Olivera Nikolić
Nedavno je u zatvoru kod Podgorice jedan od osuđenika položio stručni ispit i stekao adekvatnu diplomu. Da li je riječ o izolovanom slučaju i kakve su šanse osuđenicima da se tokom zatvorskih dana edukuju i stiču neke druge vještine, korisne za život poslije zatvora?
Šanse sa obrazovanje u zatvorima u Evropi postoje i ono je dostupno osuđenicima. Evropska pravila kažu da svaki zatvor treba da nastoji da zatvorenicima pruži šansu za obrazovanje i sticanje posebnih vještina, kako bi povratili samoupouzdanje po izlasku iz zatvora, lakše se uklopili u život i da ne bi ponovo upali u zamku kriminala.
Zatvorenicima u Spužu takva mogućnost je do sada slabo nuđena, pa je sve svedeno na pojedinačne zahtjeve osuđenika, pokazuje anonimna anketa koju je uradila nevladina Akcija za ljudska prava. Prema toj anketi, 20 odsto osuđenika je tražilo da im se omogući polaganje stručnih ispita, ali od tog procenta, 85 odsto je saopštilo da im nije data šansa, kaže za Radio Slobodna Evropa Tea Gorjanc Prelević i to ilustruje priznanjem jednog od osuđenika:
“Osuđenik je kazao: 'Nijesam tražio, jer nam ništa nije ni nuđeno po pitanju obrazovanja.' To pokazuje želju i potrebu da im se nešto više ponudi od obuke u zanatsklim radionicama u kojima izvjestan broj njih ima sreću da radi zbog ograničenih zatvorskih kapaciteta. Ali, dalje od toga oni nemaju prilku da steknu neko obrazovanje i diplomu”, rezultat je istraživanja koje je uradila Akcija za ljudska prava, a koje predstavlja Gorjanc-Prelević.
U upravi zatvora, međutim navode da i pored ograničenih kadrovskih i tehničkih uslova izlaze u susret zatvorenicima.
"Svakom osuđenom licu koje pokaže interesovanje za nekim vidom obrazovanja, uprava to omogućava. U poslednjih godinu i po, 5 osuđenika je tražilo da polaže stručne ispite, što im je omogućeno”, kaže za RSE direktor Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija kod Podgorice Miljan Perović.
Uskoro novi pravilnik
U Akciji za ljudska prava, ukazuju da osim osposobljavanja kroz rad u zabatskim radionicama u zatvoru ne postoji posebna teorijska obuka, te da pritvorenici nemaju priliku da steknu stručnu diplimu.
Poređenja radi, u engleskim zatvorima čak 75 % ispitanih osuđenika završili su neki od programa osposobljavanja i usavršavanja, u Francuskoj preko 65,a u Hrvatskoj , sa kojom dijelimo slično nasljeđe, preko 38 procenata. Gorjanc- Prelević primjećuje da je u slučaju zatvora u Crnoj Gori ograničenje i postojeći pravilnik o kućnom redu u zatvoru:
“Pravilnik je ograničen. Pravo na osnovno obrazovanje svodi samo na maloljetnike. Pravo na studiranje je izuzetak iako bi, po evropskim zatvorskim pravilma, to trebalo da bude pravilo. Treba omogućiti osuđenima da se za vrijeme boravka u zatvoru urade što je moguće više da se u njega nikada ne vrate”, ocjenjuje direktorica Akcije.
Vlada do kraja godina planira da usvoji novi Zakon o izvršenju krivičnih sankcija koji će omogućiti alternativno služenje sankcija, a nova uprava ZIKS-a, na čelu sa Miljanom Perovićem, da poboljša uslove za sticanje obrazovanja. Usvajanje novog pravilnika do početka septembra je izvjesno, najavljuje Perović:
“Uprava zatvora planira da u narednom periodu stvori tehničke i kadrovske kapacitete koji bi obezbijedili mogućnost obrazovanja osuđenih liica, kao što je sticanje stručnih kvalifikacija u oblastima u kojima se oni obučavaju. Novi pravilnik će prepoznati preporuke Komiteta za sprečavanje torture", obećava Perović.
Prema podacima ZIKS-a osuđenici su uglavnom ljudi sa srednjim obrazovanjem, mali je procenat, oko 5 %, onih koji nijesu završili osnovnu šlolu, oko 3 procenata je nepismenih koliko je i visokoobrazovanih. Iskustvo naprednijih govori da je šansa za obrazovanjem i sticanjem novih vještina tokom veremena provedenog u zatvoru, šansa za budućnost, za dane poslije zatvora.
Nedavno je u zatvoru kod Podgorice jedan od osuđenika položio stručni ispit i stekao adekvatnu diplomu. Da li je riječ o izolovanom slučaju i kakve su šanse osuđenicima da se tokom zatvorskih dana edukuju i stiču neke druge vještine, korisne za život poslije zatvora?
Šanse sa obrazovanje u zatvorima u Evropi postoje i ono je dostupno osuđenicima. Evropska pravila kažu da svaki zatvor treba da nastoji da zatvorenicima pruži šansu za obrazovanje i sticanje posebnih vještina, kako bi povratili samoupouzdanje po izlasku iz zatvora, lakše se uklopili u život i da ne bi ponovo upali u zamku kriminala.
Zatvorenicima u Spužu takva mogućnost je do sada slabo nuđena, pa je sve svedeno na pojedinačne zahtjeve osuđenika, pokazuje anonimna anketa koju je uradila nevladina Akcija za ljudska prava. Prema toj anketi, 20 odsto osuđenika je tražilo da im se omogući polaganje stručnih ispita, ali od tog procenta, 85 odsto je saopštilo da im nije data šansa, kaže za Radio Slobodna Evropa Tea Gorjanc Prelević i to ilustruje priznanjem jednog od osuđenika:
“Osuđenik je kazao: 'Nijesam tražio, jer nam ništa nije ni nuđeno po pitanju obrazovanja.' To pokazuje želju i potrebu da im se nešto više ponudi od obuke u zanatsklim radionicama u kojima izvjestan broj njih ima sreću da radi zbog ograničenih zatvorskih kapaciteta. Ali, dalje od toga oni nemaju prilku da steknu neko obrazovanje i diplomu”, rezultat je istraživanja koje je uradila Akcija za ljudska prava, a koje predstavlja Gorjanc-Prelević.
U upravi zatvora, međutim navode da i pored ograničenih kadrovskih i tehničkih uslova izlaze u susret zatvorenicima.
"Svakom osuđenom licu koje pokaže interesovanje za nekim vidom obrazovanja, uprava to omogućava. U poslednjih godinu i po, 5 osuđenika je tražilo da polaže stručne ispite, što im je omogućeno”, kaže za RSE direktor Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija kod Podgorice Miljan Perović.
Uskoro novi pravilnik
U Akciji za ljudska prava, ukazuju da osim osposobljavanja kroz rad u zabatskim radionicama u zatvoru ne postoji posebna teorijska obuka, te da pritvorenici nemaju priliku da steknu stručnu diplimu.
Poređenja radi, u engleskim zatvorima čak 75 % ispitanih osuđenika završili su neki od programa osposobljavanja i usavršavanja, u Francuskoj preko 65,a u Hrvatskoj , sa kojom dijelimo slično nasljeđe, preko 38 procenata. Gorjanc- Prelević primjećuje da je u slučaju zatvora u Crnoj Gori ograničenje i postojeći pravilnik o kućnom redu u zatvoru:
“Pravilnik je ograničen. Pravo na osnovno obrazovanje svodi samo na maloljetnike. Pravo na studiranje je izuzetak iako bi, po evropskim zatvorskim pravilma, to trebalo da bude pravilo. Treba omogućiti osuđenima da se za vrijeme boravka u zatvoru urade što je moguće više da se u njega nikada ne vrate”, ocjenjuje direktorica Akcije.
Vlada do kraja godina planira da usvoji novi Zakon o izvršenju krivičnih sankcija koji će omogućiti alternativno služenje sankcija, a nova uprava ZIKS-a, na čelu sa Miljanom Perovićem, da poboljša uslove za sticanje obrazovanja. Usvajanje novog pravilnika do početka septembra je izvjesno, najavljuje Perović:
“Uprava zatvora planira da u narednom periodu stvori tehničke i kadrovske kapacitete koji bi obezbijedili mogućnost obrazovanja osuđenih liica, kao što je sticanje stručnih kvalifikacija u oblastima u kojima se oni obučavaju. Novi pravilnik će prepoznati preporuke Komiteta za sprečavanje torture", obećava Perović.
Prema podacima ZIKS-a osuđenici su uglavnom ljudi sa srednjim obrazovanjem, mali je procenat, oko 5 %, onih koji nijesu završili osnovnu šlolu, oko 3 procenata je nepismenih koliko je i visokoobrazovanih. Iskustvo naprednijih govori da je šansa za obrazovanjem i sticanjem novih vještina tokom veremena provedenog u zatvoru, šansa za budućnost, za dane poslije zatvora.
