Dostupni linkovi

logo-print

Neizvesna sudbina vojvođanske Deklaracije


Skupština Vojvodine

Skupština Vojvodine

Skupština Vojvodine deklaracijom traži da republički parlament pokrene postupak za izmenu ili pisanje novog Ustava Srbije. Dokument koji je donet uz protivljenje opozicije koju predvodi Srpska napredna stranka i uz otpor Saveza vojvođanskih Mađara koji je deo vladajuće koalicije u pokrajini ima neizvesnu sudbinu.

Promena ustavno-pravnog položaja Vojvodine i jačanje autonomije ključne su tačke deklaracije koju je Skupština Vojvodine uz saglasnost 64 poslanika usvojila na poslednjoj sednici.

Inicijativu za promenu Ustava Srbije predložile su tri stranke: Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratska stranka i Nova demokratska stranka. Podršku, međutim, nisu dobili od Saveza vojvođanskih Mađara koji je, barem na papiru, još uvek deo vladajuće koalicije u pokrajini. Ni opozicija nije dala podršku predlogu.

Predsednik Skupštine Vojvodine i prvi čovek SVM-a Ištvan Pastor tada je izjavio da ovaj dokument neće doneti ništa dobro Vojvodini.

„Ovo je jedan dnevno politički potez i videćete, za nedelju dana se, čak i od strane onih koji su potpisali tu Deklaraciju, niko toga više neće sećati“, rekao je on.

Na pitanje da li je deklaracija samo političko pucanje u prazno, politikolog Duško Radosavljević kaže:

„Mislim da će ova Deklaracija, i tu su bili svi u pravu, za svakog biti samo jedna alibi pozicija. Partije koje čine većinu će reći, eto mi smo to doneli, ali niko nas ne sluša; SVM će reći evo vidite da ništa ne može da se promeni, SNS će reći eto nije bilo vreme da se donese jedan ovakav akt. A najgora je stvar kada je svaka politička opcija u jednom trenutku u pravu. To znači da se izgublia moć političkog i racionalnog rasuđivanja u ovoj državi“, smatra Radosavljević.

Pokrajinski čelnici Srpske napredne stranke smatraju da promena Ustava jeste tema, ali da se o tome ne može na ovaj način razgovarati. Šef te stranke i premijer Aleksandar Vučić govoreći o situaciji u Vojvodini kaže da je strateški cilj države da se u pokrajini živi bolje.

„Ono što vidim da su se neki stisli za svoju fotelju i da je ne puštaju ni za živu glavu. Džabe imaju šest, sedam, ili devet posto oni se ponašaju kao da imaju šezdeset, sedmadeset ili devedeset. Nisam stigao time da se bavim. Strateški cilj je da Vojvodina bude normalno razvijeni deo Srbije i da napreduje onako kako će da napreduje cela Srbija. O taktici nisam ni razmišljao“, kaže premijer.

Aleksandar Popov

Aleksandar Popov

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da su male šanse da će deklaracija biti uvažena. Ipak, ako bi vojvođanski parlament uspeo da nametne ovu temu republičkim vlastima, on bi morao da insistira na proširenju izvornih nadležnosti pokrajine.

„Treba insisitrati da te prenete nadležnosti ne budu prenete već izvorne nadležnosti. Ono što je maksimalno to je da se Vojvodini vrate nadležnosti zakonodavne, izvršne i delimično sudske. To bi bio neki maksimum koji naravno da nije realan. Čak ni ovo što je optimum u vezi sa prenetim nadležnostima nije relaan zbog donosa snaga u parlamentu. Nije bio realan ni u prethodnom mandatu kada su demokrate imali premoć ali ni približno onoliko koliko SNS danas ima, koji se protivi širim nadležnostima Vojvodine, čak je njihova glavna tendecija da položaj pokrajine vrate na nivo iz devedesetih godina“, naglašava Popov.

Glavni zagovarač donošenja deklaracije bila je Liga socijaldemokrata Vojvodine, ali to ne bi uspeli da nisu imali podršku Demokrata i Tadićevih poslanika. Ipak postavlja se pitanje, zašto DS nije insistirao na promenama u proteklim godinama kada je ta stranka imala dominantnu poziciju u republičkom zakonodavstvu.

Nedim Sejdinović

Nedim Sejdinović

Pisac i jedan od učesnika kampanje koja se vodila protiv donošenja aktuelnog Ustava Nedim Sejdinović smatra da je ipak značajna stvar to da je ovaj dokument usvojen.

„Ja mislim da ovakva inicijativa u ovom trenutku jeste značajna, kao i sve druge inicijative koje iz raznih uglova pokreću pitanje promene Ustava Srbije, jer je jasno da je Ustav Srbije trenutno je jedan od snažnijih generatora mnogih političkih i ekonomskih kriza u zemlji“, navodi Sejdinović.

Aktuelni Ustav Srbije donet je 2006. godine. Tada je dobio podršku i dve najveće stranke: Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke. Izlaznost na referendum u Vojvodini bila je manja od polovine broja upisanih birača, dok je skoro šezdeset odsto onih koji su učestvovali na referendumu glasalo protiv predloga za usvajanje najvišeg pravnog akta.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG