Dostupni linkovi

logo-print

U Briselu je održan sastanak pod nazivom „Prijatelji Srbije“. Inicirale su ga Austrija i Italija, s ciljem da se podstakne ubrzanje otvaranja pregovaračkih poglavlja EU sa Srbijom. Skupu se odazvalo dvadeset šefova diplomatije članica EU i osam njihovih zamenika i državnih sekretara. Srpski premijer Aleksandar Vučić zatražio je od zemalja-članica EU otvaranje prvih poglavlja sa Srbijom mnogo pre kraja godine.

Domaćin skupa, ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurz čestitao je Srbiji na pozitivnim i značajnim reformama, ali je dodao da nije dobro što Srbija godinu i po dana posle početka pristupnih pregovora još nije otvorila nijedno poglavlje.

„Ovaj sastanak održan je u vrlo kritičnom trenutku, zato što godinu i po dana nakon otvaranja pregovora o članstvu u januaru prošle godine još uvek nije otvoreno ni jedno jedino poglavlje. Mi smo pozvali naše kolege na ovaj samit zato što smatramo da je neophodno da što pre otvorimo prva poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Drugo što bih želeo da naglasim je sledeće: ono što smo nedavno videli u Makedoniji govori nam da nedostatak evropske perspektive nije od pomoći regionu Zapadnog Balkana“, kazao je Sebastian Kurz.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od šefova diplomatija zemalja Evropske unije da prva pregovaračka poglavlja sa Srbijom otvore mnogo pre kraja godine.

„Nisu se čule kritičke primedbe na ono što smo uradili na ekonomskom planu. Da, čuli smo i ranije, a čuli smo i danas, da ima još stvari koje treba implementirati što se tiče dijaloga između Prištine i Beograda. Uradili smo mnogo na tom polju i daćemo sve od sebe da dođemo i do novih rezultata u tom dijalogu iako to nije uvek lako. Zatražili smo od zemalja-članica EU da budu svesne šire slike, u kojoj je, i prema našim i prema njihovim ocenama, Srbija stub stabilnosti u regionu. Nastavićemo da sprovodimo takvu politiku, natavićemo dijalog sa Prištinom i ja sam zamolio sve ministre da prva poglavlja ne otvaramo na samom kraju godine nego mnogo pre toga“, rekao je Vučić.

Konferencija „Prijatelji Srbije“ je neformalnog karaktera, što znači da države-učesnice ne mogu preduzeti nikakve konkretne korake, ali mogu pružiti podršku Srbiji u smislu toga šta bi moglo da se uradi kako bi se unapredila situacija za Srbiju u smislu otvaranja poglavlja, javlja dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozwiak i ističe da će odluka o tome kada će biti otvorena prva poglavlja zavisiti od onoga šta se bude dešavalo u implementaciji Briselskog sporazuma:

„Na kraju, odluka o tome da li će Srbija otvariti poglavlja ili ne zavisiće od onoga što se bude dešavalo u dijalogu Beograda i Prištine. Čak i najveći prijatelji Srbije priznaju da se stvari razvijaju sporije nego što se očekivalo. Dakle, kako bi se ubedila Nemačka, koja je glavni igrač, Srbija mora da iskorači u dijalogu sa Kosovom i tada bi se omogućilo otvaranje poglavlja. Verovatno ne u junu, već u decembru“, javlja naš dopisnik.

Briselski samit „Prijatelji Srbije“ jeste važan, ali ne treba posle njega očekivati neke spektakularne rezultate, ocenjuje Jovan Teokarević, univerzitetski profesor i direktor Beogradskog centra za evropske integracije. On, međutim, upućuje na to da treba učiti iz iskustava nekih zemalja koje su pre Srbije ušle u članstvo EU.

„Vrlo je važno da se ima nešto što se zove 'sponzor' ili 'kum' u Evropskoj uniji – što su, otprilike, formulacije u tom briselskom žargonu. Iz iskustava zemalja koje su pre Srbije ušle u Evropsku uniju, naročito iz iskustva Hrvatske, može se zaključiti nekoliko stvari: prvo, treba imati više sponzora. Nemačka, očigledno, kao najuticajnija zemlja danas u EU, treba da se nađe među njima, ali ne treba se ograničavati samo na nju; treba širiti taj krug prijatelja među članicama Evropske unije. Za Hrvatsku je to značilo da je osim podrške koju je očekivala od Nemačke praktično imala stalnu diplomatsku ofanzivu prema srednjeevropskim i prema malim zemljama u okviru EU. Uz to još, podrška SAD je čak i u ovim evropskim poslovima veoma važna“, ocenjuje Teokarević.

On, međutim, istovremeno upozorava da stvari nisu tako dobre kao što se može učiniti kad se organizuju ovakve manifestacije i kad se političari slikaju.

„Recimo, Austrija, koja je jedan od organizatora ovog samita, ima najveći stepen nepopularnosti proširenja u svom javnom mnenju. Reč je o strašnim podacima: čak 76% Austrijanaca ne želi dalje proširenje, dakle, ni Srbiju u Evropskoj uniji; samo je 16% građana te zemlje pozitivno opredeljeno prema daljem proširenju EU. Nije mnogo bolja situacija ni u Nemačkoj – tamo se oko 70 odsto građana u anketama opredeljuje protiv proširenja. Čak je i u nekim nama ranije vrlo naklonjenim zemljama u ovom pogledu, kao što su Italija ili Grčka, opala popularnost daljeg proširenja, tako da ništa neće biti lako, ali će biti lakše ako se ovakve stvari organizuju“, kaže Teokarević.

Neophodno je, međutim, imati na umu da izgradnja pozitivnog imidža u inostranstvu nikako nije najvažnija stvar koja će odlučivati o tome hoće li se brzo otvoriti neko pregovaračko poglavlje u toku sledećih meseci ili ne.

„Pre nego što Evropska unija odluči da otvori neko poglavlje sa Srbijom, ja mislim da će odlučujuća stvar biti ispunjavanje svih obaveza koje Srbija ima iz Briselskog sporazuma, koji je, evo, već više od dve godine star, ali su mnoge stavke neispunjene. To je, čini mi se, uslov svih uslova“, upozorava Jovan Teokarević.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG