Dostupni linkovi

logo-print

Nema mesta panici: Novac u „grčkim“ bankama u Srbiji bezbedan


Zgrada Narodne banke Srbije

Zgrada Narodne banke Srbije

Privremeno zatvaranje banaka u Grčkoj zbog do sada neuspešnih pregovora grčke vlade sa međunarodnim kreditorima neće imati negativan uticaj na poslovanje, likvidnost i solventnost četiri banke u Srbiji u većinskom grčkom vlasništvu – Vojvođanske banke, Pireus, Eurobanke i Alfa banke, saopštila je Narodna banka Srbije. U to uveravaju i centralna banka i ekonomski analitičari.

Banke u većinskom grčkom vlasništvu na srpskom tržištu imaju udeo 14 odsto, sa imovinom od četiri milijarde dolara.

Te banke su, kako se navodi u saopštenju Narodne banke Srbije, strogo regulisane, najčešće rigoroznije nego na matičnim tržištima, što je omogućilo dovoljnu likvidnost i adekvatne kapitalne rezerve, koje se mogu koristiti u ovakvim situacijama u kojima i loše vesti mogu da izazovu nepotrebne negativne posledice i psihološke potrese.

Da nema razloga za paniku i strah srpskih građana koji imaju uloge u bankama u Srbiji koje su u većinskom grčkom vlasništvu, smatraju i sagovornici RSE. Biljana Stepanović, direktorka Business Info Group:

“Ne očekujem da će banke u Srbiji osnovane većinskim grčkim kapitalom imati nekih drastičnih problema, osim ako ne dođe do nekog ogromnog pogoršanja, što prosto ne možemo da znamo. Mislim da građani ne bi trebalo nikako da paniče jer je, podsetiću, država još krajem 2008. godine preuzela garanciju za sve uloge građana do 50.000 evra. To je država i tada uradila zbog ogromnog i naglog podizanja novca iz banaka kad je nastupila svetska ekonomska kriza – odliv je bio 800 miliona evra, bespotrebno, što je za svaku banku udar – i onda je država na sebe preuzela da garantuje, odnosno, isplati, da ako banka ne može da isplati uloge. U tom smislu zaista mislim da nije trenutak da se paniči zbog bilo čega, uz ogradu da treba pratiti situaciju i da treba videti kako će ovo sve da se razvija”, kaže Biljana Stepanović, dodajući da se nada da će Grčka i evropska trojka pronaći neko rešenje jer je to u obostranom interesu.

I iz Pireus banke su takodje poručili da posluju regularno i podsetili da su nezavisno pravno lice registrovano kao domaća banka sa stranim ulagačkim kapitalom. Objašnjavaju da novac koji je uložen kao kapital ne može da se povuče, da ostaje u Srbiji kao trajna garancija solventnosti ovdašnjim deponentima, kreditorima i drugim poveriocima. Iz Vojvođanske banke takođe poručuju da njihovi klijenti nemaju razloga za strah.

I ekspert za monetarizam, profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić smatra da klijenti u Srbiji koji posluju sa bankama osnovanim većinskim grčkim kapitalom nemaju razloga da paniče, tim pre što je, kako podseća, Narodna banka objavila da je odmah počela da primenjuje pojačane mere kontrole banaka u grčkom vlasništu u Srbiji.

“Ono što je za naše građane ključno, to je da Narodna banka mora da stoji iza onoga što je zvanično saopštila, naime, “da će pojačano pratiti i ograničavati transakcije ovdašnjih banaka sa matičnim bankariskim grupacijama”. To znači da srpska centralna banka apsolutno mora imati nadzor nad tim da ne dođe do odliva kapitala iz banaka koje su u Srbiji samostalna pravna lica u cilju nadomeštanja likvidnosti grčkih banaka”.

I Đukić podvlači da srpski klijenti koji posluju sa bankama u Srbiji osnovanim grčkim kapitalom mogu da budu relaksirani:

“Ja mislim da građani koji imaju do 50.000 evra ne moraju uopšte da razmišljaju o tome jer Narodna banka Srbije mora stajati iza toga što tvrdi u zvaničnom saopštenju; mora intervenisati ako dođe do crnog scenarija da garantuje depozite do pomenutog iznosa. Dakle, za male i srednje štediše ja mislim da glavobolje nema i da oni mogu mirno spavati jer iza toga mora da stoji država, u ovom slučaju Narodna banka Srbije, odnosno, Agencija za sanaciju stečaja i likvidaciju banaka, koja je ujedno i subjekat koji se bavi osiguranjem depozita. U tom smislu, svako hazardiranje na tom planu ili samo jedan mig da neko ne bi mogao da povuče depozit bilo bi hazardiranje da se izazove finansijska panika koja nikome ovde ne treba, čega je svakako svesna i Narodna banka Srbije”, uverava Đorđe Đukić.

Razloga za strah ne treba da imaju ni srpski turisti u Grčkoj. Mere ograničenja prometa kapitala je privremeno uvela grčka vlada ne odnose se na one koji obavljaju transakcije ili povlačenje novca iz bankomata koristeći debitne i kreditne kartice izdate u inostranstvu.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG