Dostupni linkovi

logo-print

Nekažnjavanje podgreva atmosferu napada na novinare


Sa skupa o slobodi govora i novinarske profesije

Sa skupa o slobodi govora i novinarske profesije

Tokom 2013. godine zabeležena su 23 napada na novinare u Srbiji. Dobra okolnost je da je to manje nego nego u 2012., u kojoj se dogodio 31 napad, ali je poražavajuće da nije izrečena nijedna sankcija za počinioce nekog od tih 23 napada. „Država mora da zaštiti novinare od pretnji nasiljem i pritisaka, i da brzo reaguje prema počiniocima, jer je svaki napad na novinara napad na demokratiju“, ocenjeno je zato na skupu o slobodi govora i novinarske profesije.

Neotkrivanje odgovornih za poslednje napade na novinare, samo je nastavak takve prakse. Bez epiloga su i dalje i brojna ubistva i napadi na novinare koji su se dogodili u prethodnim godinama, pa i decenijama.

Tako se, na primer, još čekaju odgovori na pitanja – Ko stoji iza ubistva novinarke Dade Vujasinović, izvršenog pre 20 godina? Ko je pre 15 godina ubio, a ko naručio ubistvo Slavka Ćuruvije? Ko je 2001. godine ubio novinara Milana Pantića? Ko je 2007. godine postavio bombu pod prozor novinara Dejana Anastasijevića? Ko danas ugrožava bezbednost novinara do te mere da nekoliko njih živi sa 24-očasovnim policijskim obezbeđenjem?

Brojna otvorena pitanja, koja pokazuju da se izvori pretnji novinarima retko otklanjaju, po mišljenju Miroslava Jankovića, višeg savetnika za slobodu medija pri OEBS-u, ima veoma loše efekte po slobodu medija u Srbiji i podstiče širenje autocenzure.
Miroslav Janković

Miroslav Janković

„To neotklanjenje izvora tih pretnji zapravo ima s jedne strane vrlo obeshrabrujuće efekte na slobodu medija, naročito na istraživačko novinarstvo, a sa druge strane jako doprinosi širenju autocenzure. Jer, svi ti novinari koji vide teške lične uslove u kojima žive novinari pod stalnom policjiskom zaštitom, teško da će se odlučiti da istražuju i pišu o nekim teškim slučajevima korupcije, kriminala, zloupotreba naravno bojeći se da i sami mogu da dođu u istu poziciju“, kaže Janković.

Efekti klime u kojoj napadači na novinare ostaju u senci i u kojoj se pretnje zaposlenima u medijima rešavaju dodeljivanjem stalne policijske pratnje bez otkrivanja izvora tih pretnji, već su vidljivi, a osim pretnji po bezbednost, novinari u Srbiji suočavaju se i sa pretnjama da će izgubiti posao, odnosno mogućnosti za egzistenciju.

"Srpska medijska scena predstavlja otužnu sliku slabo plaćenih, uplašenih novinara sklonih autocenzuri i potkupljivih medija koji svoj opstanak jedino vide u besmranom dodvoravanju vladajućoj političkoj opciji“, ocenio je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, govoreći na skupu organizovanom povodom 20 godina postojanja tog udruženja.

Državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja Gordana Predić, zato priznaje da je neophodno „raditi i na poboljšanju statusa samih novinara i naravno napraviti jedno bolje okruženje za njihov nesmetan rad“.

Zaštita novinara je imperativ

U istragu o ubistvima novinara, pre izvesnog vremena se uključila Komisija na čijem je čelu novinar Veran Matić. Prezentujući korake koji su napravljeni, on je rekao da je u slučaju Dade Vujasinović zatraženo superveštačenje, koje bi uskoro trebalo da izvrši institut iz Haga.

U slučaju Slavka Ćuruvije nekoliko osoba je nedavno uhapšeno - Milan Radonjić, bivši šef beogradskog centra Državne bezbednosti Srbije i Ratko Romić, nekadašnji operativac DB-a, pojavili su se novi dokazi za koje Matić veruje da bi mogli da dovedu do optužnice, kao i jedan svedok.

Što se tiče novinara iz Jagodine, Milana Pantića, Matić kaže da se u Sarajevu upravo saslušava jedna osoba, koja izdražava kaznu u zatvoru u Foči, a za koju se sumnja da je učestvovala u tom ubistvu.
Veran Matić

Veran Matić

„U Sarajevu se saslušava jedna od osoba za koje smo dobili određene informacije da bi mogla biti umešana. U jednoj od evropskih zemalja se nalazi jedna druga osoba, za koju takođe posedujemo informacije da je umešana u to ubistvo. Ta osoba ima promenjen identitet, kao i osoba koja se saslušava u BiH. Posle ubistva 2001. godine, da li je koincidencija ili su zasita u tome učestvovali, njihov identitet je promenjen ovde u Srbiji, dobili su potpuno drugačija imena i dokumenta. Osoba koja se saslušava u Sarajevu osuđena je zbog zločina u Srebrenici, to je bila ekipa izvršilaca“, rekao je Matić.

„Mediji su ključni za demokratičnost društva“, podseća predstavnike države Vladimir Marković iz Centra za Evrointegracije Srbije i dodaje da će u narednom periodu posebna pažnja biti posvećena sagledavanju i praćenju stanja u oblasti slobode medija i izražavanja, a koja će zajedno sa vladavinom prava i temeljnim slobodama biti od izuzetnog značaja u daljim pregovorima Srbije sa EU.

„Ne treba posebno naglašavati da su sloboda medija i slobodan protok informacija ključni za oblikovanje i očuvanje demokratskog društva. Država mora da obezbedi zaštitu novinara od svih pritisaka, pretnji i fizičkog nasilja i da se počinioci zločina nad novinarima adekvatno kazne“, kaže Marković.

Bezbednost i tretman novinara u EU nije stvar izbora vlasti, već imperativ o kome se govori u prvim i najznačajnijim pregovaračkim poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i ljudska prava.

Na to ukazuje Andrej Horvat, vođa projekta:

„Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“, nemačkog GIZ-a. „23, 24 su ona poglavlja o kojima se ne raspravlja, nego se usvoje. Tu, oko tih poglavlja, nema pregovora, nego se samo prati implementacija. Srbija ulazi u klub zemalja koja imaju određena pravila, ta pravila moraju da se ispoštuju“, rekao je Horvat
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG