Dostupni linkovi

logo-print

Nema ničeg društvenog u ''društvenim medijima''


Ilustracija

Ilustracija

Dejli Telegraf, priredio Mihailo Rakić

Brzi razvoj digitalnih tehnologija doprineo je masovnoj upotrebi interneta i, posebno, društvenih mreža, ali iako omogućavaju bržu i lakšu komunikaciju one često deluju suprotno svom imenu i izazivaju otuđenje i asocijalno ponašanje, piše Dženet Deli u engleskom listu ''Dejli Telegraf''.

''Tehnologija je (opet) preobrazila naše živote. Javna polemika danas se uglavnom vodi na društvenim mrežama, zar ne? Tako da svako ko, recimo, ima mobilni telefon, može imati mnogo veći uticaj na mišljenje u društvu od nekoga ko je za to zaista stručan. Izgleda da je novi način komuniciranja učinio klasične medije suvišnim. Ili to ipak nije baš tako?'', piše Deli.

Napredak u tehnologiji, kaže autorka, doneo je promene na mnogim poljima. Ako želite da malo ozbiljnije istražite neku temu ili pojam, prvo ćete otići na internet. Danas čitamo knjige na internetu u elektronskoj formi, a one klasične se štampaju sve manje, izuzev bestselera koje, umesto u knjižari, sve češće možete naći na trafikama i u prodavnicama.

Takođe, danas svako može da gleda filmove i televiziju iz svoje fotelje, na kompjuteru ili laptopu – nema više onog klasičnog okupljanja ispred TV-a u dnevnoj sobi, sve je dostupno da se gleda kada i gde poželiš. Tehnološki razvoj donosi toliko novih stvari da, recimo, u bioskopima specijalni audio-vizuelni efekti omogućavaju gledaocu doživljaj da je i sam glumac u filmu koji gleda.

Društvene mreže kao Fejsbuk i Tviter omogućavaju da uvek budete u kontaktu sa ljudima koje volite i jednim klikom saopštite sve o čemu razmišljate u tom trenutku, iako se možda nalazite na dva različita kraja sveta.

Ali šta je to zapravo revolucionarno u društvenim medijima? Kako je dozvoljeno da neko bez ikakve mere i kontrole deli svoje mišljenje, preti, širi mržnju i netrpeljivost sa ostatkom sveta? Došao je trenutak kada treba preispitati kako korist, tako i opasnost koju predstavlja ovakva vrsta fenomena.

‘’Rekla bih da on nije, u bilo kom pravom smislu, demokratski. Javna platforma koja dozvoljava ispoljavanje mržnje ili podstiče nasilje bez ikakve odgovornosti, jeste neprijatelj demokratije – a ne njen saveznik’’, navodi Deli.

Plašt nevidljivosti na forumima

Ona postavlja pitanje kako se došlo do toga da je, nekada neutralni javni prostor, danas prepravljen groznom i bezrazložnom netrpeljivošću koja u mnogome ugrožava mentalno zdravlje ljudi prilikom njihovog boravka na mreži. Odakle dolaze sav taj apsurd, nedokučivi bes i mržnja? Jesu li oni oduvek bili prisutni, skrivajući se ispod površine naizgled benignog društvenog života, čekajući svoju priliku da iskoče iz mraka?

Ona to objašnjava malo drugačije: ''Više sam sklona verovanju da je to povezano sa samoizolacijom koje je donelo masovno korišćenje kompjutera (u to se ubraja i zavisnost od pornografije) i time podstaklo devijantno, narcističko, skoro autistično ponašanje prema spoljašnjem svetu. To bi mogao biti još jedan razlog zašto opsesivnost u učešću na društvenim mrežama i medijima zapravo nije uopšte ''društvena'' – danas je tako lako biti izdvojen, uskogrud i, na kraju, anti-društven’’.

Ljudi koji drugima šalju pretnje silovanjem ili smrću ne komuniciraju sa svetom na isti način kao ostali ljudi. Kroz ovaj vid fantazije oni su u nekoj vrsti paralelnog univerzuma u kome njihovo detinjasto ponašanje prolazi bez posledica. Postoji jedan upečatljiv faktor ove zablude - anonimnost, koja se iz nekog neshvatljivog razloga podrazumeva na internetu.

Kako ona uopšte može da se opravda, kakav je to istorijski presedan – otvoreni forum na kojem se krišom, pod ćudljivim plaštom nevidljivosti, nudi svakome da anonimno učestvuje u razgovoru na bilo koju temu?

U slobodnom društvu nije dozvoljeno da se glasa ili se ozbiljnije uključi u neku javnu raspravu bez prethodne identifikacije svojim pravim imenom i prezimenom. A ipak zavisnici od društvenih mreža mogu zloupotrebiti svoje prisustvo na internetu ''lično'' preteći i žučno učestvujući u bilo kojoj raspravi na internetu pod pseudonimom ili lažnim imenom.

Neodgovornost, nepouzdanost, ali i lično nezadovoljstvo mogu na kraju preovladati, pa će ceo ovaj eksperiment postati samo još jedna izbledela revolucija u tehnici. Sadašnje stanje stvari možda, kako se danas zaključuje, pospešuju ljudsku slobodu, ali je pitanje da li u tome zapravo ima nečeg društvenog, piše Deli u svom komentaru.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG