Dostupni linkovi

logo-print

Nakon odluke o segregaciji: Ne smemo da se ogrešimo o izbeglice


Miratovac, policajac proverava dokumenta izbeglica koje ulaze iz Makedonije

Miratovac, policajac proverava dokumenta izbeglica koje ulaze iz Makedonije

Nakon odluke Beograda da u Srbiju mogu da uđu samo izbeglice iz zemalja zahvaćenih sukobima, domaće organizacije koje vode brigu o azilantima upozoravaju da, iako je očigledno da je ovakav potez države uslovljen okolnostima u regionu, ipak moraju da se poštuju ljudska prava i omogući izbeglicama da zatraže azil na teritoriji Srbije ukoliko to žele.

U Srbiju mogu da udju samo izbeglice iz područja zahvaćenih sukobima - Sirije, Avganistana i Iraka, izjavila je jutros portparolka UNHCR-a Melita Šunjić. Ona je za RSE rekla da se na teritoriji Srbije trenutno nalazi nekoliko stotina ljudi koji nisu iz tih zemalja da bi mogli dalje da putuju za Hrvatsku.

„Znači, nisu ili iz Sirije ili iz Iraka ili iz Avganistana. Imamo između 20 i 30 različitih nacija. Ukupno ih je, u Preševu i Šidu nekoliko stotina ljudi. Oni su za sada smešteni. I oni sada moraju da odluče šta žele, da li žele da podnesu molbu za azil pa će se onda proveriti da li su izbeglice ili su migranti ili ako ne žele da podnesu molbu za azil, onda se naravno ilegalno nalaze na teritoriji Srbije i onda se sa njima postupa po zakonima za migrante“, rekla nam je Šunjić.

Podsetimo, da su zvaničnici u Beogradu naveli da neće dozvoliti da u zemlju uđe niko ko ne može da nastavi putovanje.

Ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić izjavio je, kako prenose agencije, da će Hrvatska zaustavljati prihvat onih koji ne dolaze iz ratom zahvaćenih područja, te da je odbila zahtev iz Slovenije za vraćanje 162 osobe iz država koje nisu zahvaćene ratom.

Grčke vlasti počele su dodatnu proveru ličnih dokumenata migranata koji stižu u Atinu trajektom sa istočnih ostrva, pošto je razbijena grupa koja je prodavala lažne dokumente migrantima na Lezbosu.

Američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi kaže da svaka država ima pravo i obavezu da zna ko ulazi i prolazi kroz zemlju, kao i da se pobrine da onaj ko traži azil stvarno ispunjava uslove za to.

"Mi smo pričali sa Vladom Srbije da razviju brz proces koji bi razgraničio izbeglice i ekonomske migrante. Oni moraju to da urade, a to nije lako, potrebno je da obuče ljude koji će brzo presuđivati, za šta je neophodno izdvojiti novac iz budžeta", naveo je Kirbi.

Iako je očigledno da je potez države uslovljen okolnostima u regionu mi moramo da poštujemo ljudska prava i omogućimo izbeglicama da zatraže azil na našoj teritoriji ukoliko to žele, kaže za RSE Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila. On navodi da u ovoj organizaciji smatraju da se odlukom da u Srbiju mogu da uđu samo ljudi koji dolaze iz Sirije, Avganistana i Iraka žestoko krše ljudska prava i pravo na azil, kao i da se uvodi arbitrarnost u to ko ima pravo da zatraži azil umesto da se omogući svakom da podnese zahtev a onda da se o tim zahtevima odlučuje.

„Zanemarilo se međunarodno pravo, Konvencija o statusu izbeglica, naš Ustav koji grantuje svakome ko se plaši progona da zatraži azil u Srbiji. Određivanje a priori i još pod nejasnim kriterijumima ko su ekonomski migranti, a koje su zemlje odakle ljudi osnovano beže, nije praksa da to bude na taj tako generalni način i da se ljudima spreči da uđu u Srbiju. Isto tako moram da primetim da je očigledno ovakva odluka proizašla u svetlu ipak regionalnih dešavanja, ovako brzo i na ovakav način, što nas međutim ne oslobađa obaveze da poštujemo i sopstvene i međunarodne propise koje smo ratifikovali i ne može da nam posluži izgovor da druge zemlje rade to isto pa da mi treba da pratimo takav primer“, kaže Đurović.

Uz napomenu da ne zna kako se sada na granici na brzinu utvrđuje poreklo ljudi koji su na izbegličkoj ruti Melita Šunjić iz UNHCR-a na naše pitanje kojim se metodama to radi, kaže da inače, u slučaju kada migranti nemaju pasoše, postoje metode utvrđivanja porekla poput toga da li govore jezik ili da li poznaju regiju i grad u Siriji ako tvrde da otuda dolaze.

Upravo je način utvrđivanja odakle ljudi dolaze jedna od jako spornih stvari za Đurovića jer smatra da ne postoje uslovi da se to uradi za tako kratak vremenski period.

„Da bi utvrdili ko odakle dolazi potrebno je da postoje adekvatni prevodioci, da postoji adekvatna procedura, koja sigurno nije kratka i zbog problema da ljudi beže bez dokumenata, često beže samo da bi spasili živu glavu, to jeste najpipaviji deo u celoj proceduri podnošenja zahteva i omogućavanja ulaska u zemlju. Upravo zbog toga što je to najosetljivije i najrizičnije da se ogrešimo o izbeglice, možda o nekoga kome zaista preti progon, potrebno je da se ljudima omogući da uđu u zemlju i da se onda sprovede adekvatna procedura. Poštovanje prava leži u proceduri a ne u a priopri odlukama“, kaže Đurović.

Kako dalje urediti priliv izbeglica sa ratnih područja u Evropu biće tema susreta u subotu u Beogradu predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska sa srpskim zvaničnicima. Najavljeno je da će Tusk posle Beograda posetiti i Skoplje i Tiranu, a uskoro i Sarajevo i Zagreb.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG