Dostupni linkovi

logo-print

Narodna banka u minusu: Zašto i ko je kriv?


Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije

Centralna banka Srbije prošlu godinu završila je u minusu, ali guvernerka Jorgovanka Tabaković smatra da to i nije vest i da javnost time ne treba da bude uznemiravana. Ona uverava da gubitak od oko 44 milijarde dinara nije stvarni već samo knjigovodstveni, te da ne predstavlja nikako opterećenje za poreske obveznike Srbije. I ekonomski stručnjaci smatraju da minus centralne banke nije dramatičan i da nema mesta panici.

Objašnjavajući „minus“ Narodne banke Srbije u prošloj godini, Jorgovanka Tabaković je rekla da je to je to rezultat rasta dolara u odnosu na evro, pada prinosa na sigurne hartije od vrednosti na svetskom tržištu i pada cene zlata.. Treba imati u vidu, naglasila je, da ti gubici nisu stvarni nego kalkulativni i da je, recimo, zlato količinski ostalo u Narodnoj banci Srbije, a njegova cena se menja. Činjenica je, međutim, dodala je, i da je monetarna politika u prošloj godini pokrivala nedostajuće mere fiskalne konsolidacije. Srpski rečeno: pokrivala rupe u budžetu.

Prethodnih godina, podsetimo, Narodna banka je bila u plusu – 2010. čak 79,4 milijarde dinara, 2011. godine 12,7 milijardi, a u godini promene guvernera, kada je Jorgovanka Tabaković nasledila Dejana Šoškića, Narodna banka bila je u plusu 58,4 milijarde dinara.

Šoškić, uz druge uzroke, ukazuje na monetarnu politiku veštačkog jačanja dinara kao na razlog gubitka centralne banke.

Nekoliko je razloga što je u prošloj godini Narodna banka Srbije zabeležila gubitak, kaže za RSE ekonomski komentator Milan Ćulibrk.

“Jedan od osnovnih jeste što se vodi neodgovorna fiskalna politika i što svake godine država u svojoj kasi pravi minus veći od milijardu i po evra i na taj način se povećava količina novca u opticaju. Dodatni razlog što se povećava količina novca u opticaju jeste što su strani investitori privučeni relativno visokim kamatnim stopama, donose svoje evre u Srbiju, plasiraju ih u državne hartije od vrednosti, a država mora da se zadužuje da bi finansirala minus u svojoj kasi i – odjednom imate poplavu novca. Da bi sprečila inflaciju, Narodna banka je intervenisala kroz takozvane repo-operacije, odnosno, prodajom svojih hartija od vrednosti. Ona plaća visoku kamatnu stopu, prošle godine je ona bila i dvocifrena, dakle, 10%, a ta takozvana sterilizacija – poništavanje novca da bi se sprečila inflacija – jako je skupa operacija, ali Narodna banka, pošto joj je osnovni zakonski zadatak da brani stabilnosti cena, morala je to da radi zato što se država neodgovorno posašala u fiskalnoj sferi”, ocenjuje Ćulibrk.

Upitan da li je do gubitka došlo ne neodgovornom monetarnom politikom Narodne banke nego neodgovornom fiskalnom politikom izvršne vlasti, on kaže:

Milan Ćulibrk

Milan Ćulibrk

“Za to je krivlja Vlada Srbije. Za taj deo gubitka napravljen na taj način mnogo veću odgovornost snosi Vlada Srbije, koja ne uspeva da uspostavi ravnotežu u javnim finansijama već sedam-osam godina. Nešto slično će se dogoditi i ove godine, tako da mi i u 2014. možemo da očekujemo gubitak Narodne banke Srbije”, prognozira naš sagovornik, koji ukazuje i na druga dva razloga gubitka centralne banke, najpre na taj što je porasla vrednost dolara u odnosu na evro:

“Najava Američkih federalnih rezervi da će prestati da štampaju dolar izazvala je tendenciju rasta vrednosti dolara u odnosu na evro, a naše devizne rezerve su preko 60% u evrima; dakle, rast dolara i pad evra automatski je uticao i na pad vrednosti deviznih rezervi kad se pretvore u dolare i po tom osnovu je takođe napravljen deo gubitaka. Treći deo gubitaka je napravljen zato što Narodna banka drži deo rezervi u zlatu, a i cena zlata je pala“, kaže Milan Ćulibrk.

Bez preokreta u Evro-zoni

Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da taj gubitak centralne banke nije iznenađujući, ali da nije naročito veliki. Pored pada vrednosti zlata, on se osvrće i na dodatne razloge nastanka minusa u centralnoj banci.

“Čini mi se da je gubitak mogao nastati u relativno lošim uslovima plasmana tog novca, s obzirom da je bilo dosta poremećaja na deviznim tržištima, naročito s obzirom na odnos evra i dolara koji stalno fluktuira na štetu evra i tu se moglo izbubiti nešto para. Drugo, vidi se da u poslednjih nekoliko godina čak i banke koje koje se kategorišu kao ‘tri A’ banke i imaju neke obveznice, u suštini nisu baš ‘tri A’ jer malo dublja analiza pokazuje da nisu tako zdrave. To isto se dešava i sa državama. Vi ako uzimate američke obveznice za koje se smatra da su ‘tri A’, a njihova kriza ne jenjava još uvek, to znači da teško mogu biti u toj kategoriji, pa i tu može da bude dosta nesigurnosti. U toj situaciji mi smo, očigledno, suviše mali, a nisam siguran ni da imamo neku ozbiljnu brokersku organizaciju u ovoj zemlji koja bi mogla da ‘hendluje’ tolike milijarde na jedan pouzdaniji i predvidljiviji način. No, to je sad pitanje profesionalizacije upravljanja novcem centralne banke”, ocenjuje Mahmut Bušatlija.

Kad je reč o profesionalizaciji upravljanja novcem Narodne banke, Milan Ćulibrk podseća da su centralne banke po definiciji nisu najfleksibilniji tržišni igrači:

“Teško je Narodnoj banci da se ponaša tržišno i da igra na procenu da li će doći do promene kursa i na koji način, da li će cena zlata varirati na ovaj ili onaj način. Centralne banke su po prirodi konzervativne i vrlo teško se upuštaju u te komercijalne, jako rizične, operacije”.

A upitan da li procenjuje da će dolar nastaviti da raste u odnosu na evro, Ćulibrk kaže da takva mogućnost postoji jer se za sada ne nazire preokret u evro-zoni, odnosno početak jačanja evropske monete u odnosu na američku.

“Ono što je sada na sceni u evro-zoni jeste da je Evropska centralna banka počela da radi ono što su radile Američke federalne rezerve pre pet godina. Dakle, ona sada na neki način emituje nove evre i to sigurno znači da će još izvesno vreme dolar nastaviti da jača u odnosu na evro, tako da će gubitaka u Narodnoj banci Srbije, iako možda u nešto manjoj meri, biti i ove godine”, prognozira ovaj naš sagovornik.

U Narodnoj banci, pak, smatraju da je u ovom trenutku nezahvalno iznositi prognoze o međuvalutnim odnosima, posebno o kretanju kursa između evra i dolara i da se jasnija procena može imati tek krajem godine.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG