Dostupni linkovi

logo-print

Nemačka još bez “zelenog svetla” za Srbiju


Zigmar Gabrijel i Aleksandar Vučić u Beogradu

Zigmar Gabrijel i Aleksandar Vučić u Beogradu

Podrška na evropskom putu i moguće investicije su poruke Nemačke Srbiji sa dvodnevnog boravka visoke nemačke državno-privredne delegacije u Beogradu. Sa druge strane, od Srbije se očekuje nastavak reformi i dijaloga sa Kosovom. Pitanje kakvi su izgledi da Nemačka Srbiji u decembru da „zeleno svetlo“ za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja za članstvo u Evropskoj uniji i ovom prilikom ostalo je otvoreno.

Srbija želi da što pre otvori poglavlja za pristupanje Evropskoj uniji ali u razgovorima sa Zigmarom Gabrijelom, nemačkim vicekancelarom koji je bio na čelu nemačke delegacije, najviši srpski zvaničnici nisu tražili, kako sami tvrde, niti su pitali kada će se to dogoditi jer najpre nastoje da obave zadatke i tako evropskim zemljama olakšaju odluke.

Novinari su pitali ali su od Zigmara Gabrijela dobili samo neodređen odgovor.

“Najpre je pitanje za Srbiju koje će biti prvo poglavlje. Ja bih vam savetovao da se o tome dugo ne debatuje već da se počne sa pregovorima. Za investitore je najvažnije pitanje vladavine prava. Dakle, sa gledišta privrednika to su poglavlja 23 i 24. Tu su bitna i pitanja povezana sa Kosovom, poglavlje 35… Moj savet je da se na početku počne sa tim korisnim pregovorima, a ne da se blokira proces.”

Gabrijel je u Srbiju došao sa predstavnicima 40 nemačkih kompanija prvenstveno da bi se unapredila privredna saradnja sa Srbijom ali, kako prenose beogradski mediji, pre puta obavio je detaljne konsultacije sa kancelarkom Angelom Merkel oko političkih poruka koje će preneti srpskim zvaničnicima.

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, rekao je pred visokim gostom iz Nemačke da Beograd najpre želi, kao što je Gabrijel preporučio, da prvo otvori upravo najteža poglavlja.

“Hoćemo da ih rešimo odmah, a ne da ih ostavljamo za kraj. Kao što smo na početku mandata ove vlade krenuli u najteže moguće mere zato što smo sigurni da samo one donose rezultate. Kao što sam već rekao, kada ekonomija boluje od raka ne možete da je lečite aspirinom. Već samo teškim merama, ali onda imate dobru šansu da preživite.”

Iako je javnost očekivala da možda ovog puta od nemačkih zvaničnika čuje kada će Srbija napraviti sledeći korak ka Evropskoj uniji to se nije dogodilo već su, kao i mnogo puta do sada najvažnije poruke sažete u samo jednu reč - “reforme”. Politički analitičari podsećaju da je obazrivost uobičajna za nemačku dipliomatiju koja nikada ne ohrabuje iluzije ili veliki entuzijazam.

Bodo Veber

Bodo Veber

Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, rekao je za RSE da napretka oko najvažnijeg uslova za sada ne može biti, između ostalog, i zbog toga što još nije formirana nova vlada u Prištini.

Sada imamo situaciju kojoj se niko nije nadao. U ovom trenutku nastavak implementacije Briselskog sporazuma ne zavisi od Srbije. Verujem da oko otvaranja poglavlja još nije doneta konačna odluka u Berlinu, da će verovatno čekati još nedelju ili dve dana. Ima još malo vremena, pa ćemo videti šta će biti.”

Jelica Minić, iz Foruma za međunarodne odnose, smatra da Srbija uprkos svemu može da pokaže još posvećenosti Evropi.

“Nemačka ne može da odustane od svojih zahteva. To je držanje jedne stalne tenzije da se Srbija ne bi opustila. Ali sigurno je da ima nekih detalja Briselskog sporazuma u kojima bi Srbija mogla da učini popmak i da to promoviše na što bolji način. Koliko god mali ti koraci bili oni mogu biti dokaz da je prisutna spremnost da se napreduje.”

Evropska orjentacija Srbije, bar kada su u pitanju stavovi njenih najviših zvaničnika, je neupitna, ali su poslednji događaji kao što su poseta Beogradu ruskog predsednika Vladimira Putina i rusko-srpska vojna vežba u Nikincima bili povod da novinari postave pitanje kako Nemačka gleda na to i da li od Srbije traži da uvede sankcije Rusiji.

“Razumemo poziciju Srbije u pogledu odnosa sa Rusijom i odluka o pridruživanju Evropskoj uniji nije odluka protiv neke druge zemlje. To je odluka za demokratiju, slobodu mišljenja, nepovredivosti granica, ideju suživota… Niko ne traži da se države odlučuju za EU, a protiv nekoga, jer to nije mudra alternativa. Srbiji i zapadnom Balkanu smo spremni da ponudimo fer partnerstvo,” rekao je u Beogradu Zigmar Gabrijel.

Aleksandar Vučić ponovio je da je cilj Srbije Evropska unija, ali da želi i dobre odnose sa Rusijom.

“Srbija je nezavisna i suverena zemlja. Mi nismo ni mala Amerika ni mala Rusija. Mi smo Srbija i sa ponosom nosimo to ime. Sami donosimo svoje odluke. Uveren sam de ćemo svoju nezavisnost i stabilnost uvek umeti da sačuvamo. I ne vidimo neprijatelje oko sebe.”

Zigmar Gabrijel i Aleksandar Vučić

Zigmar Gabrijel i Aleksandar Vučić

Srbija Nemačku vidi kao najvažnijeg političkog i ekonomskog partnera, pa se od nje očekuje pomoć na putu evrointegracija, a od te zemlje generalno puno zavisi kako će se odvijati proces proširenja. Prvi konkretan rezultat posete delegacije Nemačke Srbiji mogao bi da bude ukoliko se ispune najave dolaska novih investitora iz te temlje.

Jelica Minić zaključuje da očekivanja ne bi trebalo da budu prevelika, kako u ekonomiji tako i u politici.

“Sa svakom zemljom Evropske unije, na koju računamo u evrointegracijama, se mora marljivo raditi. Bilo bi dobro da se pre decembarskih razgovora napravi dobra rekapitulacija svega što je urađeno. Da se javnost drži informisanom. Jer nepovoljni zaokreti mogu biti mnogo skuplji ako su neočekivani za većinu građana.”

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG