Dostupni linkovi

logo-print

Neosnovan strah od turskih investicija


Novi Pazar

Novi Pazar

Nakon sahrane "Južnog toka" krajem prošle godine, lansirana je priča o "Turskom toku", ali taj gasni koridor koji bi dopremao ruski gas za sada je čardak ni na nebu ni na zemlji i, prema pisanju ruskih medija, "Gazprom" bi mogao odložiti njegovu realizaciju.

Projekat "Turski tok" pokrenut je pre oko pola godine, ali rusko-turski partneri "Gazprom" i "Botas" još nisu postigli konačan dogovor, a kad su u pitanju turske investicije u Srbiju, one od pre desetak godina postojano rastu, ali su, ipak, zanemarljive u poređenju sa ulaganjima koja u Srbiju stižu iz zemalja članica Evropske unije. Osim toga, turska privredna zainteresovanost za Zapadni Balkan poslovično je u Srbiji praćena teorijama da Turska time nastoji da se neoosmanski uspostavi u regionu.

Stručnjaci ocenjuju da je gasovod "Turski tok" u senci politike, te da mu je sudbina prilično neizvesna. Evropska unija, koja se još nije izjasnila o tom gasovodu, savetuje svojim članicama da traže nove gasne tokove i da se više okrenu tečnom gasu. U ovako fluidnim okolnostima, dakle, ne može se uopšte govoriti o tome kako bi se taj gasovod odrazio na ekonomije zemalja Zapadnog Balkana.

Ono što je evidentno kad su u pitanju turske investicije u regionu jeste da su se ona postepeno uvećavale u poslednjih dvadesetak godina, a da su posebno ubrzanje dobile nakon 2005. godine.

Iako se turska ulaganja u Srbiju povećavaju, važno je naglasiti da su ona još uvek na simboličnom nivou i da 80 odsto investicija u Srbiji potiče iz zemalja Evropske unije.

Da će Evropska unija, uprkos turskim nastojanjima da privredno prodire na Zapadni Balkan, ostati najveći privredni igrač u regionu tvrdi i Fadi Hakura, stručnjak za tursku kandidaturu za pristup EU i član Chatham Housea, londonskog think-thank-a.

Osim toga, ovaj ekspert ocenjuje da je, i pored investicija, kao i verskih i kulturoloških veza sa Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Kosovom, Turska više zainteresovana za veća tržišta u regionu, kao što su Rumunija i Bugarska, ali da su njene glavne investicije fokusirane na Srednji istok.

"Sveukupna trgovina sa Srednjim istokom iznosi 23,4 milijarde evra, što je mnogo više nego u sve zemlje Balkana", kaže Hakura za Balkan Insight.

Bez obzira na nizak nivo investicija iz Ankare, turski zvaničnici jesu zainteresovani i za zemlje jugoistoka Evrope. Oni, poput Suhe Umara, bivšeg turskog ambasadora u Beogradu, ističu pritom da je Srbija ključ bezbednosti čitavog regiona.

Sporazum o slobodnoj trgovini Ankara i Beograd potpisali su 2010. godine.

"Turski privrednici su veoma zainteresovani za Srbiju", izjavio je Umar, upućujući na tri gigantske turske građevinske kompanije "Kolin", "Makwol" i "Juksel" koje su potpisale ugovore za izgradnju dela autoputa od Beograda, preko Sandžaka, do Bara, u susednoj Crnoj Gori.

U Srbiji su, međutim, vrlo prisutne teze da Turska preko ekonomskog prodora nastoji da se neoimperijalistički uspostavi u regionu Zapadnog Balkana.

Zastupnici teze o nastojanjima Turske da ponovo uspostavi svoju sferu uticaja na Zapadnom Balkanu, pozivaju se u poslednje vreme na knjigu turskog premijera Ahmeta Davutogulua "Strategijska dubina", koja je prevedena na srpski jezik.

Oni, poput Bojana Bugarčića, pisca predgovora za knjigu, tvrde da je to delo pisano kao vizija nove spoljne politike Turske koja želi da postane "epicentar Balkana, Bliskog istoka i Kavkaza". Strategija današnje Turske, tvrdi se, jeste da odbaci Ataturkovu politiku Turske kao mosta između Istoka i Zapada.

Da su turski interesi u Srbiji nesumnjivo promuslimanski, smatra Darko Tanasković, stručnjak iz oblasti orjentalnih studija na Univerzitetu u Beogradu, svojevremeno i ambasador Srbije u Ankari.

I u javnom mnenju Srbije samo manjina od 15 odsto ispitanika u Galupovom istraživanju smatra da je Turska prijateljska zemlja.

Meho Mahmutović

Meho Mahmutović

Sa Tanaskovićevim ocenama da Turska sprovodi neoosmanističku politiku na Zapadnom Balkanu, odnosno, da Srbija nije njen povlašćeni partner u regionu već Bosna i Hercegovina, Albanija i muslimanske zajednice u ostalim balkanskim državama, nije saglasan Meho Mahmutović, gradonačelnik Novog Pazara.

Mahmutović za RSE kaže da su turske investicije na Zapadnom Balkanu još uvek na simboličkom nivou, ali i da su ulagači te zemlje, birajući između Sandžaka, u kome živi brojna bošnjačka zajednica, i Leskovca i Krupnja otvorili fabrike tekstila u Leskovcu i Krupnju, a ne u Novom Pazaru.

"Mi smo imali dosta sastanaka i sa predstavnicima Ambasade Republike Turske u Beogradu, sa dosta privrednika koji su dolazili u Srbiju. Gledali su i mesta u Novom Pazaru, kao i ostala potencijalna mesta za neke investicije. Međutim, za sada nemamo plaćenih pravih investicija iz Turske. Imali smo nekoliko razvojnih projekata koje je uradila turska razvojna agencija Tika. Napravili su osnovnu školu pre nekoliko godina u Novom Pazaru, a prošle godine je puštena u rad nova osnovna škola i nekoliko su mostova uradili ovde u Novom Pazaru", kaže Mahmutović, te dodaje:

"Očekivali smo da će veliki proizvođač džinsa doći u Novi Pazar. Sve je, praktično, bilo pripremljeno za njegov dolazak, ali on se odlučio za Leskovac i Krupanj. Privrednici biraju verovatno tamo gde im je bolje. Nama je žao što nisu došli ovde jer imamo kvalifikovanu snagu koja proizvodi džins, ali pošto je to privatni kapital - oni odlučuju."

Na pitanje mogu li se u doglednoj budućnosti očekivati značajnije turske investicije, novopazarski gradonačelnik kaže da je u tom pogledu optimista.

"Svi su oni govorili da bi vrlo rado došli u Srbiju da investiraju, ali su ranije govorili da je potrebno da njihova banka dođe ovde jer posluju tamo gde imaju banku. Halk banka je odnedavno u Srbiji, tako da bi to moglo da bude podsticaj za turske investicije jer siguran sam - kad pogledam koliko su investirali u Rumuniji, Bugarskoj, pa i u Makedoniji - da Srbija ima najbolju lokaciju na Balkanu i da bi mogla da bude lider na Balkanu sa obzirom i na geostrateški položaj i na industriju i putnu mrežu i sve ostalo što Srbija ima i na pogodnosti koje nudi Srbija za investitore koji bi došli u Srbiju. Očekujem da u narednom periodu bude investitora iz Turske jer mislim da su kapital i roba preduslov za sve ostalo i ne vidim ništa sporno zašto se ne bi taj promet robe povećao i zašto ne bi investitori došli", kaže Meho Mahmutović.

Aida Ćorović

Aida Ćorović

Da je strah od navodnog neoosmanističkog prodiranja Turske na Zapadni Balkan neosnovan ocenjuje i Aida Ćorović, čelnica sandžačke nevladine organizacije "Urban In" i poslanica opozicione Demokratske stranke u Skupštini Srbije.

"Ja sam čitala ono što je profesor Tanasković (Darko Tanasković) pisao, ali mislim da je to predizmenzionisano i da ima drugih motiva da se o tome piše. Turska jeste prisutna poslednih godina i trudi se da neku vrste ekonomske saradnje uspostavi u zemljama bivše Jugoslavije i mislim da je to sasvim legitimno. Moj je stav da bi dobro bilo da Balkan napravi svoju poduniju i mislim da Turska tu svakako može biti lider i da nam pomogne u nekom razvoju", ističe Ćorović.

Ovde vlada jedna vrsta mita da Turska u ovaj region jako puno ulaže, a to uopšte nije istina, zaključuje Ćorović.

"Mnoge druge zemlje ulaze više i pre svega su to Evropska unija i Amerika, pa kako bi to onda mogli da zovemo? Vidim neki sličan reciprocitet kada je Rusija u pitanju. Meni je to jedna vrlo zanimljiva komparacija jer imate Rusiju koja nam, u suštini, ne pomaže i ne daje kredite, a sigurno je da kupuje nešto od nas, ali se taj značaj stalno podvlači, kao 'braća Rusi nam pomažu', a sa druge strane kad ulaže Turska onda kažemo 'da to nisu neka previše velika sredstva', te se onda tu javlja neka vrsta straha - predimenzioniše se sada i taj uticaj. Čini mi se da se manipuliše tim podacima i tu nema nekakvog racionalnog stava", navodi Aida Ćorović.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG