Dostupni linkovi

logo-print

Nema Đinđićeve vizije i energije


Zoran Đinđić - avgust, 2001.

Zoran Đinđić - avgust, 2001.

Na devetu godišnjicu ubistva Zorana Đinđića Srbija nije mnogo bliže ostvarenju njegovih ideja nego u trenutku kada je on ubijen. Građani su uvereni da bi Srbija sa Đinđićem danas bila na boljem putu a viziju i energiju ubijenog premijera ne prepoznaju među današnjim političkim liderima.

Zoran Đinđić je ubistvom zaustavljen u pokušaju demokratizacije društva, i korenitih ekonomskih i društvenih promenа, koje je započeo nakon rušenja Miloševićeve autoritarne vladavine. Devet godina nakon što ga je snajperskim hicem ubio pripadnik JSO, jedinice čiji tragovi zločina vode do brojnih ratišta na prostoru bivše Jugoslavije, sećanja građana na energičnog, harizmatičnog i pragmatičnog lidera, koji je zbog svoji progresivnih stavova bio napadan i medijski satanizovan, su i dalje jaka.



Zoran Đinđić je imao viziju, strategiju i energiju, sve ono što nije krasilo nijednu vladu niti lidera posle njegovog ubistva.

(VIDEO: Jedan od snimaka govora Zorana Đinđića u skupštini Srbije)


Po izboru njegove vlade u parlamentu Đinđić je opoziciji poručio da hoće novu politiku za rešavanje problema, koje je Miloševićeva vlast napravila, drugim sredstvima. Građani su tada verovali da se mogu veoma brzo izvesti temeljne promene.

„Od ekonomije do Kosova nijedan problem nije rešen u ovoj zemlji. Tu smo da probama da ih rešimo, ali ne na način koji vi predlažete jer ako budemo radili onako kako vi predlažete završićemo tamo gde ste vi završili, a to je u porazima. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić obraćajući se tada poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.

Političko blato

Srbija kao da danas nije mnogo bliže ostvarenju Đinđićevih ideja o demokratizaciji i reformama društva nego u trenutku kada je on ubijen. Pretvorena je u partokratsku državu sa populističkim liderima. Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da je najlakše reći da se nigde nismo pomerili. Ipak se nešto uradilo, kaže ona, ali da je to jako malo.
Supruga Zorana Đinđića, Ružica Đinđić i predsednik Srbije Boris Tadić na obeležavanju 9. godišnjice od smrti premijera, 12. mart 2012.

Supruga Zorana Đinđića, Ružica Đinđić i predsednik Srbije Boris Tadić na obeležavanju 9. godišnjice od smrti premijera, 12. mart 2012.


„Setimo se da je 2000. godine uopšte reći da se nešto desilo u Srebrenici zvučalo potpuno čudno i svi su govorili da se ništa nije ni desilo. Danas ipak mislim da ima vrlo malo ljudi koji to poriču. Dakle, neki pomak se desio, ali naravno taj pomak je užasno mali za tih deset godina. Trebalo je da se uradi neuporedivo više i da Srbija bude neprepoznatljiva“, kaže Stojanović.

Ima li danas u Srbiji pravih nastavljača Đinđićeve politike? Jedan od njegovih najbližih saradnika Zoran Živković, koji je nakon Đinđićevog ubistva došao na čelo vlade, kaže da broj ljudi koji očekuju novog lidera, novu političku opciju koja će pokrenuti Srbiju iz učmalosti u koju je upala posle 12. marta 2003. godine, govori da ima nade.

„Na današnjoj političkoj sceni Srbije nema nikoga ko ni po svojoj mudrosti, ni po svojoj hrabrosti, ni po svojoj energiji, ni svom poštenju, niti rešenosti, može da liči na Zorana Đinđića. Umesto atmosfere velikih reformi, bolnih, ali neophodnih rezova, danas imamo jedno veliko srpsko političko blato“, ocenjuje nekadašnji premijer.

Vlаdа Zorаnа Đinđićа uspela je da obori godišnju inflаciju sа 41 nа 15 odsto, а krаjem 2001. godine zаbeležen je privredni rаst od 5,5 odsto. Njegova vlаdа je započela sаrаdnju sа Hаškim tribunаlom i tokom njenog mаndаtа, u sklаdu sа međunаrodnim obаvezаmа, uhаpšeno je nekoliko hаških optuženikа. Nakon šest meseci u Hag je isporučen bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodаn Milošević što je dovelo do sukoba sa tadašnjim predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom, koji je insistirajući na navodnom legalitetu omogućio da neki ključni ljudi Miloševićevog režima ostanu u državnom aparatu.

Stojanović: DS u velikoj meri napustila Đinđićev program

Za razliku od današnjih političara na vlasti, kojima nedostaje Đinđićeva hrabrost, on se, uprkos napadima i kritikama, nije udvarao biračima populističkim obećanjima već je radio ono što je bilo neophodno.

“Postoje određeni uslovi i određeni standardi koje u saradnji sa međunarodnim organizacijama moramo da poštujemo kao što moramo da platimo putarinu na autoputu. Ako nećemo možemo da se vozimo nekim kolskim putem. Jedan od tih uslova je saradnja sa sudom u Hagu, ne zato što neko voli taj sud, ne zato što je taj sud pravedan ili nije pravedan, ili kakav je da je, nego zato što je to jedan od uslova koje sve zemlje koje žele da budu deo tog kluba moraju da ispune. Ako nećemo to da uradimo treba odmah da kažemo da nećemo, a ne da se cenjkamo, ne da danas hoćemo, sutra nećemo jer onda izgledamo kao neozbiljan narod“, govorio je Đinđić.

Đinđić je bio jednа od ključnih ličnosti demokrаtskih promenа 2000. godine. Danas se mnoge partije pozivaju na njegove ideje, ali one su prisutne u Srbiji, kaže istoričarka Dubravka Stojanović, „samo u onoj meri u kojoj nas nažalost EU natera na to“.

„Đinđićeve ideje su bile nešto što je dobro za razvoj Srbije, njenu transformaciju i njenu tranziciju. Ako neko danas zastupa Đinđićeve ideje to je najbliže Liberalno demokratskoj partiji jer, nažalost, imam utisak da je njegova Demokratska stranka u velikoj meri, ili u najvećoj meri, napustila njegov program“, ocenjuje Stojanović.

„Da vi neprekidno sluđujete narod koji ne zna da li će na kraju sa Rusijom ili Evropom, da li će sa Kosovom ili bez Kosova, i šta će sa svim tim da radi. Vi stalno držite sve te dileme potpuno otvorene, ne date jasan pravac u kome se ide, i izluđujete to društvo, i na taj način lakše manipulišite njime. Nažalost, društvo je nedovoljno zrelo i društvo još uvek nije naučilo vlast da se svaka takva stvar mora platiti“, kaže Stojanović.

Američki nedeljnik „Tаjm” u septembru 1999. godine uvrstio je Đinđićа među 14 vodećih evropskih političаrа trećeg milenijumа. Đinđić će ostati upamćen i kao izvstan retoričar čiju su reč krasile metafore, hiperbole, izlaganje u slikama.



Posle troipogodišnjeg procesа, za Đinđićevo ubistvo osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije i „zemunskog klаnа” kаo neposredni izvršioci ubistvа.

Bez obzira što je više puta obećavano politička pozadina atentata još uvek nije rasvetljena tako da Srbija zapravo ne zna ko su prave ubice Zorana Đinđića.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG