalni pokretač naročito u Euroaziji, upravo je izgubila kredibilitet, te postala nestabilna, refleksivna i emotivna u načinu na koji vodi svoju politiku prema globalnim pitanjima“, ocenjuje Konoplyov.

„Pre dve godine sam bio na Majdanu slučajno. Kada bi me neko upitao da li će biti rata sa Rusijom, u lice bih im se nasmejao. Ali, to se desilo. Nepredvidljivost je postala glavni faktor uticaja na bezbednost ovog dela sveta, naročito za EU i NATO“, kazao je on.

Konoplyov je istakao da Rusija gleda ka Zapadu, ali ne dobija ono što želi da dobije.

„Neko kaže da Rusija mrzi Ameriku. Ne, Rusija voli Ameriku, Rusija se divi Americi, Rusija bi volela da bude kao Amerika, tako jaka i snažna, super sila. Rusija je izgubila mnoge stvari koje super sile poseduju, osim jedne stvari - nuklearnog oružja. I Rusija je za sada jedina zemlja koja može da uništi Sjedinjene Države“, naveo je on.

Govoreći o odnosima Rusije prema NATO-u, on je naveo da je Rusija uvek bila protiv NATO-a zbog protivteže sa Varšavskim paktom koji je u međuvremenu nestao.

„Rusija je onda smatrala da nema pretnji i da NATO treba da nestane. NATO je našao razlog da ostane da postoji“, podsetio je Konoplyov.

Konoplyov je naveo da je Rusija u Bukureštu 2008. primetila da NATO nije toliko ujedinjen i jak, kada Ukrajina i Gruzija nije dobila članstvo u Akcioni plan. Ubrzo je usledio rat u Gruziji, NATO-u je trebalo vremena da reaguje, a to je Rusiji pokazalo slabost ovog saveza.

„Rusija se ne može takmičiti sa NATO-m vojno ili politički, ali ono što Rusija pokušava jeste da oslabi NATO izunutra. SAD već su počele istragu o tome da li je Rusija podržavala pojedine pokrete ili partije u Evropi kako bi dobila veći uticaj“, kazao je on.

Sada, kada svi imaju istog neprijatelja - IDIL, Rusija ne želi da bude deo globalnog saveza u borbi protiv IDIL-a, već želi da bude partner SAD-a, ravnopravna sa SAD-om, kao super sila, ocenjuje Konoplyov.

Govoreći o situaciji u Ukrajini, Konoplyov je kazao da se ne radi o demokratskoj zemlji, već o prilično slaboj zemlji u kojoj vlada ne može da ispuni svoja obećanja, gde je ekonomija slaba, sa odvojenim jednim delom teritorije, a „Rusija koristi taj haos i nestabilnosti samo kako bi dokazala da u tome ima neku ulogu koju je sama nametnula“.

O implikacijama konflikata u Ukrajini i Siriji govorio je i kosovski ministar unutrašnjih poslova Skender Hiseni.

Dok kriza u Ukrajini nije imala direktnih implikacija na Kosovo, Sirija je druga priča kada je Kosovo u pitanju. Kako je kazao, na Kosovu i šire prvo je postojala jedna vrsta saosećanja prema Asadovoj opoziciji, te su potom implikacije sirijske krize na Kosovo bile direktne zato što su ljudi odlazili na ta ratišta. Kosovo je, međutim, kako je rekao Hiseni, uspelo da ovo pitanje stavi pod kontrolu, što je uticalo i na smanjenje broja onih koji idu na tamošnje ratište.

„Mi smo verovatno jedina zemlja koja je uspela da identifikuje svaku osobu koja se borila u Siriji, koja je tamo ubijena ili koja se vratila nazad na Kosovo. Prema tome, imamo potpunu sliku o tome. Ali to nas ne čini srećnim, jer moramo više da radimo na prevenciji dalje radikalizacije našeg društva. Učinićemo sve što se mora kako bi održali sekularni karakter naše zemlje“, zaključio je Hiseni.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG