Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Visa: Nema oštećenih u hakerskom upadu


Za sada nema podataka koji ukazuju da su banke ili korisnici platnih kartica u Srbiji oštećeni zbog mogućeg hakerskog upada u bazu podataka „Visa“ servisa za centralnu i istočnu Evropu, saznaje RSE u beogradskom tužilaštvu. Čak i ako sve prođe bez posledica ostaje pitanje koliko banke i klijenti vode računa o bezbednosti računa prilikom korišćenja „plastičnog novca“.

Prvi rezultat panike izazvane blokiranjem nekoliko desetina hiljada platnih kartica u Srbiji je da će pet najvećih banaka koje su se odlučile na taj korak klijentima izdati nove kartice sa novim PIN kodovima kako bi se izbegao svaki rizik.

Branko Stamenković, tužilac Srbije za visokotehnološki kriminal, izjavio je z a naš radio da se nijedna banka, od kada je iz Evrope stigao signal da se obrati pažnja na moguću krađu, nije požalila na zloupotrebu kartica u ovom slučaju.

„Svi podaci koje smo do sada prikupili ne govore da je došlo do provale u našu bankarsku ili bilo kakvu drugu kartičarsku bazu podataka na teritoriji Srbije. Za sada nam se gradjani nisu požalili da ih je bilo ko pokrao... Ali policija će nastaviti da radi svoj posao. Tražili smo da obave razgovore sa nadležnima u odredjenim bankama i firmama, pa ćemo videti kakvi će biti rezultati.“

Neke od banaka ovim povodom oglasile su se šturim saopštenjima, ali nijedna od njih nije objasnila da li će snositi troškove zbog toga što su bez prethodnog obaveštenja blokirale hiljade kartica, kao i zbog činjenice da klijenti nisu mogli da ih koriste više od nedelju dana.

Beograđani sa kojima smo razgovarali kažu da su tek sada shvatili razmere mogućnosti da ih neko pokrade, ali da im je teško da menjaju navike u korišćenju kartica:



Prema nekim podacima, u Srbiji ima oko 6,5 miliona bankarskih kartica raznih vrsta, dok je samo kreditnih više od milion. Ukoliko se ne poštuju pravila zaštite, to je more mogućnosti za zloupotrebe i prevare kriminalaca.

Branko Stamenković kaže da bi, najpre radi bezbednosti, kultura korišćenja „plastičnog novca“ u Srbiji morala da bude na mnogo višem nivou.

„Kultura korišćenja platnih kartica u Srbiji je osrednja. Činjenica je da je u Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

mnogo slučajeva prilikom izvršenja krivičnih dela do zloupotrebe kartica došlo na vrlo jednostavne i naivne načine. Lično sam često bio prisutan u nekim prodavnicama u kojima sam video da građani usmeno saopštavaju kodove prodavcima. Ne vide dobro, ili ih mrzi da se bave time, pa prodavcu kažu PIN kod i zamole ga da ga sam upiše. Onda te osobe same provlače karticu i ukucavaju PIN kod iako kartice nisu njihove. To je jedan od najdrastičnijih primera kršenja svih bezbednosnih normi u korišćenju plastičnog novca. I to je nešto što bi moralo da se izbegava. Nikako ne bi smo smeli da dozvolimo da kartica izađe iz našeg poseda i da ne vidimo šta se sa njom dešava.“

Osnovni saveti korisnicima su da PIN kodove ne zapisuju u mobilne telefone ili na papiriće koje nose u novčaniku, i da pokrivaju tastaturu na bankomatu kada ukucavaju šifru. Banke u Srbiji tvrde da štite klijente koliko god mogu.

Ruža Ćirković, ekonomski novinar, kaže da banke vode računa o bezbednosti klijenata jer im je to u interesu, ali da ni one ne mogu da garantuju 100 odsto sigurnosti.

„Mislim da se potpuna bezbednost tu ne može ostvariti. A naročito ako su ti računi kompjuterizovani, dakle ako su u nekim bazama podataka. Hakeri mogu da upadnu gde god hoće, tehnika stalno napreduje i sa jedne i sa druge strane. Ja, na primer, ne koristim platne kartice. Pare podižem na šalteru u banci. Ne volim što se moji podaci, ni ovoliko koliko mora, nalaze u raznim bazama. Jer verujem da su sve te baze otvorene za zloupotrebe. Nemam poverenja u državu niti u bilo koji sistem da oni baš to tako čuvaju da bih mogla biti potpuno sigurna.“

Broj zloupotreba “plastičnog novca” u Srbiji poslednjih godina drastično je porastao. Najveće prevare bile su tehnikom “skimovanja”, tako što uz pomoć čitača kartica kriminalci preuzimaju podatke sa magnetnog zapisa na tuđoj kartici, stavljaju ih na novu karticu i podižu novac sa računa.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG