Dostupni linkovi

logo-print

NATO upozorava Rusiju: Dalja intervencija u Ukrajini istorijska greška


Anders Fogh Rasmussen

Anders Fogh Rasmussen

Mada zvanična Moskva već danima govori o svom povlačenju trupa koje se nalaze u neposrednoj blizini granice sa Ukrajinom, još uvek nema ni najmanje potvrde da je došlo do smanjivanja snaga koje su nagomilane nakon aneksije Krima. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen iskoristio je sastanak ministara odbrane u Briselu da jasno upozori na posledice koje bi izazvala nova ruska akcija.

"Ove ruske vojne snage su na vrlo visokom stepenu spremnosti. To zaista stvara ozbiljnu zabrinutost. Ako bi Rusija dalje intervenisala u Ukrajini, ne bih oklijevao da kažem da bi to bila istorijska greška."

Najnovija opomena NATO-a stigla je samo dan nakon što je Severno-atlanska alijansa prekinula svaku saradnju sa Rusijom. Pokušavajući na sve načine da dovedu u pitanje opravdanost ovakvih mera, ruski zvaničnici su se sa uzroka problema, prebacili na njegove posledice. Portparol ruskog MInistarstva spoljnih poslova Aleksandar Lukaševič pokušao je da povuče paralelu sa zaboravljenim vremenima hladnog rata.

"Nije teško pretpostaviti ko će danas imati koristi od obustavljanja zajedničkog rada Rusije i NATO u borbi sa izazovima medjunarodne i evropske bezbednosti, u oblastima kao što su terorizam, piratstvo, prirodne i tehničke katastrofe."


Vojna vežba ukrajinske vojske

Vojna vežba ukrajinske vojske

No, NATO-u je osim ovih ciljeva koje niko ne dovodi u pitanje, pre svega važno da obustavi rusku okupaciju Krima, koji je sastavni deo suverene Ukrajine. Strepnje da bi se krimski scenario mogao ponoviti u nekim istočnim delovima Ukrajine i dalje su jake. Vrhovni komandanta NATO i američkih snaga u Evropi, američki general Filip Bridlav, procenio je da su ruske snage na granici toliko masovne, da bi mogle ući u Ukrajinu za tri do pet dana. Stoga u teškoj ekonomskoj situaciji koja vlada u Ukrajini, gde se novac mora uštedeti na svim stranama, vršilac dužnosti predsednika Oleksandr Turčinov stavlja vojsku visoko na listu prioriteta.

“…Ali, u ovakvim prilikama u Ukrajini, Vlada će dati novac da održi našu vojsku, i da je osnaži u cilju zaštite zemlje. To je strateški zadatak koji se mora ispuniti.”

Pokušavajući ne samo verbalno da stane na stranu Ukrajine Zastupnički dom američkog Kongresa usvojio je predlog Zakona o ekonomskoj pomoći. Njegov suštinski deo su garancije za zajam od milijardu dolara Kijevu, što znači da bilo koja banka može da pozajmi određenu sumu novca Ukrajini, dok će vraćanje garantovati Vašington. Istovremeno SAD žele da spreče da se kao "političko oružje ili instrument agresije" koristi cena energenata, izjavio u Briselu američki državni sekretar Džon Keri, nakon što je Rusija rapidno podigla cenu prirodnog gasa za Ukrajinu.
"Nijedna zemlja ne treba da koristi energiju da bi se usprotivila težnjama nekih naroda. Ne možemo dozvoliti da ona bude upotrijebljena kao političko oružje ili instrument agresije."

Ukrajina je za zapadne partnere samo primer onoga što ne bi smelo da se dogodi Evropi što se tiče osiguravanja njene energetske bezbednosti. Stoga se već sada traže konkretna rešenja kako se ne bi zavisilo od jednog izvora energije. Jasnu alternativu nude gas iz Azerbejdžana, izgradnja gasnih priključaka širom Evrope i mogućnost američkog izvoza gasa od škriljaca.
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG