Dostupni linkovi

logo-print

NATO i Rusija: Suspenzija saradnje zbog Krima


Anders Fog Rasmusen u sedištu NATO u Briselu 1. aprila

Anders Fog Rasmusen u sedištu NATO u Briselu 1. aprila

Odluka da suspenduje svaku vojnu i civilnu saradnju sa Rusijom zbog okupacije i aneksije Krima, deo je nastojanja ministara odbrane zemalja NATO da se ukrajinski problem reši u skladu sa “međunarodnim pravom”. Moskva s druge strane opominje Ukrajinu da je protiv integracija sa Severno-atlanskim savezom, tvrdeći da su prethodni pokušaji Kijeva da se približi NATO-u imali “posledice koje nisu dobrodošle".

Paralelno sa odlukom da obustave svaku dalju saradnju sa Moskvom, članice NATO-a su najavile da će intenzivirati saradnju sa Ukrajinom i to pre svega kroz reforme sistema odbrane i obuku. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen upozorio je da ukrajinska kriza otvara rizik od novih podela i dovodi u pitanje ključne principe na kojima počiva moderna Evropa: teritorijalni integritet, međunarodno pravo i pravo suverenih država da same odlučuju o svojoj sudbini.

"Pridržavajući se ovih principa pomagali smo da se šire sloboda, mir i stabilnost širom Evrope. Uspeli smo da prevladamo podele iz prošlosti i prevaziđemo konflikte koji su se protezali na čitave generacije. To je razlog zbog koga koga i dalje stojimo uz Ukrajinu.”

Rusija, s druge strane, ne odustaje od namera da nameće svoju volju susednoj Ukrajini. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksander Lukaševič podsetio je u tom kontekstu da se o pitanju ukrajinskih evroatlanskih integracija razgovaralo tokom mandata ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka sve do pre nekoliko godina.
“To je dovelo do zamrzavanja rusko-ukrajinskih političkih kontakata, glavobolje u odnosima između Rusije i NATO i, što izgleda najopasnije od svega, podela u ukrajinskom društvu u kome većina ne podržava ideju o ukrajinskom članstvu u NATO savezu.”

Da sve bude komplikovanije, određenu vrstu skepse prema ukrajinskom članstvu u NATO, ne skrivaju ni pojedini zapadni zvaničnici. Šef njemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer priznao je da ne vidi nikakvu perspektivu, odnosno, mogućnost za ulazak Ukrajine u NATO.

''Put za članstvo (Ukrajine) u NATO ja ne vidim'', rekao je Štajnmajer i dodao da on, medjutim, može da zamisli jednu tešnju saradnju sa Kijevom u okviru komisije NATO-Ukrajina.

Dok zapadni saveznici razmišljaju o tome koju će vrstu saradnje uspostaviti sa Kijevom, ukrajinski parlament jednoglasno je odobrio zajedničke vojne vežbe na svojoj teritoriji sa zemljama NATO i EU, koje će početi već u maju. Već napetu situaciju u regionu samo će dodatno pojačati činjenica da će 7.000 vojnika iz 17 zemalja naći u neposrednoj blizini ruskih trupa u zapadnom delu Ukrajine, i u Krima. "Ovo je dobra prilika da unapredimo nasse oružane snage", rekao je ukrajinski ministar odbrane Mihailo Koval.

"Naše jedinice i snage država članica EU i NATO-a će učestvovati u vežbama."

Istovremeno Kijev ne skriva zabrinutost zbog toga što je i dalje prisutan ogroman broj ruskih vojnika na istočnoj granici Ukrajine, iako je Moskva više puta ponovila da je odatle povukla najveći broj svojih vojnika. Ni NATO nije mogao da potvrdi da je Rusija prešla sa reči na dela tako da je generalnom sekretaru NATO Andersu Fog Rasmusenu preostalo da jedino da konstatuje - da se u takvim okolnostima ne može računati na smanjivanje tenzija.
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG