Dostupni linkovi

logo-print

Nedovoljna zainteresovanost manjina za Kosovske snage bezbednosti


Kosovske snage bezbednosti

Kosovske snage bezbednosti

Vlada Kosova je na zasedanju u četvrtak usvojila je predlog za izmenu Ustava Kosova, na osnovu kojeg će se pripremiti zakonski teren za formiranje Oružanih snaga Kosova.

Na osnovu nacrta, Oružane snage Kosova su nacionalne, vojne snage Kosova koje će moći slati svoje snage i van zemlje u skladu sa medjunarodnim odgovornostima. Ove snage će takodje braniti suverenitet, teritorijalni integritet, gradjane, imovinu i interese Kosova, i doprineti izgradnji i očuvanju regionalne i globalne stabilnosti. Vrhovni komadant je Predsednik Kosova.

Inače, Kosovske snage bezbednosti (KSB) koje će uskoro postati i Oružane snage, danas broje 2.243 pripadnika, od kojih su 42 Srba, 48 Bošnjaka, 55 Turaka, 28 Aškalija, 18 Egipćana, četiri Hrvata, tri Roma i dva Goranaca.

Uključenost pripadnika manjinskih zajednica u bezbedonosne organe na Kosovu i dalje predstavlja izazov za kosovske institucije.

Predstavnici kosovskog Centra za bezbedonosne studije navode da je uključenost ovih pripadnika u Policiju Kosova i Bezbedonosne snage rezultat uticaja medjunarodnog faktora. Medjutim, politički i vanjski pritisci su uticali na to da Srbi koji žive na Kosovu ne budu dovoljno zainteresovani za kosovske institucije. O tome se razgovaralo na debati na temu „Inkluzija ili isključenost“.

Zainteresovanost pripadnika iz manjinskih zajednica nije dovoljna, pogotovo ne ona iz srpske.

Dok je Briselski sporazum doprineo integraciji srpskih policajaca u kosovsku policiju, ne može se reći da je takvog uspeha bilo i kod KSB-a, navodi se u izveštaju kosovskog Centra za bezbedonosne studije.

Donika Emini iz kosovskog Centra za bezbedonosne studije navodi da je dijalog Prištine i Beograda, kao i postignut sporazum, uticao na to da se pripadnici iz srpske zajednice integrišu u Policiju Kosova.

„Policijske stanice koje su radile na severu Kosova sada su zatvorene, plate iz Srbije su ukinute, srpski sud je prestao sa radom i očekuje se da će se oko 300 pripadnika bivšeg srpskog MUP-a priključiti kosovskoj policiji. Do sada je oko 142 oficira već integrisano“, kazala je Emini.

Manjine uslov za članstvo u NATO

Halime Morina iz BSK-a kaže da ova institucija radi na tome kako bi se broj manjina povećao.

„Mi imamo zakonodavstvo koje garantuje ravnopravno učešće u BSK bez obzira na pol, etničku ili rasnu pripadnost. Ulažemo velike napore da regrutujemo što više pripadnika BSK“, kazala je ona.

Inače, Ministarstvo za kosovske snage bezbednosti je odgovorno za civilnu kontrolu nad ovim snagama, uključujući rukovođenje i upravljanje, i istovremeno ministarstvo je najviši nivo Generalštaba KSB.

KSB u saradnji sa vladinim organima rade na tome da se osigura uključenost manjina, a kako bi se ispunili uslovi za članstvo u NATO.

Pri KSB-u takodje funkcioniše Kancelarija za zajednice, koja inače radi na regrutovanju i pruža podršku članovima iz manjinskih zajednica i pruža im podršku tokom rada.
Iz te kancelarije kažu da prilikom regrutovanja pripadnika manjinskih zajednica, najviše zainteresovanih je iz regiona Gnjilana, te Novog Brda, Kamenice i Lipljana. Takodje postoje interesovanja mladih iz severnog dela Mitrovice, ali, po rečima službenika ove kancelarije, oni nisu smeli da se prijave zbog bezbednosti unutar svoje zajednice.

Predstojeća regrutacija sledeće godine biće proširena i na deo Štrpca, ali i na sever zemlje, a kako bi bilo pripadnika sa celog Kosova.

Iz kancelarije za zajednice kažu da je nezaposlenost glavni razlog zašto se mladi iz nevećinskih zajednica opredeljuju za KSB.

„Većina njih su deca iz seoskih područja, gde imaju veoma teške uslove života i oni ne vide drugi izlaz. Niti imaju neke povoljnosti od strane Srbije ni od kosovske vlade, osim te ponude da apliciraju u KSB. Obično se te regrutacije rade u saradnji sa opštinskim kancelarijama za zajednice, onda su sazivani sastanci sa omladinom, gde im obično komadant KSB-a daje informacije o mogućnostima koje su mogućnosti i povoljnosti. Plata običnog vojnika je oko 300 eura, a uz to imaju i besplatan transport i hranu“, kažu iz kancelarije.

Za sve regrute kriterijumi upisa su isti, kako za albansku, tako i za manjinske zajednice. Obrazovanje, test intelektuelnog znanja, medicinski test su neki od uslova, a vojnik ne sme biti stariji od 25 godina starosti.

U cilju njihovog daljeg unapredjenja, ministarstvo KSB-a potpisalo je ugovor sa Ministarstvom Odbrane Makedonije kako bi se pripadnicima manjina omogućilo školovanje na četvorogodišnjoj vojnoj akademiji u Makedoniji, zbog boljeg znanja jezika te zemlje. Prošle godine Kosovo je poslalo dva pripadnika iz srpske zajednice i dva iz bošnjačke, a ove godine po jednog iz istih zajednica.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG