Dostupni linkovi

logo-print

Ne nazire se dogovor o regionalnom predstavljanju


Pregovarači Prištine i Beograda, Edita Tahiri i Borislav Stefanović na pregovorima u Briselu - iz arhive

Pregovarači Prištine i Beograda, Edita Tahiri i Borislav Stefanović na pregovorima u Briselu - iz arhive

Taman kada je Priština prihvatila da u potpisu kosovske delegacije na regionalnim forumima stoji i Rezolucija 1244, na čemu Beograd već mesecima insistira, za srpske vlasti je sada neprihvatljivo da se u tom istom modelu potpisa, koji je Priština predložila, nađe i Deklaracija o nezavisnosti koju su kosovske vlasti donele 2008. godine.

Za razliku od Prištine koja je, prema rečima kosovskog premijera Hašima Tačija, spremna da uzme u obzir dve postojeće realnosti – nezavisnog Kosova i nepriznavanja državnosti od strane Srbije Beograd ne prihvata rešenje za predstavljanje Kosova na regionalnim forumima u kojem bi se pominjala Deklaracija o nezavisnosti Kosova iz 2008. godine.

To je saopštio šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović nakon razgovora sa Nikolajem Vamenom, ministrom za evropske poslove Danske, predsedavajuće zemlje EU.

„Referenca na Rezoluciju 1244 savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde mogu biti osnov za dogovor i mi u tom smislu imamo pozitivan odnos prema toj varijaciji. Naravno da Deklaracija o nezavisnosti Kosova kosovske skupštine ne može biti osnov za dogovor iz više razloga. Ali smatramo posebno neuobičajenim, neprimerenim i nediplomatskim nastup Prištine gde se iznose detalji o eventualnim rešenjima, jer najgore od svega je preko medija razmenjivati opcije koje jesu ili nisu prihvatljive, onda nema potrebe da imamo pregovarački proces“, odgovara Stefanović na ponudu iz Prištine.

Delegacije Beograda i Prištine će ponovo sesti za pregovarački sto uoči ponovljenog razmatranja u Briselu zahteva Srbije o kandidaturi za članstvo u EU za šta je neophodan dogovor o formulaciji u vezi sa predstavljanjem Kosova na regionalnim skupovima. Vreme polako ističe, a taj dogovor se ne nazire.

Zato spoljno-politiki analitičar Vatroslav Vekarić ocenjuje da odbijanje u Beogradu poslednjeg predloga Hašima Tačija nije dobar znak.

„Ja bih rekao da je došlo da daljeg zatezanja konopca. Sasvim je jasno da pominjanje Deklaracije o nezavisnosti pored imena Kosova nije prihvatljivo za Srbiju i to je nešto što nas udaljava od sporazuma, jedino što ostaje je da će pritisak Brisela biti jači nego do sada“, kaže Vekarić.

Vekarić: U Rezoluciji argumenti za obe strane

Iako priznaje da će nova runda dijaloga biti teška, Stefanović odbija da se već sada govori o njenom neuspehu na nagoveštaj mogućnosti da bi Srbija mogla bit krivac za to, jer je Priština prihvatila pozivanje na Rezoluciju 1244 u regionalnom predstavljanju na čemu Beograd već mesecima insistira.
Snimak Rezolucije 1244

Snimak Rezolucije 1244


„Mislim da postoje šanse za dogovor, jer ako imate sa jedne strane Vladu Srbije, koja učini sve što je moguće što je u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244, takvo viđenje dobije podršku svih, i onda dođete u situaciju da u Prištini neko kaže mi nećemo, da li onda Beograd može da bude kažnjen za to. Uz duboko uvažavanje, Priština ne može i ne treba da ima veto na evropske integracije. Ako s druge strane, neko misli da dijalog sa Prištinom znači gubljenje vremena, cajtnot, kako se može u našim medijima videti, onda ja njih pitam da li bi bilo bolje da mi prihvatimo sve što padne na pamet Prištini i onima koji ih podržavaju i da uopšte ne trošimo vreme na ovo“, uzvraća Stefanović.

Dogovor se ne čini lakše dostižnim nego što je to bilo do sada, kaže analitičar Vatroslav Vekarić ocenjujući da pristanak Prištine na Rezoluciju 1244 ne treba da bude iznenađenje jer, kaže, ona ne pruža argumente samo Beogradu.

„Ne treba zaboraviti da je Hašim Tači već ranije pominjao Rezoluciju 1244 kao uporište za argumente Prištine. To je nešto što je ovde dosta prećutano i zanemareno u Beogradu. U toj Rezoluciji postoje i delovi koji nalažu u stvari izjašnjavanje o samoopredeljenju. Drugim rečima, nije Rezolucija 1244 potpuno na strani argumenata Srbije, tu se nalaze i argumenti na strani Prištine. To je ono sa čime je Tači već operisao a sada ističe u prvi plan“, navodi Vekarić.

Uprkos napretku koji je Srbija napravila poslednjih meseci u procesu evrointegracija, i evropski i domaći zvaničnici poručuju da ne treba prejudicirati odluku Evropskog saveta o njenoj kandidaturi, jer cilj još nije dostignut. Toga je svestan i srpski šef diplomatije Vuk Jeremić.

„Posao nije gotov, odluka nije doneta. Ovo je momenat u kome ni na koji način ne treba prejudicirati odluku iduće nedelje. Ovo je trenutak da se konstatuje progres, to je u redu, momentum pozitivan postoji, ali cilj još uvek nije dostignut. Videćemo da li će to biti moguće učiniti u narednih nedelju dana“, poručio je Jeremić.

Ministarski savet EU sastaće se krajem februara da oceni napredak Srbije, nakon čega bi Evropski savet, u martu, mogao da donese odluku o kandidaturi.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG