Dostupni linkovi

logo-print

Nesanica može da poremeti proces učenja i pamćenja, kao i različite metaboličke procese. Kod dece se, na primer, noću luče ogromne količine hormona rasta, a veruje se da adolescenti najviše rastu baš u snu.

Ljudi nemaju dovoljno razvijenu svest o važnosti sna, naglašavaju stručnjaci australijskog centra za istraživanje posledica nedovoljnog spavanja na fizičko i mentalno zdravlje, pri Univerzitetu u Sidneju.

Oni smatraju da nedovoljno i nekvalitetno spavanje doprinosi razvoju pojedinih degenerativnih nervnih bolesti, jer je kod većine obolelih ustanovljen poremećen ciklus sna i budnosti.

Šef istraživačkog tima, neurolog dr Naomi Rodžers, ističe da oboleli vrlo često pate od nesanice. A san je važan, jer predstavlja "period odmora i oporavka mozga". Tokom REM, najdublje faze sna, mozak revitalizuje pamćenje, odnosno sređuje podatke o svemu što se dešavalo prethodnog dana.

Nedostatak sna može da poremeti proces učenja i pamćenja, kao i različite metaboličke procese. Kod dece se, na primer, noću luče ogromne količine hormona rasta, a veruje se da adolescenti najviše rastu baš u snu.

Stoga, dr Rodžers savetuje da se, po mogućstvu, spava osam sati bez buđenja. Osobama koje to ne mogu savetuje da pokušaju da odremaju tokom dana i na taj način nadoknade manjak sna. Za one koji rade u noćnoj smeni, pa moraju da spavaju danju, preporučuje se da odspavaju nekoliko sati pre odlaska na posao.

XS
SM
MD
LG