Dostupni linkovi

logo-print

Nedostatak citostatika: Profit važniji od etike


Ilustracija

Ilustracija

Više od mesec dana u Srbiji postoji problem nedostatka određenih citostatika. Dr Zoran Rakočević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže za naš program da Institut do sredine januara za svoje pacijente ima lekove ali da zbog odluke nekih proizvođača može izazvati kratkotrajne nestašice.

„Poslednjih dana pojavio se problem sa jednim citostatikom koji je stožer u onkološkoj terapiji „petafuom“ a koji se koristi kao citostatik za lečenje maligniteta grla ili laringiteta, dojku i tumor digestivnog trakta. Taj lek je prestao praktično da se proizvodi u Evropi kod većine proizvođača dosadašnjih i naravo da su odjedanput rekli isporuke neće moći biti ostvarene. Tu su zalihe relativno slabe i negde ih ima do polovine januara meseca“, kaže direktor Instituta za onkologiju.

Međutim, Sunčica Veličković iz Udruženja „Farmaceutsko jezgro“ kaže da je jedan od razloga nedostatka citostatika taj što je uzvoznicima i proizvođačima citostatika profit važniji od etike i pojašnjava:
"Ima ga, postoji, švercovan. Verovatno i ovde se ljudi snalaze i švercuju - ko zna šta rade sa tim citostaticima“, pita se Sunčica Veličković.

„Poenta je bez obzira da li je proizvođač u pitanju ili uvoznik, ako je taj lek na listi on preuzima na sebe obavezu da ga uvek bude na tržištu. Ovde je to što nema nikakve sankcije što ga nema, ni od društva, ni ministarstva, ni od države. To je takva situacija. Ovde je to zato što neko proceni da mu se to ne isplati i jednostavno to ne pusti na tržište. Ima ga, postoji, švercovan. Verovatno i ovde se ljudi snalaze i švercuju - ko zna šta rade sa tim citostaticima“, pita se Sunčica Veličković.

Jedna od pacijentkinja, koja je insistirala na anonimnosti rekla nam je da trenutno primam hemioterapiju i da je lekove nabavila sama, kako je znala i umela, kaže u Bosni i Makedoniji.

Glavni problemi za obolele od malignih bolesti je kako u trenutku nestašice pronaći lek.

Angažman humanitaraca

Irena Ban, aktivistkinja udruženja roditelja dece obolele od raka, prenosi nam svoje lično iskustvo, ali i kako izgleda jedna ljudska bitka u potrazi za citostatikom:

„Kako kod znamo i umemo iz tih fondova gde roditelji ostavljaju lekove koji im više ne trebaju. Ja lično u ovo poslednje vreme nemam neku informaciju da Ilustracija

Ilustracija

je neko nabavljao na crno. Kada apsolutno nije bilo nekih lekova ljudi apsolutno prodaju sve što imaju i nema te stvari koja se ne može unovčiti da bi se kupio lek za dete“.

Irena Ban napominje, međutim, da se uvek pronađe neko rešenje.

„Tu se pokazuju i humanitarne organizacije i pojedinci koji se angažuju i pomažu. Tako da je verovatno bilo, ali ja ne znam da je neko dete preminulo zato što nije dobilo lek. Znači, lek se nekao nađe. A posle kako ti ljudi preživljavaju kada su sve prodali, e to ne znamo.“

Kada bi se dublje začeprkalo o tome ko i kako se u Srbiji nabavljaju lekovi posla bi verovatno bilo za policiju i tužilaštvo. Pred sudom se nalaze nekadašnji čelnici Insituta za onkologiju zbog tvrdnji da su uključeni u malverzacije oko nabavke i potrošnje citostatika.

Institut za onkologiju je stožer terapijskog lečenja malignih obolenja u Srbiji i direktor Zoran Rakočević kaže da sa nadležnim državnim organima nastoje ublažiti poremećaj na tržištu.

„Cene nekih lekova se smanju do te mere da su proizvođačima neinteresantni pa smanjuju proizvodnju, a to praktično dovodi u pitanje poštovanje rokova i kvaliteta isporuke lekova. Mi koji radimo sa onkološkom pacijentima, zajedno sa zdravstvenim vlastima u Srbiji činimo sve, i uvek je tako bilo, da praktično te nestašice privremene ne remete kvalitet lečenja pacijenata“, kaže dr Rakočević.

U terapijskom lečenju raznih karcinoma uvodi se između dvadeset i trideset različitih citostatika. U Institutu za onkologiju i radiologiju mesečno se troši oko 3.000 ampula.
XS
SM
MD
LG