Dostupni linkovi

logo-print

Nataša Kandić: Prilog rasvetljavanju događaja u kafiću „Panda“


Nataša Kandić

Nataša Kandić

​Povodom ubistva šestorice mladića u „Pandi“ i u vezi sa masovnim privođenjem i zlostavljanjem Albanaca iz naselja „Kapishnica“, tim povodom, boravila sam u Peći 19. i 20. decembra 1998. godine. U svojstvu direktorke Fonda za humanitarno pravo razgovarala sam sa većim brojem Albanaca i jednim Srbinom. Grad je bio pod kontrolom JSO i lokalne policijske jedinice „Munja“. U to vreme često su se događale otmice i ubistva Albanaca, koje je policija pripisivala OVK. Albanci su me uveravali da ubistvo u „Pandi“ nije niko počinio iz albanske zajednice. Jedan od dokaza su videli u tome što su policija i vojska započeli potragu za počiniocima 17. decembra, tri dana nakon ubistva. Moji albanski prijatelji su mi savetovali da razgovaram sa Dragoljubom Stanojevićem, u to vreme direktorom SDK-a, kome je bio ubijen sin Zoran, učenik trećeg razreda gimnazije. U to vreme u SDK-u su radili i Albanci. Direktor Stanojević je važio za pravednog i razumnog čoveka. U gradu se pričalo da su ga službenici SDK-a, Albanci, pitali da li smeju da dođu kući da mu izjave saučešće, i da je Stanojević rekao „dođite, znam ko je ubio mog sina“. Javila sam se telefonom Dragoljubu Stanojeviću, i on je prihvatio da razgovara sa mnom. Kod njega sam zatekla desetak Srba. Pričali su o ubistvu mladića. Svi su bili potpuno sigurni da su zločin počinili „albanski teroristi“. Moj pokušaj da ih upoznam sa mogućnošću da se ne radi o „albanskom zločinu“ naišao je na oštre reakcije. Dragoljub Stanojević je ćutao, nije rekao da „zna ko je ubio njegoovg sina“.

Najmanje 150 Albanaca iz naselja Kapishnica je 17. decembra 1998. godine privedano u SUP u Peći. U pretresima albanskih kuća i batinanju Albanaca učestvovalo je oko 200 pripadnika policije i vojske. U saslušavanju privedenih Albanaca učestvovali su inspektori Državne bezbednosti iz Beograda. Batinani Albanci se sećaju inspektora po imenu Ljubo, Zoran i Striković. Kažu da su ih ta trojica nemilosrdno tukli. Osumnjičeni Agron Kollqaku, Gazmend Bajrami, Gjevdet Bajrami, Beqir Logja i Vllaznim Pergjegja su 22. decembra 1998. izvedeni pred istražnog sudiju, Nebojšu Živkovića. On je doneo rešenje o sprovođenju istrage za izvršenej terorističkog akta u „Pandi“. Sva petorica su 11. juna 1999. godine, iz Okružnog zatvora u Peći prebačeni u zatvore u Srbiji. Na suđenju pred Okružnim sudom u Leskovcu, 9. novembra 1999. godine, osuđeni su za krivično delo udruživanje radi neprijateljske delatnosti. Oslobođeni su 15. decembra 1999. godine, posredovanejm MKCK-a.

Nekoliko puta sam bila u prilici da o ubistvu u „Pandi“ pitam predstavnike MUP-a Srbije. Odgovor je bio da ne mogu da razreše slučaj, ne zbog toga što nema dokaza nego što rasvetljavanje događaja nije dozvoljeno. Pretres albanskih kuća, ispitivanje i batinanje Albanaca je bila policijska igra za prikrivanje pravih tragova.
XS
SM
MD
LG